Đurić: Poverenje između Srbije i SAD je u porastu

On je u intervjuu Glasu Amerike istakao i da bez saradnje sa Vašingtonom teško da može biti rešenja za pitanje Kosova i Metohije, kao i za različita druga pitanja, tako da Srbija nastoji da unapredi poverenje sa SAD.



Napomenuo je i da ima sreće što je ambasador Srbije u Americi u godini kada se obeležava 140 godina američko-srpskih odnosa i da je želja Srbije da se ti odnosi razvijaju u budućnosti.



"Imamo brojna pitanja na kojima sarađujemo - ne samo regionalna, dakle kad govorimo o ekonomiji izložio sam da ekonomska razmena beleži stalni rast. Ali, kada je reč o političkoj razmeni, za nas je veoma značajno da od predstavnika administracije SAD-a možemo sve češće da čujemo snažnu podršku regionalnim i evropskim integracijama", naveo je Đurić.



Kada je reč o tvrdnjama da je došlo do vojne mobilzacije blizu administrativnog prelaza sa KIM, Đurić je ocenio da to nema utemeljenje u dešavanjima na terenu.



"Nastojanja Srbije prethodnih nekoliko nedelja bila su uperena ka deeskalaciji krize koja je izazvana slanjem specijalnih snaga mimo sporazuma, mimo dogovora, da se tobože sprovede neka odluka o tablicama, koja i sama nije u skladu sa sporazumima. Pri tome vlasti u Prištini javno govore o tome da ne žele da sprovedu ni sporazume iz 2013. godine, to jest Briselske sporazume, ni principe iz Vašingtona koje je prihvatila i nova američka administracija", naglasio je on.



Prema njegovim rečima, oni javno prkose nastojanjima međunarodne zajednice da se postigne konstruktivan odnos u dijalogu, tako da takve tvrdnje lobista Prištine i nekih drugih krugova ne prolaze test stvarnosti.



On je istakao i da je veoma značajno što Vašingtonski sporazum sadrži veoma dobru ideju, a to je da ekonomija može da bude most za rešavanje brojnih problema između, ne samo Srba i Albanaca.



"Veoma sam zadovoljan zbog toga što je nova administracija u Vašingtonu prihvatila vašingtonske principe, odnosno jezgro Vašingtonskog sporazuma koje se odnosi na jačanje ekonomske saradnje kao fundamenta za unapređenje odnosa", rekao je Đurić i dodao da je srpska strana krenula da radi na primeni nekih od vašingtonskih elemenata, odnosno vašingtonskih principa, a kao primer naveo izgradnju auto-puta od Niša prema prelazu Merdare.



Na pitanje da li je to budući auto-put mira, Đurić je odgovorio potvrdno i pomenuo i revitalizaciju železničke pruge do administrativnog prelaza Merdare, što su sve koraci koji su predviđeni Vašingtonskim sporazumom.



On je rekao i da je Srbija zainteresovana za to da se Priština pridruži inicijativi "Otvoreni Balkan", što je kičma Vašingtonskog sporazuma.



"A, to ne da nije slučaj već, nažalost, prištinski prvaci ovih dana uvode nove ekonomske sankcije i kaznene mere, što je suprotno duhu i slovu onoga što je dogovoreno", naglasio je.



Na pitanje da li bliska politička i vojno-tehnička saradnja sa Rusijom, Belorusijom i Kinom otežava bilateralne odnose sa SAD, kaže da nije primetio da postoji neka vrsta nepoverenja ili podozrenja zbog multivektorske politike Srbije.



"Ne mogu da kažem da sam ovde suočen sa otvorenim pritiscima ili kritikama vezanim za to koga će Srbija birati za trgovinske ili druge sagovornike u drugim delovima sveta", rekao je Đurić.



Na pitanje da li zbog saradnje sa Rusijom, Srbija ima tendenciju da ugrozi odnose sa tako značajnim partnerom kao što su SAD, Đurić je rekao da se u trenutku razgovora svode utisci sa vežbi između padobranaca specijalaca iz 173. američke brigade specijalnih vazduhoplovnih snaga i srpske 63. padobranske brigade i da je u tim vežbama učestvovalo blizu 200 naših komandosa.



