Brnabić: Interesi Srbije članstvo u EU i stabilan region

Premijerka je zahvalila londonskom Ekonomistu na skupu koji je organizovan u Beogradu, jer je to sjajna promocija Beograda i Srbije, ali i zbog toga što su teme - Balkan, Evropa, rešenja političkih sporova za unapređenj poslovnih i ekonomskih veza od velikog, strateškog značaja za našu zemlju, ali i za region.



Brnabić je poručila da je prioritet broj 1 regiona pristupanje Evropskoj uniji, kojoj teže sve zemlje Zapadnog Balkana.Primetila je da je razlika u tome što nemaju sve zemlje “atlantski deo intgracija”, odnosno nameru da postanu članice NATO-a.



“Srbija nije na evroatlanstkom putu. Ne želimo da postanemo članica NATO, iako imamo visok stepen saradnje za jednu državu van EU, kroz Partnerstvo za mir”, rekla je Brnabić na skupu, čiji je medijski partner agencija Tanjug.



Poručila je da je prvi razlog težnje da postanemo članica EU - mir, te da je njen odgovor na pitanje zašto želimo da budemo članica Unije, kada u nju neki danas sumnjaju, a neki i napuštaju - da je to za nas mirovni projekat.



“To je prvi i i osnovni razlog. Evropa je bila mirovni projekat i kao takav je uspešan. Ostatak Evrope je imao sedam decenija mira, najduži ikada, i taj mirovni projekat mora da se proširi na Balkan. Mir i stabilnost su prvi razlozi za našu želju za članstvo u EU”, naglasila je srpska premijerka.



Dodala je da želimo i da delimo vrednosti i standrde EU - vladavina prava, trabsparentna i delotvorna javna administracija…, što, kaže, sve vodi ka privlačenju stranih investicija, većim fondovima, jeftinijim kreditima, i na kraju uspešnijoj privredi.



Pomenula je i dinamiku pristupanja, te navela da su zemlje u različitim fazama pristupanjna, da su Crna Gora i Srbija identifikovani kao oni koji su u prvim redovima.Primetila je da Crna Gora prednjači sa 32 od 35 otvorenih poglavlja, dok je Srbija otvorila 13 i dva zatvorila, te poručila da moramo što brže možemo da radimo na zatvaranju poglavlja.Poručila je i da Srbija zagovora otvarnje pregovora sa Makedonijom i Albanijom.



Mišljenja je da ne bi trebalo da nas zebrine skepticizam u nekim državama članicama, jer imamo mnogo domaćih zadataka, da sprovedemo reforme zbog nas, a da je samo proširenje na Evropskoj komisiji.



Na hipotetičko pitanje - kada bi EK rekla sutra da će zaustaviti proširenje u narednih 10 godina, šta bi se promenilo u našoj politici - ona bi, kaže, odgovorila - ništa, jer reforme sprovodimo za dobro građana i privrede u Srbiji.



“Želimo makroekonomsku stabilnost, da nastavimo sa reformama u ekonomiji, jer želimo da imamo fiskalnu disciplinu, efikasnu, transparentnu javnu upravu, koja će se boriti protiv korupcije, vladavinu prava, ali zbog nas samih”, ponovila je.



Na drugo hipotetičko pitanje - ako EU, sutra kaže da Srbija može postati ovog momenta članica, šta bi rekla, kažze, da bi rekla - ne, jer nismo spremni.Poručila je da država treba da postane članica Unije kao jaka zemlja, konkurentna, a da bi pridruživanje EU pre nego što je zemlja spremna bio gubitak i za samu zemlju i za EU.



“U interesu je Srbije da postane članica EU što je pre moguće, da sprovedemo reforme što je brže moguće i nadam se da će to biti do 2025. godine. Ako ne do tada, neće biti smak sveta. EU je klub razumnih država”, rekla je premijerka.



Ukazala je da je važna regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, što je važno jer će bilo koja nestabilnost, bez sumnje uticati i na Srbiju i bez obzira na stabilnost, razvoj i reforme u našoj zemlji.



“Srbija ima interes da se očuva regionalna stabilnost”, podvukla je Brnabić.



Kako je dodala, svi rezultati ekonomskih reform ii fisklane konsolidacije mogu da se realizuju samo ako je stabilan region, u suprotnom, svaka ideja o nestabilnosti će uplašiti investitora, novac će biti skuplji, uz veće kamate…



Ukazala je i da smo jedni drugima važna tržišta, i to ilustrovala podatkom da je izvoz Srbije u BiH veći nego izvoz u SAD, Rusiju i Kinu zajedno.To ukazuje da imamo više sličnosti nego razlika u regionu, jer su, na primer, brendovi još iz vremena SFRJ neki od omiljenih brendova u regionu.Kao najbolji primer regionalne sradanje navela je Berlinski proceš - koji ima tri ključna stuba infrastrukturnu povezanost, ekonomsku saradnju i saradnju mladih.



