Brnabić: Srbija stvara savezništva na Balkanu, ali drugi to remete

Na generalnoj debati svetskih lidera u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN Brnabić je poručila da će Srbija i dalje unapređivati saradnju širom Balkana, kroz dve pomenute inicijative, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljom integracijom regiona.

"I dok se trudimo da izmenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem savezništava kroz inicijative kao što su Berliniski proces ili Otvoreni Balkan, čemu je Srbija naročito posvećena, drugi pokušavaju da poremete te procese, i umesto da se usredsrede na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost, kolika god da je moguća cena toga", rekla je Brnabić.

Kaže da smo ove godine zajednički došli do odlučujućeg trenutka u našoj istoriji i da je kovid-19 naše temelje uzdrmao u potpunosti, kao i da smo sve više svedoci klimatskih promena, ali i da se vide značajne promene u globalnim partnerstvima i savezništvima, trgovinski ratovi između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta, i sveukupna neizvesnost, čije su razmere, kako je navela, bez presedana.

Govoreći o kovidu 19, ukazala je da je pandemija na videlo iznela kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja, zapretila da izbriše napredak koje su mnoge nacije postigle, kao i da je dovela nacije na raskrsnicu između izolacije i saradnje, panike i nade, između haosa i reda.

Predočila je da je pandemija, što se tiče Srbije, pretila da podrije sve što je postignuto u proteklih sedam godina, da smrvi sve rezultate i dostignuća teških reformi, ali da se Srbija čvrsto držala.

"Reforme koje smo preduzeli u vremenima pre kovida učinile su nas otpornijim nego ikada pre. Fiskalna konsolidacija i budžetski suficit koje smo imali, efikasno i predvidljivo investiciono okruženje doneli su nam spas od recesije tokom pandemije i omogućile nam da budemo u stanju da pružimo pomoć svojim građanima i svojoj privredi tokom tih, najtežih vremena", istakla je premijerka Srbije.

Brnabić je naglasila da je Srbija uprkos svim efektima krize uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost i da je 2020. zabeležila pad BDP-a od samo 0,9 odsto, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi, kao i da je javni dug ostao ispod 60 odsto BDP-a, a prosečna plata nastavila rast od gotovo 10 odsto, kao i broj zaposlenih za više od tri odsto.

"Ove godine, oporavak je bio snažniji nego što se očekivalo, naš BDP porašće za približno sedam odsto ili čak više", navela je ona.

Naglasila je da nam je inovativni napredak koji smo postigli omogućio da diverzifikujemo svoje kapacitete kada se pojavio virus - kroz eUpravu, onlajn nastavu i digitalne udžbenike ili kroz centralni softverski sistem za uspešno uvođenje vakcinacije.

"Naša odluka da geopolitiku ostavimo po strani, a ljude postavimo u središte naših politika je razlog iz kojeg smo mogli brže da dođemo do vakcina od mnogih drugih nacija. Nismo vršili diskriminaciju proizvođača i nije nas zanimalo da li su vakcine sa Istoka ili Zapada. Naš izbor je bio da pregovaramo sa svim proizvođačima čije su vakcine regulatorna tela smatrala bezbednim. Takva otvorenost dala nam je mogućnost da vakcine kupujemo iz čitavog sveta, dajući svojim građanima jedinstvenu slobodu da biraju koju vakcinu bi najradije primili", kazala je predsednica srpske Vlade.

Premijerka Brnabić je poručila da Srbija veruje u solidarnost između nacija, multilateralizam i pružanje pomoći drugima u nevolji i da je od početka ove godine pomagala u vakcinaciji svoje susede i sve druge u nevolji.

Ukupno, Srbija je donirala ili rasporedila više od milion doza vakcina, od kojih 230.000 za region, 300.000 za strane državljane koji dođu u Srbiju radi vakcinacije, kao i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije, navela je Brnabićeva i poručila da će Srbija to i dalje činiti.

"Iz tog razloga smo, takođe, preduzeli korake ka nabavljanju tehnologije za proizvodnju najmanje dve vrste vakcina protiv kovida 19 kako bismo doprineli poboljšanju globalne dostupnosti vakcina da bismo svi bili bezbedni i pobednici. Međutim, kao što su tokom ovog zasedanja Generalne skupštine rekli visoki zvaničnici nekih od najvećih nacija, postoje druga hitna pitanja kojima svi mi i dalje treba da se bavimo bez ikakvog odlaganja i odvažno, a to su klimatske promene. Srbija je udvostručila napore da postane bezbednija i čistija zemlja za svoje građane", navela je ona.

