Dejtonski mirovni sporazum, 26 godina posle

Ovu godišnjicu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je zaustavio građanski rat u BiH, Sarajevo i Banjaluka dočekuju u nikad napetijim odnosima.

Napetost je eskalirala nakon što je krajem juna ove godine, u poslednjoj nedelji svog mandata, bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nametnuo izmene i dopune krivičnog zakona o zabrani negiranja i sankconisanje negiranja da se u Srebrenici dogodio genocid.

Kao protiv meru Narodna skupština Republike Srpske je odmah usvojila zaključke prema kojima su se srpski predstavnici povukli iz odlučivanja u državnih institucijama BiH, što je praktično blokiralo njihov rad.

Republika Srpska, koja insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma u njegovom izvornom obliku, u petak je donela zaključka o vraćanju nadležnosti u oblasti vojske, poreske politike i pravosuđa sa državnog na entitetski nivo, što je izazvalo niz reagovanja međunarodnih i domaćih faktora, pre svega Bošnjaka, koji je od visokog predstavnika Kristijana Šmita traže da odmah poništi te zaključke.

Dodik je stava da su Republici Srpskoj godinama otimane nadležnosti koje joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju i da će se Srpska, mirnim putem, zalagati za vraćanje prava i pravde predviđene Ustavom (BiH).

On insistira na tome da je Republika Srpska u Dejtonski sporazum unela svoju zemlju, teritoriju, svoj narod i vlast, i da samo želi da se zadrže dejtonski principi.

Ambasade zapadnih zemalja oštro su osudile odluke NSRS-a o vraćanju državnih nadležnosti na entitet, a iz FBiH pozivaju Tužilaštvo BiH da zaštiti ustavni poredak BiH.

Analitičar Obrad Kesić ocenio je da su zaključci NSRS prvi korak ka ukidanju nelegalnih odluka visokih predstavnika i vraćanju nadležnosti koje pripadaju ovom entitetu po Dejtonskom sprazumu.

Kesić je u izjavi za Tanjug rekao da je to ujedno i prvi potez ka mogućem dogovoru u Bosni i Hercegovini, na osnovu koga će se graditi visokodecentralizovana država, čiji je temelj Dejtonski sporazum.

Kesić je precizirao da se pod visoko decentralizovanom državom podrazumeva da dva entiteta i deset kantona u Federaciji BiH imaju široke nadležnosti i autoritet, te predstavljaju ključne faktore za funkcionisanje zajedničke države.

Dejtonski sporazum su u Parizu potpisali prvi predsednik samostalne BiH Alija Izetbegović, prvi predsednik samostalne Hrvatske Franjo Tuđman i predsednik tadašnje SRJ i Srbije Slobodna Milošević na ceremoniji u Jelisejskoj palati, čime je zvanično okončan rat u BiH.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.

Jedan od najosnovnijih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj, uz Distrikt Brčko, što je usaglasila Kontakt grupa.

Inače, krajem 1992. godine Srbi su držali 70 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, Hrvati oko 17 odsto, a Bošnjaci 13 odsto.

Dejtonski sporazum je entitetima dao velika ovlašćenja i naznačio osnovna ovlašćenja zajedničkih državnih organa.

Međutim, ne dugo zatim otvoreno je pitanje da li su rešenja definisana u ovom aktu kojim je okončan rat održiva u mirnoj budućnosti.

Diskusija o neophodnosti, ili pak nedopustivosti redefinisanja ovog sporazuma traje do danas.

Prema Dejtonskom sporazumu visoki predstavnik za BiH je u ime OUN i EU vrhovni tumač Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Imenuje ga Savet bezbednosti UN na predlog Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC).

Upravo zbog toga Republika Srpska ne priznaje aktuelnog visokog predstavnka Šmita, jer nije imenovan u SB UN.