Dokazi tužilaštva do 31. maja, istraga odbrane, pa suđenje

Paralelno sa procesom obelodanjivanja i nakon njega, odvijaće se istraga odbrane i prikupljanje kontradokaza, kao i pripreme za suđenje, koje bi prema iznetim argumentima svih učesnika u postupku, moglo da krene, najranije za godinu i po dana.

Na konferenciji je bilo reči o mogućnim terminima sa početak suđenja, od juna sledeće do juna 2022. godine, ali je nakon rasprave tužilaštva i odbrane, sudija za prethodni postupak ovom procesu Nikolas Giju ukazao je da danas neće određivati datum početka suđenja.

On je istakao da to zavisi od dinamike obelodanjivanja dokaza tužilaštva i istrage odbrane, te da, kako je naveo, "što se pre završi obelodanjivanje dokaza, to će brže i odbana moći da bavi svoje obaveze".

Rasprava o obelodanjivanju dokaza zaključena je dogovorom tužilaštva i odbrane, uz saglasnost sudije, da do sledećeg četvrtka, 26. novembra, tužilaštvo i odbrana, postignu dogovor oko dinamike obelodanjivanja dokaza.

Sudija je upozorio tužilaštvo da mora da predstavi odbrani svaki oslobađajući materijal protiv optuženih, a tužilaštvo je odgovorilo da će "odbrani odelobadniti više od 1.000 potencijalno oslobađajućih dokaznih predloga".

Predstavnica tužilaštva je ukazala da će možda imati i više dokaza protiv optuženih, ali da to zavisi od daljeg toga istrage koja je još u toku.

Napomenula je da tužilaštvo ima 153 svedoka, čije izjave i transkripte izjava planira da predstavi na suđenju.

Govoreći o obelodanjivanju dokaza ona je navela da će kompleti materijala biti dostavljani odbrani u etapama.

Rekla je da tužilaštvo nema ni oobavezu ni nameru da materijal obeležava kao "oslobađajući" kada ga dostavlja odbrani, već da će samo najaviti kada bi takvi dokazi mogli da joj budu dostavljeni.

Prethodno su branioci optuženih upozorili da obrana ne može da počne svoju istragu i prepremu za suđenje, pre nego što se upozna sa većim ili kompletnim dokaznim materijlom tužilaštva,a branioci optuženih koji se danas nisu oglašavali, tražili su najmanje 18 meseci za pripremu odbrane.

Upozorili su da radi pravilnog i ekonomičnog vođenja postupaka, obelodanjivanje mora da bude konsturktivno, da bi se osigurala primena principa "pravičnosti suđenja i jednakosti oružja".

Takođe su ukazivali da, ukoliko na početku obelodanjivanja budu dostavljani samo redigovani dokazi, odbrana neće moći da shvati suštinu i da se adekvatno priprema.

Sve svoje predlog u vezi sa obelodanjivanjem dokaza branioci su podneli sudu 17. novembra, a sud ih je objavio danas pre podne, u vreme trajanja konferencije.

Na konferenciji je prethodno branilac Kadrija Veseljija advokat Ben Emerson tvrdio da ne postoji Udruženi zločinački poduhvat (UZP) OVK , kako to navodi tužilaštvo, i da će dokazati da Veselji ne može za to da odgovara.

"OVK se udruživala spontano, nije bilo nikakovg lanca komandovanja. To je bio narodni ustanak koji je pokrenuo veliki broj albanskih scivila, jer su srpske strane sprovodile zločine protiv čovečnosti i genocid", naveo je pored ostalog Veseljijev branilac.

Podsetio je na predmete iz Haškog tribunala u kojima je, kako je rekao, osuđeno šest visokih rukovodilaca sprske vojske i policije zbog etničkog čišćenja i proterivanja albanskog stanovništva sa KIM.

"Sada se tvrdi da postoji slično kriminalne udruživanje, a to predstavlja zamenu teza. Odbrana Veseljija će se oslanjati na presuđene činjenice i donete pravne zaključke", najavio je adokat tvrdeći da je OVK bila organizovana radi samoodbrane, "selo po selo".

"Tako raštrkani i neorganizovani, pojedinci su mogli da učine neka krivicna dela, ali to su bili pojedinačni slučajevi, za razliku od suprotne (sprske) strane", ustvrdio je advokat Emerson napominjući da tu nije bilo "zajedničkog cilja" UZP, već da je OVK delovala u samoodbrani.

Branilac Redžepa Seljimija Dejvid Jang u potpunosti se složio sa Emersonom i glavnim advokatom Denisom Huperom u vezi sa rokom potrebnim za istragu odbrane, napominjući da su optužbe tužilaštva apsurdne.

"Oni se izruguju pravu Seljimija na pravično suđenje", naveo je Jang.

I branilac Jakupa Krasnićija, podržala je kolege povodom potrebnog vremena kza istragu odbrane.

"Treba nam i dovoljno vremena i uslova, a to znači da treba imati u vidu i okolnosti izazvanih pandemijom virusa kvid 19", navela je Krasnićijeva advokatica.

Branilac Tačija advokat Denis Hoper je najavio da će podneti zahtev sudu za ukidanje pritvora Tačiju i privremeno puštanje na slobodu, napominjući da mu je za to neophodno da zna sa kojim kontra argumentima raspolaže tužilaštvo.

"Tužilaštvo treba da nam dostavi svoje komepletne argumente za pritvor, jer su oni u nalogu za hapšenje redigovani, pa odbrana ne može da se adekvatno izjasni, a sud je do sada saslušao samo argumente tužilaštva i odredio pritvor Tačiju", naveo je pored ostalog advokat Hoper.

Sudija za prethodni postupak Nikolas Giju je rekao Tačijevom braniocu da podnese zahtev za ukidanje pritvora, na koji će se tužilastvo izjasniti, a potom će on doneti svoju odluku o zahtevu odbrane.

Nakon što je branilac optuženog Kadrija Vesljija advokat Ben Emerason počeo da govori o tome kako se Veslji dobrovoljno predao sudu nakon dogovora sa tužilaštvom, prekinut je video striming konferencije sa sudom.

Sva četvorica optuženih u tom predmetu - Hašim Tači, Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi, nisu prisustvovali konferenciji u sudnici, već su je pratili putem video linka iz pritvorske jedinice i nisu se obraćali sudu.

Šest njihovih branilaca učestvovalo je u konferenciji takođe putem video linka, a samo je jedan bio u sudnici, kao i specijalizovani tužilac Džek Smit sa pomoćnicima.

Tači i ostali prvi put su prošle sedmice pred sudijom za prethodni postupak negirali krivicu po svih 10 tačaka optužnice, koja ih zajedno tereti po raznim vidovima krivične odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Izručeni su Hagu 4. i 5. novembra i smešteni u pritvorusku jedinicu.

Sva četvorica se nalaze na jednoj optužnci Specijalizovanog tužioca Džeka Smita i terete se za niz ratnih zločina među kojima je i oko 100 ubistava Srba, Roma i Albanaca, političkih protivnika.

U optužnici se navodi da Taci, Veselji, Seljimi i Krasnici snose individualnu krivicnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvržena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv lica za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.

U šest tačaka optužnice terete za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak lica.

U četiri tačke optužnice terete se za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.