Srbija je snažno posvećena sprovođenju ciljeva održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, poručila je Brnabić i istakla da će Srbija nastaviti da aktivno radi na ispunjenju svojih obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama.

"Već smo objavili svoju nameru da emisiju gasova sa efektom zelene bašte smanjimo za najmanje 33,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13,2 odsto u poređenju sa 2010. godinom, što trenutno uvršavamo u svoje strateške dokumente o energetici i klimi", ukazala je Brnabić.

Na svom putu ka EU, koja je njen strateški spoljnopolitički cilj, Srbija će, kako je naglasila, nastaviti da sprovodi reforme u oblasti vladavine prava.

Podsetila je da će Srbija biti domaćin obeležavanja 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine.

U zaključku je istakla da se Srbija tokom proteklih sedam godina preobrazila.

"Pokrenuli smo ekonomsku obnovu, stvorili prilike za mlade i tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u svetu. Napredak koji smo ostvarili omogućio je Srbiji da se na bolji način suoči sa pandemijom i preživi je. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od kovida i održiva obnova neće biti nastavljeni ukoliko se pitanjima, bila ona stara ili nova, ne pozabavimo zajedničkim snagama i postupanjem u duhu saradnje na međunarodnom nivou", navela je premijerka.

Ana Brnabić je u Njujorku, u generalnoj debati svetskih lidera u UN, poručila da za Srbiju, od svih izazova sa kojima se suočava, najveći razlog za zabrinutost predstavlja očuvanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Brnabićeva je u svom obraćanju na debati u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN, ukazala da je spirala nasilja koje se odvija na KiM kulminirala početkom ove sedmice.

"Pod izgovorom sprovođenja novih pravila o registarskim tablicama, Priština je na sever pokrajine poslala teško naoružane specijalne jedinice. To je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno prikazivanje sile izazvalo je veliku krizu", naglasila je predsednica Vlade Srbije.

To je, kaže, poremetilo snabdevanje hranom i lekovima u srpskom sredinama na severu pokrajine, dok su meštane srpske nacionalnost koji su se mirno okupili u znak protesta protiv te mere dočekali suzavac i policijska brutalnost, čime je ozbiljno ugrožena lokalna i regionalna stabilnost.

Brnabićeva je u sedištu svetske organizacije poručila da Srbija uprkos svim izazovima i svakodnevnim provokacijama ostaje snažno posvećena pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu koje će obezbediti trajan mir i stabilnost.

Takođe, naglasila je da dijalog i primena postignutih sporazuma predstavljaju jedini pravi način za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Podsetila je učesnike generalne debate da je, prema UN, KiM i dalje teritorija sa najnižim brojem povratnika - interno raseljenih Srba u odnosu na sva postkonfliktna područja u svetu.

"Želela bih da još jednom apelujem na međunarodnu zajednicu, a naročito na EU kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini počnu da sprovode sve postignute sporazume", poručila je Brnabićeva.

Navela je da, međutim, gotovo devet godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, uspostavljanje Zajednice srpskih opština - glavnog oslonca tog sporazuma, još nije ni počelo.

"Više od dve decenije, neprestano skrećemo pažnju međunarodne javnosti na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na KiM. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, naročito kada je reč o manjinskim zajednicama, daleko su od zadovoljavajućeg nivoa. Sada smo svedoci stalnog porasta broja napada čija su meta Srbi, njihova imovina i versko naslede na Kosovu i Metohiji'''', ukazala je predsednica Vlade Srbije.

Navela je da bilo 55 takvih incidenata tokom 2014. godine, kao i 62 tokom 2016, 71 tokom 2020, i 100 od početka ove godine, kao i da je ukupan broj napada tokom 2020. već premašen do juna ove godine.

Na nekoliko primera prikazala je učesnicima generalne debate kako izgleda život Srba na KiM.

Podsetila je da je 11. maja napadnuta kuća Radoja Pumpalovića, 81-godišnjeg povratnika na KiM u selu Dubrava u opstini Istok, što je bio peti napad na njega tokom ove godine.

Skrenula je pažnju na slučaj Dragice Gašić, 59-godišnje žene koja je prvi srpski povratnik u Đakovicu otkako je pre 22 godine okončan konflikt, a na koju je od juna 2021. izvršeno više napada.

