Dačić: Srbija je na dobrom reformskom putu, prioritet EU 

Dobar reformski put Srbije potvrđuju i neki pokazatelji, rekao je Dačić i dodao da je, na primer, u četvrtom kvartalu prošle godine stopa nezaposlenosti iznosila je 14,3 odsto, te da je u istom periodu, realni rast BDP, u odnosu na isti period prošle godine bio 2,5 odsto.



U poslednje tri godine, naveo je šef srpske diplomatije, Srbija je uspela da dovede u ravnotežu dve ekonomske linije - rashode i prihode, zahvaljujući čemu smo imali budžetski suficit od 12 odsto BDP, a planirani deficit je bio 1,7 odsto. 



To praktično znači, kazao je Dačić, da smo uspeli da preokrenemo liniju duga, tj. da smanjimo učešće duga u BDP, a planirani rast BDP za ovu godinu iznosi 3,5 odsto. 



Kao treći parametar, Dačić je naveo da je industrijska proizvodnja u januaru 2018. godine bila 10,6 odsto u odnosu na januar mesec prošle godine. 



Zahvalivši domaćinu, BiH kolegi Ivanu Crnadaku, na organizaciji ovog skupa, Dačć je izrazio lično zadovoljstvo kada je, kako je rekao, u dokumentu Evropske komisije posvećenom proširenju EU na Zapadni Balkan, koji je objavljen 6. februara pročitao da je Srbija jedna od učesnica iz regiona koja ima perspektivu da u celini bude spremna za članstvo u EU 2025. 

Čemu opstrukcija zajedničkih projekata

Dačić je dodao danas da je saradnja zemalja u regionu prioritet, te da je svaka opstrukcija zajedničkih projekata, poput mosta Ljubovija-Bratunac, nesvrsishodna.



"Šta sada treba da čekamo 10 godina da se most pusti? To su stvari koje su dečije igre i dečije bolesti. Treba da budemo ozbiljni", naveo je Dačić i dodao da zajedničke projekte treba podržavati bez obzira koji su nivoi vlasti u pitanju.



On je odgovarajući na pitanja novinara nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova "Zapadno-balkanske šestorke - ZB6", rekao da se Srbija zalaže za mirno rešavanje svih problema, za dijalog i za dogovor. 



"Naravno da imamo posebne, specifične odnose sa Republikom Srpskom, to je i normalno, ali ti odnosi sigurno nisu na štetu drugog entiteta, niti drugog naroda u BiH", rekao je on. 



Dačić je ponovio da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, kao i da je njen stav da o budućnosti BiH treba da odlučuju svi narodi.



Kako kaže, ukoliko do dogovora svih naroda dođe, Srbija će taj dogovor poštovati.

Samo tri odsto granice sa BiH sporno

Ivica Dačić je rekao da je samo tri odsto granice između Srbije i BiH sporno, te da se za taj problem mora pronaći konkretno rešenje koje će omogućiti da život nastavi da funkcioniše.



On je nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova "Zapadno-balkanska šestorka - ZB6" novinarima rekao da kada je u pitanju granica između Srbije i BiH niko nema nikakve pretenzije i nema ništa posebno sporno.



"Mi veći spor imamo sa Hrvatskom kada je reč o Dunavu, jer se oni zalažu za suprotan princip od onoga koji su imali za Sloveniju. Mi predlažemo da, kao svuda u svetu, granica ide sredinom reke. Oni predlažu da skače sa jedne obale na drugu shodno katastarskim parcelama, ja mislim da je to praktično teško izvesti", rekao je Dačić.



Dodaje, da smatra da BiH ima više problema oko granice sa Hrvatskom, nego sa Srbijom, sa kojom i neće imati nikakvih problema.



"Kada pođete za BiH iz Srbije, kada dođete ovde, pitate se, jel sam ja uopšte poneo pasoš? Mi smo bez obzira u kakvim državama živimo, da li su bile zajedno ili ne, jedan prostor. Slični su narodi, bliski su, i treba da im olakšamo da bolje žive", rekao je Dačić.

