DA LI ZNATE DA SU NA NIKOLJDAN PRE TRI DECENIJE ODRŽANI IZBORI U SRBIJI Šta se tada dogodilo i ko su tada nova lica koja su danas značajna u srpskoj politici

Tadašnja politička scena bila je drugačija nego danas, ali i okolnosti u kojima su se izbori održavali, imajući u vidu da je u okolnim republikama bivše SFRJ besneo rat, a Srbija, odnosno Savezna Republika Jugoslavija suočavala sa najvećom inflacijom u njenoj istoriji.

Zanimljivo je da su se izbori održali 364 dana nakon predsedničkih izbora (20. decembra 1992.) na kojima su se suočili Slobodan Milošević, kandidat vladajuće Socijalističke partije Srbije i Milan Panić, koga je podržala opozicija okupljena oko DEPOS-a.

Međutim, osam meseci pre toga (aprila 1992. godine) održani su, takođe, izbori, ali parlamentarni i ta vlada nije potrajala, pa su građani Srbije išli ponovo na birališta. Izbori za 19. decembar 1993. godine raspisani su 20. oktobra, nakon krize izazvane raskolom između vladajuće SPS Srbije i Srpske radikalne stranke koja je davala podršku manjinskoj vladi na čijem čelu se nalazio funkcioner SPS Nikola Šainović.

Nezadovoljni zbog politike SPS prema Srbima u Bosni i Hercegovini radikali predvođeni Vojislavom Šešeljem pokrenuli su priču izglasavanja nepoverenja vladi. Međutim, predsednik Srbije Slobodan Milošević preduhitrio je radikale, raspustio Skupštinu Srbije i raspisao izbore za 19. decembar.

Na tim izborima učestvovale su 84 izborne liste, ali kao ključne su se izdvojile vladajuća Socijalistička partija Srbije, Demokratski pokret Srbije DEPOS (Srpski pokret obnove, Nova demokratija, Građanski savez Srbije, Srpska libralna stranka, Narodna seljačka stranka) koji je predvodio predsednik SPO Vuk Drašković, SRS sa Vojislavom Šešeljem na čelu, Demokratska stranka koju je predvodio Zoran Đinđić, te Demokratska stranka Srbije, koja je tada prvi put samostalno nastupila, koju je predvodio njen predsednik Vojislav Koštunica.

Sve ove liste prošle su izborni cenzus od 5 odsto, a kao stranke manjina u Narodnu skupštinu republike Srbije ušli su Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara s njenim liderom Andrašem Agoštonom te Koalicija Partije za demokratsko delovanje i Demokratske partije Albanaca. Ispod cenzusa, između ostalih ostali su Narodna stranka Milana Paroškog, i Stranka Srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana.

Izbori su sprovedeni po proporcionalnom izbornom sistemu sa devet izbornih jedinica, a taj sistem odgovarao je vladajućoj stranci, jer je sa osvojenih 36,65 procenata glasova dobila 123 od 250 poslanika.

Socijalistička partija Srbije dobila je 1.576.287 glasova, odnosno 36,65 odsto i 123 mandata. DEPOS − Ujedinjena opozicija dobila je 715.564 glasova, 16,64 procenata i 45 mandata. Trećeplasirana Srpska radikalna stranka osvojila je 595.467 glasova, 13,85 posto i 39 mandata. Radikali su samo godinu i po dana ranije osvojili preko miliona glasova, ali je nakon razlala sa socijalistima počela medijska kampanja protiv njih, pa im je snaga među biračima prepolovljena. Demokratska stranka na izborima za Nikoljdan osvojila je 497.582 glasova, 11,57 procenata i 29 mandata, a Demokratska stranka Srbije 218.056 glasova, 5,07 procenata i 7 poslanika. Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara imala  112.456 glasova, 2,61 posto i 5 mandata kao manjinska stranka, a Koalicija Partije za demokratsko delovanje i Demokratske partija Albanaca dobila je poverenje 29.342 birača, što joj je donelo dva poslanička mesta.

Kao i prethodne, izbore su bojkotovale stranke koje reprezentuju Albance sa Kosova i Metohije, koji su činili oko 17% stanovništva Srbije.

Iako je opozicija imala tesnu većinu, uprkos pola miliona glasova više od socijalista dobijenih na izborima, posle izbora je koaliciji oko SPS-a uspela je da formira novu vlast.

Naime, njima je falilo 3 poslanička mesta za skupštinsku većinu. Posle pregovora je Nova demokratija, koja je na izbore izašla kao član opozicione koalicije DEPOS, sa svojih 9 poslanika sklopila dogovor sa SPS-om, čime je omogućena tesna većina od 7 poslanika.

Na tim izborima, kao kandidat za poslanika Srpske radikalne stranke, našao se i student pravnog fakulteta Aleksandar Vučić, dok je ispred Demokratske stranke jedan od kandidata, takođe student, bio Goran Vesić.

U odnosu na ono vreme, stranke koje su tada bile dominatne u političkom životu danas ili ne postoje, ili su na političkim merginama, izuzev SPS-a. Mada, nakon ovih izbora, i oni su na jednocifrenoj podršci birača.

Demokratska stranka je članica koalicije Srbija protiv nasilja, Srpski pokret obnove član koalicije „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane”, dok je Demokratska stranka Srbije promenila naziv i sada je Nova demokratska stranka Srbije, i članica je koalicije NADA koja će biti parlamentarna u nvom sazivu skupštine, kao i predstavnici DS i SPO. 

Jedna od tada najjačih straka, Srpska radikalna stranka, nakon ovih izbora, neće imati svoje predstavnike ni u Narodnoj skupštini, gde nisu bili ni u prošlom sazivu, ni u Skupštini Vojvodine, gde su bili do ovih decembarskih izbora. 

Pogledajte kako su izgledali predizborni spotovi stranaka uoči izbora 1993. godine.