Dnevnik u Temerinu: Gradiće se obilaznica, rekonstruiše se pet škola

Nakon rebalansa, temerinski budžet za ovu godinu iznosi 1,13 milijardu dinara, a Žiga ističe da su ponosni na to što Opština sve obaveze prema direktnim i indirektnim korisnicima budžeta ispunjava na vreme.

Nekoliko projekata te opštine podržali su i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije, kao i Ministarstvo privrede.

Ta novina u našoj opštini dovela je do investicionog zamaha i poslednjih nekoliko godina. Značajnu podršku imamo i od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, ali novost je i da su državni funkcioneri s pokrajinskog i republičkog nivoa gosti opštine Temerin i s njima smo uspostavili brzu i kvalitetnu saradnju, ističe Žiga.

On je naglasio da je ove godine u oblasti prosvete načinjen najveći iskorak i da su još 2016. dobili podršku od Kancelarije za javna ulaganja za rekonstrukcije najveće temerinske Osnovne škole „Petar Kočić”, u koju je uloženo više od 60 miliona dinara. Urađena je potpuna rekonstrukcija osim krova, što će biti urađeno u narednom periodu.

U toku je rekonstrukcija OŠ „Kokai Imre” u Temerinu uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. To je škola koju pohađaju naši mališani mađarske nacionalnosti. Radovi, vredni 129 miliona dinara, započeti su 1. jula i očekuje se da će biti gotovi do početka drugog polugodišta, ako nam vremenske prilike to dozvole, ističe Žiga.

Podrška s nivoa Pokrajine i Republike je novina u poslednjih nekoliko godina, kaže Žiga i to, dodaje, s tendencijom daljeg porasta je i učešće novca viših nivoa vlasti u realizaciji određenih projekata.

Kako kaže, značajno su uznapredovali, s obzirom na činjenicu da su, kada su se uključili u vođenje lokalne samouprave u oktobru 2014. godine, tačno pre pet godina, nasledili priličnu pasivu naših prethodnika, kao i nedovoljnu spremnost pokrajinske administracije da ih podrži u to malo projekata koje su imali.

Predsednik opštine Temerin kaže da je od 2004. do 2014. godine Temerin bio opština koja je po svim mogućim parametrima dobila najmanje novca od Pokrajine za realizaciju projekata.

Neko mora biti poslednji, ali tada je postojala značajna disproporcija, o čemu smo razgovarali i s predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, koji je posebnu pažnju posvetio tome, tačnije, cela Vlada s njim na čelu, i svake godine se to sve više korigovalo i ta disproporcija smanjivala, napominje Žiga.

Sada, dodaje naš sagovornik, dobijaju novac pokrajinskih sekreterijata za realizaciju projekata, kao i novac od Uprave za kapitalna ulaganja.

Istovremeno, dodaje, pre nekoliko dana potpisali smo ugovor za rekonstrukciju OŠ „Danilo Zelenović” u Sirigu.

Škola će biti rađena fazno, zbog izvođenja nastave, a vrednost tog projekta veća je od 120 miliona dinara, što je dva miliona evra za obe škole i smatramo značajnom podrškom i zahvalni smo Republičkoj vladi i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, kaže naš sagovornik.

Rekonstruiše se i Osnovna škola „Slavko Rodić” u Bačkom Jarku, na kojoj će radovi početi iduće godine, i Srednja škola „Lukijan Mušicki” u Temerinu, koja se nalazi u objektu posebnog značaja pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika i projekat će verovatno koštati više stotina miliona dinara, pošto se rekonstruiše po posebnom režimu, kaže Žiga.

Po njegovim rečima, primer dobrog odnosa je i nedavna poseta ministra prosvete Mladena Šarčevića školi u Bačkom Jarku, kada su ga obavestili da nameravaju da privedu kraju i gradnju sportske hale u Bačkom Jarku.

On nam je obećao dodatnu podršku, te ćemo u narednoj godini završiti i taj projekat, navodi Žiga.

Rekonstruišu se i objekti Predškolske ustanove, te je krajem marta ove godine otvoren novi objekat vrtića u Sirigu, čija je gradnja započeta još 2008. godine i od tada stajao u zapuštenom stanju.

Objekat je bio devastiran, a još 2014. godine doneli smo odluku da je najbolje nastaviti izgradnju. Neke delove smo morali obnoviti, a neke ukloniti, i objekat je urađen po najsavremenijim standardima. Ima solarne panele za grejanje, sanitarnu vodu, podno grejanje, toplotne pumpe, objekat je s visokim stepenom energetske efikasnosti i napokon su naši mališani iz Siriga dobili svoj vrtić. Deca su do proleća ove godine bila smeštena u dve učionice osnovne škole, koja je odmah pored novog vrtića, navodi Žiga.

Završena je i rekonstrukcija centralnog objekta vrtića u Temerinu, za koji su deo novca dobili od Pokrajine preko Uprave za kapitalna ulaganja, a ukupna vrednost radova bila je 37 miliona dinara, u čemu je lokalna samouprava učestvovala s trećinom.

On napominje da je deo ulica u Temerinu saniran, a planirano je da do kraja godine bude uloženo 20 miliona dinara u popravljanje lokalnih saobraćajnica jer im lepo vreme ide naruku.

Imamo 160 kilometara ulica i svake godine nastojimo da određenom dinamikom, u skladu s mogućnostima, deo saniramo, a gde nam se pojavljuju novi blokovi, tu gradimo putnu mrežu, kaže Žiga.

Važna investicija, dodaje, vredna 75 miliona dinara, koja je podržana finansijski od Uprave za kapitalna ulaganja, a deo Opštine iznosi 20 miliona dinara, jeste izgradnja kružnog toka na ulasku u Bački Jarak iz pravca Novog Sada, ali to je servisna saobraćajnica za radne zone 838 i 839, čime se radne zone stavljaju u funkciju.

Za narednu godinu planirana je izgradnja druge saobraćajne trake prema Novom Sadu jer je put vrlo frekventan, kao i deonica kroz Temerin, tvrdi Žiga, i izgradnja zaobilaznice oko Temerina, koja bi se gradila zapadno od naselja Temerin i Bački Jarak.

Zaobilaznica bi se gradila odmah ispred Bačkog Jarka, išla oko Starog Đurđeva i Temerina i uključila bi se na putu prema Bečeju kod izlaza iz Temerina. Koliko je važna za Temerince, pođednako je važna i za građane severnijih opština, počev od Bečeja pa dalje. Već u narednoj godini imamo u planu da uradimo projektno-tehničku dokumentaciju, deo obaveza preuzima lokalna samouprava, drugi Pokrajina, dok će deo raditi i JP „Putevi Srbije”. Pričamo o velikom projektu, za koji još nemamo vrednost jer nije urađena projektna dokumentacija, ali je sigurno da će investicija iznositi više stotina miliona dinara.

Maša Stakić