"Drago mi je što je ovakvo viđenje ocenjeno kao ambiciozno, jer je to prava reč koja odražava težnje za uspehom i priznanjem a kao takva, ona je podsticajna i konstruktivna", rekao je.



Budući da je u pomenutom dokumentu navedeno da će dostignuća svih zapadno-balkanskih učesnica na evropskom putu biti ocenjivana na objektivan način i pojedinačno, Dačić je, kaže, uveren da će ambicija Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU, nastaviti da nas podstiče da napredujemo, usavršavamo se, stičemo nova znanja, da se ne mirimo sa onim što već imamo, nego da radom i predanošću stremimo ka onom što želimo. 



Govoreći o debatama koje se vode u današnjem formatu, Dačić je istakao da su se „Berlinski proces“ i „Zapadnobalkanska šestorka“ evidentno profilisali kao formati kroz koje podstičemo i produbljujemo saradnju u regionu zapadnog Balkana, što je prepoznato i u dokumentu EK o proširenju, koji je jedna od tema našeg današnjeg sastanka. 



"Izgleda mi da je najčešće upotrebljavana kovanica u njemu - ''dobrosusedski odnosi''", rekao je Dačić podsetivši da je za ovu, kako je rekao, neophodnost suštinski važno za Zapadni Balkan u celini. 



Istakao da čvrsto veruje da je izgradnja dobrosusedskih odnosa, pravi način da region postane stabilan, prosperitetan i da građani u njemu imaju kvalitetniji i bolji život u svim segmentima. 



"Možda ne dovoljno brzo, možda ne u potpunosti efikasno, ali evidentni su napori svih nas da povezivanje i saradnju, podignemo na viši nivo. Navešću samo jedan primer koji je do pre izvesnog vremena bilo teško zamisliti da je izvodljiv. Naime, u Beogradu je 9. marta ove godine potpisan Memorandum o razumevanju sa našim kolegama iz Hrvatske o rekonstrukciji pruge Beograd-Zagreb. Rekonstrukcijom će putovanje između dve prestonice biti skraćeno za oko četiri sata. Očekujemo da će ove godine biti završena projektna dokumentacija, a naredne godine će početi radovi koji bi trebalo da budu okončani za dve do tri godine", naveo je.



Ovaj projekat je, ističe, važan za region u celini, kako zbog prevoza putnika, tako i prevoza tereta, budući da se pruga nalazi na koridoru 10.



Veruje da će ovaj projekat, pored izgradnje „Auto-puta mira“ biti jedan od ključnih elemenata infrastrukturnog povezivanja, od ključnog značaja, kako za Srbiju, tako i za region Zapadnog Balkana u celini. 



Srbija je, istakao je, zahvalna partnerima sa Zapadnog Balkana, kao i članicama EU, na podršci Beogradu da dobije sedište Sekretarijata Transportne zajednice. 



Ministar je uverio i da različite institucije a posebno državni organi Srbije, veoma pažljivo analiziraju uslove koji su pred nas postavljeni kako bi u što kraćem roku postali deo EU. Kao predstavnik koji dolazi iz Beograda, ne mogu da ne pomenem - citiram: ''Bez efikasne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog koji predvodi EU, ne može biti dugoročnog mira u regionu. Sveobuhvatni pravno obavezujući dokument o normalizaciji je hitno potreban i suštinski važan kako bi Srbija i Kosovo napredovale na svom evropskom putu''. 



Na primeru odnosa prema Zajednici srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, najbolje se, istakao je, može videti razlika pristupa implementaciji dogovora dve strane. 



"Naš stav je da je prihvaćeno sve ono što je dogovoreno i da to predstavlja sastavni deo Sporazuma. Znate, ovakve situacije se slikovito opisuju starom, poznatom, izrekom: ''Za tango je potrebno dvoje'', zaključioje Dačić.