Dan tuge za srpski narod

u hrvatskoj vojno-policijskoj akcija „Oluja”, u kojoj je iz svojih domova proterano 250.000 krajiških Srba, bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji. Život je tada izgubilo 1.856 civila, a 836 se i dalje vodi kao nestalo. Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 20.000. Iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata. S druge strane, dok se bude odvijala centrala državna manifestacija u Srbiji, Hrvatska će u četvrtak 4. avgust slaviti kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima.

Najavljeno je da će skupu prisustvovati premijer Aleksandar Vučić, predstavnici Vlade Republike Srpske s predsednikom RS-a Miloradom Dodikom na čelu, dok će patrijarh srpski Irinej održati parastos. Nakon toga uslediće kulturno-umetnički program pod nazivom „Naša je tuga... velika” i obraćanje Vučića i Dodika, kao i „devojke iz kolone” izbeglice dr Jelene Šarić.

Dan sećanja na stradale i prognane tokom vojno-policijske akcije „Oluja“ obeležiće i Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije. Sutra, nakon opela u Crkvi Svetog Marka u Beogradu i polaganja venaca u Tašmajdanskom parku na spomenik žrtvama rata, kolona učesnika posvećena stradalim Srbima će krenuti u višekilometarsku šetnju do Narodne skupštine i hotela „Moskva” i preko Brankovog mosta stići do Centra „Sava”. U toj dvorani od 14 do 15.30 sati biće održana memorijalna akademija pod nazivom „I Srbi su žrtve”.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta, koji je i na čelu Upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma, nevladine organizacije koja okuplja Srbe iz Hrvatske, za „Dnevnik“ kaže da transparent „I Srbi su žrtve“ na čelu kolone ima cilj da ukaže na dvostruke standarde dela međunarodne zajednice.

– Ukazaće se i na dvostruke standarde i u Zagrebu i Sarajevu, gde se favorizuju hrvatske, bosanske i albanske žrtve, dok se srpske žrtve umanjuju i ponižavaju – objasnio je Linta.

Linta kaže da bi bilo primereno da na obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane tokom vojno-policijske akcije „Oluja“ dođu i ambasadori zemalja članica EU. On smatra da trenutne tenzije između Srbije i Hrvatske nemaju veze s godišnjicom „Oluje“, već da je proces rehabilitacije ustaštva u Hrvatskoj počeo od kada je ta zemlja postala punopravna članica EU.

– Hrvatska klizi u fašizaciju, a EU, Berlin i Vašington ćute o svemu što se danas dešava u Hrvatskoj, što joj samo daje mogućnost da nastavi u tom pravcu – objašnjava Linta.

Dokumentacioni-informacioni centar „Veritas” organizovao je u Banjaluci četvorodnevnu manifestaciju povodom 21. godišnjice stradanja Srba u agresiji Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu avgusta 1995. godine. Predsednik te nevladine i nestranačke organizacije Savo Štrbac za „Dnevnik“ kaže da je cilj te tradicionalne manifestacije da se ne zaborave silne žrtve i da nam to bude nauk za budućnost.

 je u Međunarodnom pres-centru u hotelu „Bosna“ u Banjaluci održna konferencija za novinare, a potom performans u porti Sabornog hrama Hrista Spasitelja, gde je krajiškim žrtvama u ratu devedesetih godina u Hrvatskoj upaljeno sedam hiljada sveća. U četvrtak je na Perdunovom groblju polaganje cveća žrtvama rata, pa parastos u Hramu Svete trojice i daća Kola srpskih sestara.

– U petak će biti projekcija danskog dokumentarnog filma „15 minuta – Masakr u Dvoru”, koji je otvorio pitanje nerešenog zločina u Dvoru na Uni, kada je u akciji „Oluja” ubijeno devet hendikepiranih civila. Na istu temu imaćemo i tribinu „Šta se zaista desilo u Dvoru 8. avgusta 1995?“ – priča Štrbac. – U subotu će biti parastos žrtvama u Hramu Sv. apostola Petra i Pavla. U nedelju idemo na Petrovačku cestu, gde su nam u izbegličkoj koloni hrvatski avioni pobili devetoro ljudi, od toga četvoro dece. Održaćemo parastos i položićemo cveće.

Povodom pogoršanja političkih odnosa između Srbije i Hrvatske, Štrbac kaže da pred tako važne godišnjice ili političke izbore, hrvatska vlada, profašistički, pronacistički i proustaški orijentisana uvek priređuje ružne stvari.

– Sve to ima reperkusije na Srbe i u Hrvatskoj, Srbe iz Hrvatske i uopšte sve Srbe bilo gde. Javnost zna uglavnom dešavanja vezana za Stepinca, Glavaša, a nama su se i ovih dana javljali Srbi iz Hrvatske i žale se na strašne stvari poput hapšenja Srba... – kaže Štrbac.

V. Đuričić

Vulin: Pred jamom i kamom bežalo 250.000 ljudi

Uoči godišnjice „Oluje”, ministar u tehničkoj Vladi Srbije Aleksandar Vulin  je novinarima u Beogradu rekao da se ne možemo praviti da se ona nije desila i da ovde nije došlo 250.000 ljudi, bežeći „pred kamom i jamom”.

– Za nas je to tužan i strašan dan, dan kada je čitav jedan narod napustio prostor gde je rastao vekovima i teško nam je da razumemo da ima zemalja koje slave proterivanje svojih državljana; ali, to je njihova politika – rekao Vulin, i podvukao da nijedna provokacija, sukob ili rečenica nije krenula iz Srbije, koja je svaki put samo reagovala na ono što se dešavalo u Hrvatskoj. – Nismo mi podigli spomenik Miru Barišiću, nismo rehabilitovali Stepinca, ođednom počeli da nosimo ustaške zastave. Ništa nije krenulo iz Srbije.

Štrbac: Sedam agresora na jednog Srbina

Savo Štrbac podseća na to da je u „Oluji“ nestalo najmanje 220.000 Srba. Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO-a, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku Autonomnu Oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK).

– Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN, pod nazivom sektori „Jug” i „Sever”, i da su predstavnici RSK-a dan pre u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba – kazao je Štrbac. – Protiv krajiških Srba, oko 230.000 žitelja s oko 30.000 vojnika, angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a. Ako se tome dodaju snage ABiH-a i NATO-a, agresora je bilo više nego stanovnika u Krajini, a srazmera vojnika bila je najmanje 7 : 1 u korist agresora.