Istakla je da je Srbija u poslednje četiri godine više od 850 miliona evra investirala samo u regionalnu povezanost u koridore 10 i 11, železničku prugu do Budimpešte…Uspostavljen je Komorski investiconi forum, kao regionalna privredna komora, uz saradnju mladih.Ukazala je, ipak, da u regionu ima političkih sporova.



U tom smislu, navela je pitanje Makedonije, izbore u BiH naredne nedelje i dijalog Beograda i Prištine.



Dodala je da Srbija ima i određene granične sporove sa BiH i Hrvatskom, koji bi, ukoliko odu na arbitražu mogli da uspore naš put ka EU, te izrazila nadu da ćemo moći da ih rešimo bilateralno.

Joksimović: EU će tek prepoznati potencijale Srbije i JI Evrope



BEOGRAD: Ovu godinu su obeležile dve politike - strategija proširenja same EU i politika pridruženja Uniji koji je promovisala Srbija kao zemlja kandidat za članstvo, izjavila je danas ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i ocenila da je to dobra podloga za narednu, 2019. godinu. 



Jaksimović je, na "sedmom Samitu EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan - Srbija u vodećoj ulozi", u organizaciji tog londonskog Ekonomista, istakla da je od strane EK došla kredibilna Startegija proširenja, promovisana u februaru, a koju je u Srbiji predstavio predsednik Komisije Žan Klod Junker.



To je, podvukla je, u suštini regenerativna strategije EU, sa naglaskom na jednu od najboljih politka koja je najviše i doprinosila regeneraciji Unije - politiku proširenja.



Sa druge strane, istakla je politiku pridruživanja Uniji, koju je kaže, Srbija promovisala kao zemlja kandidat, posebno nakon 2012. godine, a još više od 2014. godine sa reformskim i inovativnim ekspozeom tada premijera, a danas predsednika, Aleksandra Vučića.



"To je politika okrenutosti i nesumnjivog trasiranja puta ka EU, kao spoljnopolitičkog prioriteta. Pokazali smo da smo je naša politika pridruživanja, koja je, očigledno, još uvek pod naletom neke grube ljubavi između evropske politike proširenja i politike pridruživanja kandidata, otporna", primetila je Joksimović na skupu, čiji je medijski partner agencija Tanjug.



Podvukla je da je Srbija pokazala otpornost, ali i sama EU, jer je prepoznala politiku proširenja kao deo strateginje njene regeneracije.



"To je dobra osnova za 2019. godinu koja bi mogla da postane ona u kojoj bismo svi sumirali gde smo, koje su nam mogućnosti, a koji problem", rekla je ministarka koja se obratila na srpskom jeziku izrazivši nadu da će to biti prvi sledeći zvaničan jezik Unije.



Kako je rekla, kroz proces pregovora, a imajući u vidu ciljeve održivog razvoja 2030, možemo da pokažemo da je region Jugoistočne Evrope (JIE) inovativno smeo, a da je Srbija jedna od najsmelijih država u smislu inovacija i kreativnosti.



Za to je, kaže, dokaz, to što je Srbija privukla više od polovine direktnih stranih investiija privukla, uz napredak na Duing listi Svetske banke.



Srbija je, podvukla je, rešena da nastavi dalje na EU putu, iako je, dodaje, sigurna da se mnogi, možda neki iz regiona, ne raduju iz nekih njihovih razloga uspešnoj i naprednoj Srbiji.



"Rešeni smo da bez frustracija nastavimo dalje", ukazala je ministarka.



Navela je da se strategija regeneracije i oporavka EU možda najbolje i pokazala na primeru Srbije, koja je, podsetila je, pre 20-ak godina bila ekonomski i politički izolovana.



"Taj kapacitet da ponovo stanete na noge, oživite i postanete vitalna ekonomija i država na najuspešnji način u regionu Srbija je pokazala i verujem da to prepoznaju i u EU i sami gradajni Srbije", rekla je Joksimović i dodala da je tome doprinela i politika evropske interacije.



Ukazala je i na, kako je rekla, večiti politički impuls iz EU - da Unija ne želi da uvozi probleme, ali je istovremeno dodala da je EU pokazala nažalost da je i sama



sposobna da generiše probleme.



"Nije uvek najsrećnija poruka i najbolje objašnjenje da nećete da uvozite probleme, pošto ih EU dobro produkuje unutar same sebe", navela je Joksimović.



