BSF: Stabilnost ZB ključna za EU, cilj - regionalno tržište

BEOGRAD: Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji naglašava da je pitanje bezbednosti Zapadnog Balkana je pitanje evropska bezbednost , uz konstataciju da je EU bezuslovno posvećeni na integraciju regiona i otklanjanje bilo kakvih pretnji u njemu.



Varhelji je na ovogodišnjem Beogradskom bezbednosnom forumu koji je danas nastavio rad razgovorom o novim izazovima na Zapadnom Balkanuznačaj regionalne integracije i ekonomskog napretke, te tako izrazio uverenje da će se lideri regiona na predstojećem samitu Berlinskog procesa u Sofiji usaglasati oko zajedničkog tržišta. Zapadni Balkan je, rekao je on, prioritet za aktuelnu Komisiju EU, što je dokazala i usvajanjem odlukom o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i pružanjem, kako , podrške bez presedana, tokom pandemije.



"Pandemija nije uticala da zanemarimo interes koji imamo na Zapadnom Balkanu U našem stratškom interesu je da zemlje Zapadnog Balkana približimo EU", kaže Varhelji i dodaje da je tokom pandemije data ogromno podrška održavajući finansijske tokove kako bi se očuvala ekonomija, ali i podržao socio-ekonomski oporavak i ekonomski razvoj.



On je ponovio da ekonomski investicioni plan EU za Zapadni Balkan u iznosu od devet milijarde evra ima za cilj da dugoročno doprinese ekonomskom oporavku regionu, te da taj isti plan može da doprinese do investicije u vrednosti od 20 milijardi evra.



"To je suma koja predstavlja jednu trećinu buđeta BDP regiona. Nastavak podrške reformskom procesu će voditi region do jedinstvenog evropskog tržišta", ističe Varhelji i dodaje da će plan dovesti do promena na terenu u narednih četiri-pet godine.



Kako objašnjava, cilj je regionalna integracija, digitalizacija, prilagođavanje sa EU, transport, infrastruktura, životna sredina, ljudski kapita, fokus na mlade.



Dodaje da će ulaganja u svim ovim oblastima ojačari i ubrzati regionalnu saradnju, a istovremeno približiti Zapadni Balkan Evropskoj uniji.



Ali, kako naglašava, to će zahtevati i nastavak sprovođenja strukturnih reformi, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, reforme javne administracije jer, kako objašnjava, to doprinosi dugoročnoj regionalnoj stabilnosti i bezbednosti.



Ministar spoljnih poslova Češke Tomaš Patriček skrenuo je pažnju na to da ukoliko EU i njene države članice ne budu bile kredibilan partner na Zapadnom Balkanu da će to otvoriti politički i ekonomski vakum koji mogu da iskoriste određeni spoljni akteri, a kao instrument u rukama toh faktora vidi i ulogu religije.



" Crkva može da bude instrument u rukama spoljnih aktera da utiču na društva na Zapadnom Balkanu",smatra on.



kao otvoreno pitanje on vidi i usklađivanje spoljne politike zemalja u regionu sa spoljnom politikom EU, kao deo jedne celovite priče,i naglašava da je to obaveza za zemlje buduće članice EU.



"Mi u EU svakako se bavimo time kako da napravimo spoljnu politiku Unije efektivnijom i prevdivijom. Otvoreno pitanje je o odlučivanje kvalifikovanom večinom i nadam se da će glas EU biti jači i ujedinjeniji", naveo je šef češke diplomatije.



On je istovremeno izrazio zadovoljstvo zbog obnavljanje dijaloga između Beograda i Prištine i naglasio da je reč o kompleksnom problemu, ali da je potrebno rešenje kako bi region nastavio put pomiranja ka budućnosti.



"Treba da se prevaziđu problemi zbog benefita za buduće generacije. Podsećam na primer Nemačke i Češke koji smo imali tešku prošlosti ali nastavili napred ka zajedničkom cilju", rekao je Patriček i dodao da rešenje nije u jednom dokumentu, već u zajedničkim aktivnostima sa obe strane.



Suzan Šulc iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova kaže da je Zapadni Balkan visoki prioritet za Nemačku i izuzetno važna tema tokom nemačkog predsedavanja EU.



