DEKLARACIJA JE KRUNA DRŽAVOTVORNIH NAPORA Svesrpski sabor je poruka regionu i svetu da su Srbi respektabilan faktor, predsednik Vučić i premijer Vučević vode usklađenu politiku u cilju mira i stabilnosti
Poslanici Skupštine Srbije izglasali su juče Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. U pitanju je Deklaracija sa nedavno održanog Svesrpskog sabora, a koju su Vlade Srbije i Republike Srpske na zajedničkoj sednici usvojile u Beogradu 8. juna. U njoj se konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, kao i da se ne podržava rezolucija o Srebrenici.
Deklaracija ističe da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije
Nedavno je istu Deklaraciju ratifikovao i parlament Republike Srpske, a jučerašnjim glasanjem je ona i formalno postala pravno obavezujuća sa obe strane Drine. Osnova Deklaracije jeste poštovanje izvornog Dejtona, suprotstavljanje jednostranim odlukama u BiH i smanjivanju nadležnosti Republike Srpske, zajedničko delovanje na očuvanju interesa srpskog naroda u regionu, ističe se da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, poziva se na poštovanje odluka Srbije i Srpske o vojnoj neutralnosti, pozdravlja se veća bezbednosna saradnja Srbije i Republike Srpske, između kojih se predlaže njihova sveobuhvatna saradnja i povezivanje – ekonomsko, energetsko, obrazovno, kao i zajednička zaštita konzervativnih, tradicionalnih vrednosti i zajednička proporodična populaciono-demografska politika.
Svesrpski sabor je i odgovor na mnoge antisrpske poteze koji su se sprovodili u regionu
Iako nas mnogi neprijatelji i zlonamernici neopravdano optužuju da ovom Deklaracijom, i uopšte Svesrpskim saborom, učinismo nešto što destabilizuje region i vrši nekakvu navodnu agresiju na suverenitet susednih zemalja, upravo je suprotno i te njihove optužbe su daleko od istine. Deklaracija nije usmerena čak ni protiv BIH, već je akcenat u njoj na očuvanju statusa i položaja Republike Srpske, a bez koje nema ni Bosne i Hercegovine, i jedino je sa poštovanjem nadležnosti Republike Srpske moguće sačuvati BIH. Svesrpski sabor jeste afirmativno i pozitivno opredeljen, nije usmeren ni protiv jednog naroda ili države, već samo ka ostvarenju političkih, identitetskih i ostalih prava srpskog naroda. Iako je usmeren na slobodu za, odnosno pozitivnu slobodu našeg slobodarskog srpskog naroda koji je jedinstven i nedeljiv ma u kojoj državi živeo, delom je i reaktivan, odnosno ima i negativno određenu slobodu od, a to je sloboda od identitetskih nasrtaja na naš narod širom regiona, od rušenja međunarodnog prava na štetu naše države i naroda, od pokušaja da se rasparča srpski etnički i državni prostor itd. Svesrpski sabor je i odgovor na mnoge antisrpske poteze koji su se sprovodili u regionu, a i globalno,prethodnih meseci. To se posebno odnosi na Rezoluciju o Srebrenici u GS UN, zatim ponašanje tzv. visokog predstavnika u BIH Kristijana Šmita, čije su pretnje jednostranim potezima gotovo svakodnevne, potom stalne pretnje političara iz Federacije BIH i konstantni pritisci ka unitarizaciji BIH. Naročito je opasan pokušaj uzurpiranja imovine Republike Srpske i pokušaj prenošenja iste na državni nivo BIH, uz opasnu tvrdnju da imovina pripada samo državi, a ne i entitetima. Pretnje ratom i zveckanje oružjem su konstantni iz FBIH, kao i pretnje ukidanjem RS. Političari iz Federacije misle da jednog dana BiH treba da uđe u NATO mimo referenduma na nivou entiteta, preglasavanjem Srba na državnom BIH nivou, što bi bila repriza referenduma za otcepljenje od SFRJ, a znamo gde je to dovelo. Rezolucija o Srebrenici je, osim zle namere etiketiranja Srba kao genocidnih, problematična bila i sa