On je naveo da se ove godine obeležava i 15 godina partnerstva imeđu Srbije i Nacionalne garde Ohaja i kaže da ne bi potcenio saradnju u oblasti odbrane koja je u usponu i najavio da se očekuje da će u Vašingtonu biti izložena samohodna haubica "Nora".



Đurić je ukazao mi da je Srbija zemlja koja ima duboke razloge za svoju vojno - neutralnu poziciju kao i da je Srbija u pojačanom dijalogu sa velikim silama radi afirmacije ovog položaja.



Što se tiče usklađenosti spoljne politike Srbije sa vrednostima koje treba da iskazuje jedna buduća članica EU, ambasador Srbije u Vašingtonu je istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU za samo nekoliko meseci, sa 48 na 63 odsto, ali da nije poenta ni samo u procentima.



On je objasnio da će Srbija kada zajedno sa EU sedne za sto učestvovati u kreiranju i formulisanju te politike, a da će do tada nastojati da bude što je moguće više usklađena, a ima svoje interese koje mora da zadovolji.



Na pitanje kako bi odredio odnose Srbije i SAD, on je kazao da za ovih godinu dana postoji živa aktivnost na razvijanju ekonomskih aktivnosti Srbije i SAD i da je to jedan od najzdravijih temelja za izgradnju ukupnih bilateralnih odnosa.



Napomenuo je i da su specifične oblasti u kojima se razvijamo – kao što su IT, softver inženjering oblasti koje su ovde u Americi među prvima, ako ne i prve u svetu.



Kaže da postoji i ogroman potencijal za saradnju u oblasti energetike, a da su prioritet nove američke administracije obnovljivi izvori energije.



Podseća da su pre nekoliko nedelja potpisan Memorandum o razumevanju sa grupom američkih kompanija za izgradnju velikih solarnih postrojenja u Srbiji – čija vrednost prevazilazi milijardu i šesto miliona dolara.



On je kazao da su u prethodnom periodu izvršene pripreme za uspostavljanje trajnog srpskog predstavništva koje bi se bavilo privrednim odnosima.



"Deo srpskog biznisa, a naročito u domenu IT-a i softvera izrazio je interesovanje za otvaranje neke vrste srpske privredne kuće i mi sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom trgovine i našim američkim domaćinima radimo na tome. Posebno bih želeo da naglasim da ćemo za svega nekoliko dana, dakle ove nedelje, imati prvi privredni road šou koji organizujemo sa američkim Ministarstvom trgovine (Department of commerce) koji će okupiti predstavnike najmanje nekoliko desetina vodećih američkih kompanija", rekao je Đurić.



On je ddoao da u SAD veliku pažnju privrede počinje da privlači i inicijativa “Otvoreni Balkan”.



Na pitanje kako tumači zaoštravanje regionalnih odnosa na Balkanu, prevashodno između Srbije sa jedne strane i dela njenih neposrednih suseda sa druge strane, Đurić je naveo da je priča o "Otvorenom Balkanu" jedna od najpozitivnijih priča koje voli da predstavi sagovornicima u Vašingtonu zato što smatram da je to promena ne samo srpske nego i regionalne politike, nešto što nismo videli prethodnih nekoliko decenija.



Kako je kazao, naravno, kao antiteza tome, uvek postoje centripetalne tendencije u regionu, nastojanja da se sukobima i etničkim podelama poliitčki profitira.



"Drago mi je što Srbija nije inicijator i nije deo toga, osim toga što je izložena vrlo često neprincipijelnim kritikama i napadima iz političkih krugova koji nisu u stanju da svojim građanima ponude rezultat u pogledu smanjenja nezaposlenosti, izgradnje infrastrukture, boljih relacija sa svima u svetu. Za šta se usuđujem da kažem da imam argumente - da je Srbija postigla prethodnih nekoliko godina", dodao je Đurić.



Na pitanje ima li u bilo kom smislu odgovornosti Srbije koju u poslednje vreme prate tvrdnje ili optužbe da promoviše narative sa izraženim nacionalnim nabojem, Đurić je naglasio da misli da nema odgovornosti Srbije za političke tenzije i nesporazume u regionu i da ona želi da sačuva ukupnu stabilnost u regionu.



Đurić je rekao da se isticanje priča o ideologiji srpskog sveta zapravo pretvorilo u neku vrstu strašila kojim se Srbija želi prokazati kao potencijalni hegemon u regionu što je potpuno suprotno od svega onoga što Srbija želi da postigne.