"U napade se ubrajaju kamenovanje njenog stana, zabrana da kupuje namirnice u lokalnoj prodavnici, kao i peticije jedne organizacije civilnog društva kojom se zahteva da se ona iseli iz grada. Takođe, 2. jula, u selu Gobulji kod Vučitrna, grupa Albanaca napala je 13-godišnjeg Nikolu Perića. Napad se dogodio dok se on, sa trojicom drugova, vraćao kući sa školskog igrališta. Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na KiM svrstali su ta mesta kulturnog nasleđa među najugroženije u Evropi", upozorila je Brnabić.

Ona je skrenula pažnju i na to da je "Europa nostra" nedavno manastir Visoki Dečani uvrstila među sedam najugroženijih mesta nasleđa u Evropi u 2021. godini, kao i da je Savetodavni panel "Europa nostre" napomenuo da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod jakom vojnom zaštitom tokom neprekidnog perioda od 20 godina, iako predstavljaju spomenik od najvišeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Govoreći o situaciji na KiM, premijerka je istakla da Srbija braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet, istovremeno brani, kako je rekla, međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti kada je reč o očuvanju mira i bezbednosti u svetu.

Poručila je i da Srbija poseban značaj pridaje aktivnostima Misije UN ma KiM i očekuje da ona nastavi da sprovodi svoj mandat u Pokrajini u skladu sa tom rezolucijom.

Ana Brnabić rekla je u Njujorku, povodom izjave premijera Albanije Edija Rame koji je pred Generalnom skupštinom UN pozvao sve da priznaju nezavisno Kosovo, da pojedini koriste tu govornicu za političke poene i da takve izjave nisu dobre za regionalnu bezbednost.

"Najbolji odgovor je dao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, prva rečenica na sastanku sa mnom je bila - Kosovo za nas nije država. To je najbolji i najdiplomatskiji odgovor. Ne vidim šta ima da se meša kao premijer jedne država u unutrašnja pitanja druge države, Srbije, a posebno što imamo dobre odnose i trudimo se da izgradimo drugačiju budućnost", rekla je Brnabić za Tanjug, zamoljena da prokomentariše izjavu Edija Rame.

Istakla je da je imala odličan sastanak sa Guterešom, jer je to što je rekao za Kosovo, bila njegova prva rečenica na sastanku, kao i da je zahvalio Srbiji na svemu što radi za UN, multilateralizam i međunarodni poredak.

Brnabićeva je dodala da je to učestvovanje u mirovnim misijama, donacije vakcina, hrane i drugo.

Ona je zahvalila UN na pristupu prema srpskoj delegaciji i delegaciji tzv. Kosova koja se, kako je rekla, nigde nije mogla videti.

Premijerka je dodala da je Srbija upravo i radila na tome da se takve stvari ne dešavaju.

"Lepo je predstavljati Srbiju u UN", dodala je Brnabićeva.

Albanski premijer zatražio je u govoru pred Generalnom skupštinom UN da zemlje koje do sada nisu priznale samoproklamovanu nezavisnost Kosova to učine.

Rama je, pored ostalog, izneo tvrdnju da je "suverenitet Kosova realnost koja traje 13 godina i koju svi treba da prihvate".

Ana Brnabić izjavila je u Njujorku da je još uvek "na stolu" tema o uvođenju kovid propusnica u Srbiji i navela da je u Srbiji nešto više od 53 odsto populacije vakcinisano.

"Još uvek je na stolu tema kovid propusnica, koja se, koliko god sam pričala i ovde u Njujorku, koristi da bi se mladi motivisali da se vakcinišu. To nije mera koja će nas zaštiti od zaražavanja, pošto se možete zaraziti i napolju, već je motivišuća mera. Zato apelujem, molim, verujem u građansku solidarnost", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanja novinara posle obraćanja pred Generalnom skupštinom UN.

Kaže da treba da se zapitamo koje su granice individualne lične slobode i šta ona u današnjem svetu u ovim uslovima znači, kao i da li treba preispitati te stvari.

"Nemam odgovor i to je pitanje za filozofe i sociologe, i čovečanstvo će se baviti ovim pitanjima. Mislim i oslanjam se uvek na ličnu odgovrnost i ozbiljnost, na građansku solidarnost. Verujem i dalje u razgovor, edukaciju i apele, trenutno imamo nešto preko 53 odsto populacije koja je vakcinisana, u centralnim gradskim opštinama u Beogradu već 77 odsto vakcinisanih, tako treba i u celoj Srbiji", rekla je ona.

Brnabićeva je navela da kod mladih od 18 do 30 godina starosti ima samo 21,5 odsto vakcinisanih, što je ljudski poražavajuće.