proceduralnog aspekta, jer je Bošnjak Zlatko Lagumdžija nju inicirao protiv pravila BIH uređenja i mimo volje Republike Srpske. Svesrpski sabor je odgovor Srbije i Republike Srpske ne samo na Rezoluciju o Srebrenici i pritiske na Srpsku, već je to i odgovor Srbije i celokupnog srpskog korpusa u regionu na pritiske povodom Kosova i Metohije i odgovor na večito tetošenje albanskog korpusa u regionu, kome velike sile sve dozvoljavaju i koji na delu de fakto, korak po korak pokušava da stvori tzv. Veliku Albaniju, što nipošto i nikada ne smemo dozvoliti. Svesrpski sabor je poruka i regionu i svetu, da su Srbi respektabilan faktor i da ako požele da se ujedine u delovanju i sinhronizuju, nikom ne bi bilo preporučljivo da nas u tom slučaju ima za neprijatelja. Sabor je bio i poruka međunarodnoj zajednici, odnosno odgovor na pritiske onih velikih i moćnih, čiji proksiji pritiskaju Srbe u celom regionu – od Crne Gore, Hrvatske, pa do Makedonije i Srbije i Republike Srpske. Srbija i Srpska će ubuduće veoma konkretno, usklađeno, planski, strateški delovati. Bilo je mnogih negativnih reakcija na Svesrpski sabor, a posebno se u nečasnom delovanju i zlonamernom tumačenju istog, istakla američka ambasada u Sarajevu. No, njihove manipulativne tvrdnje su veoma brzo dobile oštar odgovor iz Srbije, onakav kakav jedino i zaslužuju - i od predsednika Aleksandra Vučića i od premijera Miloša Vučevića.
Naročito značajan sastanak predsednika Skupštine Crne Gore sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem
Očuvanje zajedničke srpske tradicije i kulture, privredno, saobraćajno i infrastrukturno povezivanje, policijska i bezbednosna saradnja, očuvanje izvornog Dejtona, odnosno zaustavljanje smanjivanja nadležnosti Srpske, zajedničko delovanje Srbije i RS na međunarodnom planu, potpisani sporazumi i uspostavljena saradnja Srba sa obe strane Drine u najrazličitijim oblastima – jesu fantastičan rezultat Svesrpskog sabora. Bilo je i dosta lepe simbolike, a simbolika jeste važna. Na Svesrpskom saboru su bili prisutni i veterani iz Srbije i Srpske, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić se lično zahvalio borcima obe srpske države za to što su u ratovima branili srpska ognjišta. Predsednik Vučić je na saboru obznanio i lepu vest da će đaci iz Srbije ubuduće najpre ići na ekskurzije u Republiku Srpsku da bi je što bolje upoznali. Osim što je bilo veoma konkretnih sporazuma u pojedinačnim oblastima i dosta lepe simbolike i manifestacija u sklopu sabora, on je bio i prilika da se na jednom mestu okupe mnogi Srbi iz regiona i razmene mišljenja. Naročito je značajan bio sastanak predsednika Skupštine Crne Gore, Andrije Mandića, sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, što je znak nekih novih i boljih relacija između dve, nadamo se ubuduće uvek bratske zemlje. I Svesrpski sabor održan u junu i njegov krovni dokument, Deklaracija koja je kruna tih državotvornih napora, a koja je juče usvojena i u našem parlamentu, poruka su svima da će ubuduće Srbija i Srpska, pa i Srbi širom regiona, biti jedinstven faktor, da će Srbija i Republika Srpska voditi koordinisanu, usklađenu politiku u cilju promovisanja regionalnog mira i stabilnosti. To su više puta istakli i srpski predsednik Vučić i premijer Vučević. Zlonamerna tumačenja iz Federacije neće pokolebati naš državni vrh da nastavi trasom koju je zacrtao u ovom procesu dugog trajanja. A ko ruši Dejton, najbolje je objasnio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je predstavio studiju o svim otetim nadležnostima Republike Srpske prethodnih decenija i o protivpravnom delovanju, najpre dela međunarodne zajednice.
Uroš Nikolić, politikolog