"Bez Zapadnog Balkana EU neće biti potpuna i to je za nas najvažniji regionu", kaže Šulc i dodaje da je njihov cilj razvoj regiona, njegov prosperitet i stablnost jer, kako objašnjava, i EU i Nemačka imaju koristi od Zapadnog Balkana.



Ona kaže da u regionu postoje teški izazove koje se moraju prevazići,uz stav da se nada da ljudi u Srbiji razumeju da je nezavisno Kosovo realnost i da tom procesu nema povratka nazad.



Pri tome dodaje, da se nadam se da "će doći do sveobuhvatnog sporazuma koji će doprineti rešavanju razlika između Beograda i Prištine i njihovom ulasku u EU.



Jer, kako kaže, ne može se pričati o učlanjenju u EU o državama koje se u potpunosti ne priznaju međusobno.



Ona se pozvala na iskustvo nemačko-francuskog pomirenja i smatra da je to važna poruka za ceo region.



"I dalje postoje etničke podele, ali ja se nadam da će proces pomirenja uz podršku EK i Nemačke nastaviti da podržava Zapadni Balkan region koji će ispuniti evropske standrarde i vrednosti i postati deo evropske zajednice", naglasila je ona.



Govoreći o političkoj situaciji u Srbiji, Šulc kaže da očekuju od nove vlade, sa ogromnom većinom u parlamentu, da preduzme odlučujuće korake u procesu EU integracija ipodseća na poglavlje 35 odnosno normaliza odnosna sa Kosovom.



"Mislim da će to sada biti moguće, odnosno da se postigne sveobuhvatni sporazum", dodaje Šulc.



Za stalnog predstavnika Holandije u EUi Roberta de Grutija nastavak integracija Zapadnog Balkana u EU,ne znači samo prijem novih članica na jedinstvenom tržištu, već poštovanja vrednosti porodice EU, vladavinu prava jer, kako objašnjava, samo tako će osigurati prosperitet zemalja na Zapadnom Balkanu.



"Moraju da se ispune fundamentalna prava pre nego što se postignu ekonomske benefite", objašnjava Grut i dodaje da je Holandija veoma strikna kada je reč o tom pitanju.



Dodaje da članstvo u EU ne treba da bude zasnovano samo na odlukama zemalja i institucija, već i na prihvatanju toga u evropskom društvu.



"Mi smo striktni i prema drugim zemljama članicama EU koji treba da poštuju regulative EU", ističe on.



Kaže da EU integracije treba da budu transparentan proces u kome će i lokalni političari na Zapadnom Balkanu, ali i evropski političari uraditi ono što su obečali.



Komentarišući nedavno održane parlamentarne izbore u Srbiji Grut smatra da glasači nisu imali potpuni izbor zbog odluke opozicije da bojkutuje, a da vladajuća stranka sada ima većinu u parlamentu što im omogućacva da dokažu posvećenost evropskoj perspektivi i i poštovanju principa poput vladavinu prava.



Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu skrenula je pažnju na to da se region i dalje suočava sa problemima poput nezaposlenosti, nedovoljnog ekonomskog rasta, da su ljudi frustrirani zbog neizvesnosti.



Naglašava da nije ključan samo investicioni plan EU za Zapadni Balkan već i kreiranje politika u regionu koji će pomoći oporavku nakon pandemije.



"Do sofijskog samita ćemo imati dobar okvirni plan za regionalno tržište. Mislim da će to doprineti snažnoj ekonomskoj integraciji unutar regiona i kreiranju regionalnog tržišta kao deo jedinstvenog tržišta EU", kaže Bregu.



Naglašava da će regionalno tržište biti zasnovano na četiri slobode koje su na snazi na evropskom tržištu, ali i ona iskustvu EU.



"To će biti mogućnost za oporavljanje nakon pandemije, za biznis sektor da se integriše na EU tržiste ali i globalno. Dovešće do rasta BDP za 2,5 odsto na regionalnom nivou saradnje, ali i do 6,7 odsto rasta kada uključimo sve ostale prednosti.



Ona tvrdi da je proces integracija u regionu sada ubrzan.



"Građani podržavaju, vlasti rade na tome i razumeju cilj i naglašavaju značaj regionalne saradnje. To će doprineti da region zadrži pravu perspektivu na putu ka EU integraciji jer se jedan drugi proces nadograđuju", objašnjava ona.



Bregu dodaje da je ovo bitno posebno sada tokom krize.