"Moji bratanci su se vakcinisali, pokažite da verujete u to, i da je to bezbedno", poručila je premijerka.

Ana Brnabić izjavila je da je moguće dostići cilj proklamovan na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN da se do sledećeg zasedanja tog tela UN za godinu dana vakciniše 70 odsto svetske populacije, ali samo ako svi budu radili zajedno, a ne samo za sebe i svoje stanovnike.

"Izvodljivo je ako se ponovo vratimo multilateralizmu, dok ako svaka zemlja pokušava za sebe da bude bezbedna, onda to nije izvodljivo. Ovo jeste borba u kojoj mozemo da pobedimo samo zajedno ili da izgubimo samo zajedno. Nemoguće je da bogate zemlje imaju sve vakcine i da se 100 odsto njihove populacije vakciniše neće biti bezbedne, jer drugi nisu'''', rekla je Brnabić novinarima posle govora pred Generalnom skupštinom UN.

Srbija je, kako je istakla, pokazala odgovornost i donirala preko milion doza.

''Nastavićemo i da pozivamo ljude da dolaze u Srbiju da se vakcinišu, jer znamo da od toga zavisi naša budućnost i sigurnost", rekla je ona novinarima.

Poručila je da će i zbog toga Srbija proizvoditi vakcine, kako bi se i odazvali na apel UN da se vakcinišu ljudi iz celog sveta.

Brnabić je rekla da je bilo nemoguće bilo šta raditi u Njujorku bez potvrde o vakcinaciji, izaći na ručak, kafu i slično, niti prisustvovati sastancima.

"Nemoguće ako nemate potvrdu o vakcinaciji, ali svi smo morali da budemo testirani za dolazak. U UN mora da se nosi maska osim kada se obraćate sa govornice, i na svim sastancima u zgradi UN bila je obavezna maska", dodala je Brnabić.

životne sredine i zelena tranzicija su među ključnim prioritetima Vlade Srbije, izjavila je predsednica vlade Ana Brnabić na UN Dijalogu o energiji, koji je organizovan na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Ona je, u video poruci, istakla da su, kada je reč o zaštiti životne sredine, prioriteti vlade Srbije unapređenje kvaliteta vazduha, upravljanje čvrstim otpadom i tretman otpadnih voda.

"Srbija treba mnogo da investira kako bi dostigla najviše EU u standarde u ovoj oblasti", istakla je premijerka i posebno izdvojila oblast tretmana otpadnih voda gde je potrebno uložili šest milijardi evra.

Paralelno sa tim, rekla je ona, Srbija je započela zelenu energetsku tranziciju, i fokus je na obnovljivim izvorima energije, ali takođe i na izmeni zakonskog okvira kako bismo omogućili više investicija.

"Usvojili smo novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji omogućava veće uključivanje građana u ceo proces, tako da će građani praktično moći da budu proizvođači time što će moći da postavljaju solarne panele na krovovima", naglasila je Brnabić.

"Takođe, prvi put u Srbiji usvojili smo Zakon o klimatskim promenama koji postavlja ciljeve za održivi razvoj i to u skladu sa UN Ciljevima održivog razvoja i Agende 2030", istakla je premijerka.

Predsednica vlade rekla je da je cilj da što više koristimo inovacije, tehnologiju i kreativnost, kako bi ova tranzicija bila efikasnija, i kako bismo uključili celo društvo, privredu i posebno mlade u ovaj proces.

"Ono što je naš fokus, jeste kako da primenjujemo veštačku inteligenciju, big data analize, geoprostorno planiranje, satelitske snimke, kako bismo olakšali promene i omogućili mehanizme za rano upozoravanje za poplave, katastrofe, požare, i kako bismo mogli da pratimo uticaje svega što se dešava", rekla je Brnabić.

Ona je takođe dodala da će među prioritetima biti i pošumljavanje i upravljanja deponijama.

"Svi mi zajedno imamo zajednički izazov, a to je da zaštitimo našu planetu, i ceo svet praktično čeka na inovacije koje će nam pomoći da zajedno pobedimo u ovoj borbi za našu planetu", zaključila je predsednica Vlade Republike Srbije.

UN Dijalog o energiji, na visokom nivou, otvorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Tokom više panela, video porukama obratio se veliki broj svetskih lidera i predstavnika međunarodnih organizacija.

Dijalog je organizovan u cilju razmatranja aktivnosti na globalnom nivou za dostizanje Cilja 7 održivog razvoja - Dostupna i obnovljiva energija, za podršku Agende 2030 održivog razvoja.