Dve decenije od nestanka prištinskog lekara, a traga nema

"Ceo radni vek spasavao je živote i Albanaca i Srba, bio je narodni lekar, nikave razlike nije pravio ni među bolesicima ni među studentima kojima je predavao i nisam mogla da posumnjam da bi mogao postati žrtva. Svakog dana nekome je poklonio novi život, najteže slučajeve je odrađivao uspešno", rekla je za Tanjug supruga hirurga Tomanovića, Verica, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih.



Dodala je da je njen suprug, od čoveka koji je prezueo bolnicu imao garacnije da će biti siguran ako ostane.



Andrija je kako kaže, uprkos tome što su se kako kaže tih dana po okončanju bombardovanja i ulasku NATO snagana KiM dešavale strašne stvari, i što su se mnogi Srbi iselili i otišli u bezbednije delove Srbije rešio da ostane u bolnici jer je smatrao da je potreban bolesnima. 



"Tih dana grad je bio pun nepoznatih ljudi koji su autobusima dolazili. Nasilno su upadali u stanove, ubijali ljude, ulazili u tuđe kuće, bilo je haotično", rekla je ona i podsetila da je njen suprug verovao da mu se ništa ružno ne može dogoditi jer je ceo život posvetiodrugima.



Andrija je kaže tog kobnog dana rano otišao na posao, nešto kasnije je zvao ćerku u Beograd i rekao da je umoran, da je imao sastanak u dekanatu i da je bila diskusija o tome da li će se ići iz Prištine ili ostati... 



"Tog dana počela je neumrna borba za njegov život, zvala sam sve, osim njega nestalo je mnogo dece, porodica, ljudi sa radnih mesta, na putu do prodavnice .... čim progovoriš srpski postajao si meta za odstrel", rekla je ona i dodala da je i pored toga verovala da je njen suprug možda ostao u bolnici.



"Za vreme rata, 78 dana nije izlazio iz bonice", dodala je Tomanović i navela da je od dana njegovog nestanka ulagala ogroman napor da sazna putokaz u kom pravcu da ga traži, ali da ga ni danas nisu našli.