Podvukla je da smo u proceu evropskih integracija, partneri, jer je to susret dve političke volje.



U tom procesu, kaže, jedan ima obaveze, procedure, standarde i kriterijume koje treba da usvoji za sosptvenu korist, ali da bi bio funkcionalan deo jedne, takođe, funkcionalne, političke i ekonomske celine.



"EU će tek prepoznati potrencijale smele inovativne Jugoistočne Evrope, Srbije i tek će prepoznati da je to jedan od najevćih potencijala rasta čele Evrope", zaključila je Joksimović.

Fabrici: Liderska uloga Srbije u regionu za EU integracije



Proširenje EU je ponovo aktuleno kao tema i 2019. bi mogla da bude velika šansa za zemlje u regionu, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i istakao da EU podržava lidersku ulogu Srbije po pitanju evropskih integracija.



Fabrici je na Sedmom Samita EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan - Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji londonskog Ekonomista, rekao da se pitanje proširenja fraća u fokus EU i da bi to trebalo iskoristiti.



"Mislim da imamo jasno razumevanje gde je budućnost reigona - njegova budućnost je u EU. Tako da 2019. predstavlja veliku priliku za proces proširenja", rekao je Fabrici.

Kaže da postoji napredak u evropskim integracijama Srbije, kao i regiona, podsetivši da je u sa Srbijom otvoreno do sada 14 od 35 poglavlja.



Istakao je da je makroekonomska situacija u Srbiji sve bolje, da privreda raste, postoji fisklana stabilnost, ali da su potebne dalje reforme da bi rast bio održiv.



"Takođe, vladavina prava je oblast u kojoj treba još raditi, gde treba još ''mišića'', ustavne reforme, zatim sloboda medija", kazao je Fabrici.Ističe da postoji napredak i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine po pitanju KiM.On je dodao da je Srbija dosta aktivna i ulaže velike napore za povezivanje sa drugim zemljama u regionu.



Fabrici je dodao da podržava sve što je rekla premijerka na tom skupu po pitanju evropskih integracija Srbije i razlozima za pristupanje EU.

Lambertson: Region ekonomski napredovao, naročito Srbija



BEOGRAD: Balkanske zemlje napredovale su po pitanju ekonomije i uspele da se oporave, a Srbija je po tom pitanju naročito puno uradila, izjavio je danas glavni analitičar za istočnu Evropu londonskog Ekonomista - Intelligence Unit, Maksimilijan Lambertson.



On je u uvonom razgovoru sa urednikom i konsultantom Ekonomista, Džonom Endrjusom, na otvaranju Sedmog Samita EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan - Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji tog londonskog nedeljnika, rekao da je u regionu Balkana slika mnogo jasnija kada je reč o ekonomiji, nego po pitanju politike.



"Sada imamo najbolju ekonomsku sliku sve od svetske ekonomske krize. U poslednje tri godine je došlo do poboljšanja, kao i u ekonomiji EU. To je dobra vest i za Balkan. Imamo i malo jači rast plata i zaposlenja. Srbija ima dobar ekonomski rast ove godine", rekao je Lambertson na konferenciji čiji je medijski partner agencija Tanjug.

Kako je rekao, EU je takođe imala najviši rast prošle godine, ali je još vrlo oprezna.Lambertson je kazao da su privatne investicije počele da rastu u regionu u poslednje dve ili tri godine i da privreda Ruminije ima najveći rast privrede.Kaže da su "Srbija i Crna Gora mnogo napredovale, kao i Kosovo*".



Lambertson ističe da su na Balkanu Srbija i Hrvatska brže izašle iz perioda oporavka od ostalih balkanskih zemalja."Srbija je na putu rasta, tu su došle najveće kineske invesiticije".



Kada je reče o učlanjenju u EU, Lamberson ističe da se ono očekuje 2025. i da su prvi u redu Crna Gora i Srbija, ali da treba videti kako će se rešiti pitanje Kosova kada je reč o Srbiji. Dodao je da bi Albanija trebalo da otvori pregovore sa EU naredne godine.Ukazao je da je po pitanju Kosova predsednik SAD Donald Tramp uspeo da promeni pravac politike i da menjanje granica jeste zamislivo, ali teško sprovodivo.



"Pregovrači su uvideli da treba da promene spektar o čemu mogu uopšte da pregovraju, menja se središte pregovora, videćemo u kom pravcu će ići u smislu deblokiranja odnosa Srbje i Kosova i kako bi moglo da dođe do prisutpanja EU", smatra Lamberston.Rekao je da Balkan treba da se učlani u EU zbog staiblnosti privrede, dok sa druge strane EU neće da prihvati nikog sa teritorijalnim sporom.



