Dačić: Imuni smo na pritiske i ultimatume, spremni za dijalog

"Na to neće pristati ni predsednik Vučić ni ova vlast", kaže Dačić za Tanjug.

Komentarišući različita tumačenja rezultata samita u Berlinu, pre svega tumačenja iz Prištine da je dijalog već počeo, i šta se može očekivati od susreta u Parizu, s obzirom da je predviđen susret u istom formatu, Dačić kaže da je to "previše dugačak i dalek vremenski period, imajući u vidu burnu političku scenu u Evropi i u našem regionu". 

"Daleko je taj sastanak u Parizu da bi se već sada moglo govoriti šta će na njemu biti. Prvo treba da se završe evropski izbori, a shodno rezultatima tih izbora će zavisiti raspoloženje i odnos snaga unutar Evropske unije", kaže on.

Na pitanje da li je i sam izbor učesnika samita, kako je komentarisao, pred samit u Berlinu, vrsta pritiska na Srbiju, Dačić kaže, da su se u suštini na tom skupu svi izjašnjavali o nekim stvarima koji ih se u suštini ne tiču. 

"Ovde je reč o tome da se pokušavaju pronači elementi za odblokiranje dijaloga i moramo imati veoma precizne formulacije, znači neće se menjati format dijaloga. Dijalog ostaje u Briselu, njega modelira i vodi Federika Mogerini odnosno visoki predstavnik Eropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, a ko će biti od kraja ove godine to ćemo tek videti posle evropskih izbora.

Imajući u vidu realan odnos snaga u zapadnoj hemisferi, ocenjuje Dačić, naravno da će oni nastaviti sa pritiscima da se u budućnost zaokruži "taj suverenitet države Kosovo".

Naravno da smo mi rekli da nikada nećemo priznati, bez dogovora, i bez kompromisa", navodi Dačić i objasnjava da je poruka predsednika Vučića, formulisana kao "šta je rešenje sada, osim što će KiM, ne njegovom voljnom ili što je on priznao, dobiti nezavisnost i suverenost na celoj teritorij" osvrt na pitanje istorijske odgovornosti, a ne njegov stav oko sudbine KiM.

On je govorio o tome, objašnjava Dačić, da neki koji će doći posle nas ne bi trebalo da budu u poziciji, "kao mi danas kada govorimo da bi možda bilo bolje da su neke stvari bile prihvaćene pre desetak godina kada su Koštunica, Tadić i ostali pregovarali sa međunarodnom zajednicom". 

Na pitanje koliko predsedniku Vučiću u borbi za kompromisno rešenje kosovskog problema otežava situaciju to što oko toga ne postoji jedinstven politički stav u zemlji, Dačić kaze da u ostvarivanju cilja međunarodne zajednice, uvek "bitno da na nekoj teritoriji postoji politička nestabilnost, podeljenost i sukobljenost kako bi taj međunarodni faktor imao jači uticaj i potrebu da bude konsultovan da odlučuje u ovom regionu". 

"Tako se i gleda i na ovaj problem. Mi zaista nismo imali ni jedan ozbiljan razgovor o tome iako je predsednik Vučić pozvao na unutrašnji dijalog. Oni koji sebe smatraju opozicijom imaju veoma širok spektar ideja šta da bi trebalo da se uradi. Od onih koji bi priznali Kosovo, do onih koji kažu da bi poveli rat za Kosovo i ne bi nikada prihvatili razgraničenje ili podelu i sve ostalo", kaže Dačić i dodaje da je takav politički stav veoma neodgovoran.

On kaže da bi i bilo dobro kada bi svi društveni faktori zaista razmislili o tome šta je najbolje rešenje ovog problema.

"Ne govorim sada o strateškim pitanjima ili o stvarima koje će se rešavati za sto ili dvesta godina, govorim o dnevnim pitanjima, jer očigledno je da ćemo imati sledeću ucenu: Ako nećete rešenje, onda nećete ući u EU". 

E onda će isti ovi koji sada kritikuju Vučića, smatra Dačić, reći da je on izdajnik, da je on nacionalista, da on ruši nacionalne i državne interese - da zbog toga ne idemo ka EU. 

"Samo neka se opredele da li smo Vučić i ja izdajnici ili da smo zemlju odvojili od evropskog puta. Jer i jedno i drugo u isto vreme pričaju. Ja bih samo rekao ono što smo u MSP uradili a to je da za vreme ovog mandata 13 zemalja povuklo priznanje a sedam je priznalo. Ja bih bio srećan da je tako bilo od početka i proteklih deset godina.", kaže Dačić.

Vraćajući se na pitanje predstohećeg samita u Parizu Dačić kaže da je veoma bitno da se Makron i Merkel, bave temom KiM, te da su oni su tu da pomognu da se odblokira dijalog, ali skreće pažnju na gotovo iracionalno ponašanje Prištine.

"Na kakav tretman je navikao Haradinaj i Priština najbolje se vidi kada Mogerinijeva koja predstavlja EU , zatim Merkelova kao najjača ekonomija u Evropi, Francuska kao stalna članica Saveta bezbednosti, kada SAD administracija i Tramp pošalje pismo a Haradinaj , a oni odbiju da ukinu takse i veruju da treba da teraju svoju priču".

Dačić je međutim uveren da Haradinaju i ostalima to prolazi na unutrašnjem planu, ali u međunarodnoj zajednici sve ima svoje granice. 

"Oni naravno da imaju podršku onima koji su pomagali da se oni stvore, ali i ta podrška ima svoje granice. Ima svoje crvene linije. Mislim da su oni veoma brzo da pređu te crvene linije i upravo takvim ponašanjem", kaže Dačić i navodi kao primer da je Priština podnela zahtev za prijem u Interopl, ali uz opomenu "kako vi mislite da uđete u Interopol ako vas mi ne podržavamo".

Ali to njih ne interesuje, poručuje Dačić, njegov cilj je - poput Mesićevog koji je rekao, "uništio sam Jugoslaviju", a Haradijaj kaže - ja sam sahranio dijalog.

"Ako je Haradinaj jači od svih njih, nema nikakvih problema, što se nas tiče mi sigirno nećemo prihvatiti te ultimatume. Spremni smo za nastavak dijaloga, jer mislimo da je to jedino razumno i racionalno i hvala svima koji pomažu", zaključuje Dačić.