On je naveo da spor Hrvatske i Slovenije blokira Hrvatsku da uđe u evrozonu i da bi Hrvatska trebalo tu da bude konstruktivna, kao i po pitanju odnosa sa BiH i Srbijom.Dodaje da stalno postoji "ta tenzija sa Hrvatskom" koja bi mogla dosta da doprinese u otklanjanju povremenog ometanja koje se pojavljuje u tim odnosima.



Stručnjak Ekonomista Lambertson, kada je reč o uticaju Rusije na Balkan, kaže da je ta zemlja dosta uključe, a posebno u odnosima sa Srbijom, ali da Rusi dosta daju izjave, ali ne nude mnogo finansijske podrške.



Evropske zemlje će imati manje novca na raspolaganju od EU u narednom periodu, kaže Lambertson dodajući da se trenutno pregovra o tome koliko treba da doprinesu Mađarska i Poljska."Trenutno EK razovara o tome da uvede određene odredbe i kaže da će finansije biti na raposlaganu ako se ispune određeni uslovi", rekao je on i napomenuo da zemlje Balkana mogu da koriste samo IPA fondove.



Lambertson ističe da je jedan od velikih problema regiona što ima sve manje stanovnika uopšte, a ne samo sve manje mlade obrazovane radne snage.Dodao je da je dobar stva što se smanji migratorni talas ka balkanski zemljama, pošto je granica između Makedonije i Grčke postala jača.



Lambertson kaže da je i dalje problem na Balkanu što narod smatra da je zemlja rasporadata stranim kompanijama.Po pitanju NATO, očekuje da će Makedonija biti najnovija i poslednja članica na Balkanu i da je očigledno da Srbija neće postati član zbog svoje neutralne politike koju vodi zbog konfklikta devedesetih godina.



Dodao je da Srbija ima saradnju sa NATO u okviru borbe protiv vanrednih situacija.Lambertson, takođe, smatra da NATO više nema osnovu svrhu pošto, kako je rekao, više nema hladnog rata.

Brnabić: Za par nedelja novi vladin sajt



Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas, na Sedmom samitu EU-Jugoistočna Evropa u organizaciji londonskog Ekonomista u Beogradu da će Vlada Srbije a par nedelja dobiti novi sajt, koji će biti dvosmeran.Rekla je da se već nekoliko meseci radi na novom veb sajtu Vlade, pošto je aktuelni zastareo i ne služi svrsi, jer je vrlo jednosmeran.



„U nekoliko narednih nedelja postavićemo novi sajt vlade koji će biti dvosmeran, i ja ću moći da dobijam dnevne izveštaje o zahtevima i pitanjima građana koja postavljaju ministarstvima, i kako su ministarstva odgovorila“, objasnila je Brnabić.Ona je istakla da Srbija, za razliku od Estonije, koja je krenula od nule u digitalzaciji, ima sve u papiru što treba preneti u elektronske formate.



„Najveći izazov i prioritet zbog kojeg smo uspostavili centar za podatke vlade, je kako da osiguramo te podatke, i izradili smo posebni bekap centar. Što se hakovanja tiče, dosta radimo na borbi protiv ove vrste kriminala“, ukazala je Brnabić.



Rekla je da je razgovala sa evropskim komesarom za digitalizaciju kako da se uključimo u evropske napore za sajber bezbednost i ocenila da ćemo možda postati deo toga i pre nego što postanemo članica EU.



Brnabić je ukazala na mnoge prednosti digitalizacije po građane, ističući da se oseća manje bezbedno kada se podaci građana nalaze u papiru, zaključani u nekoj kancelariji lokalne samouprave.



„Ako neko hoće da uzme te podatke, može lako da ih uzme, iskopira i nećete ništa znati. Ako imate elektronsku vladavinu može centralna institucija da uđe u trag ko i zašto pristupa informacijama građana, i da li se zloupotrebljavaju“, naglasila je ona. 



Navela je da smo krenuli i sa reformom katastra koja treba da se završi do kraja godine, te dodala da je problem što veliki broj građana ne daje adekvatne adrese stanovanja, ili žive u ulicama koje su bezimene ili u zgradi bez broja, pa to treba srediti digitalizacijom.



Brnabić ukazuje da je digitalizacija odgovor veću efikasnost, transparentnost i koristi borbi protiv korupcije.Prema njenim rečima e-vlada je nešto što pojačava transparentnost i nešto što olakšava život građana.Od 8.oktobra, najavila je, otvara se javna diskusija o registru građana.Kao primer uspešne digitalizacije navela je elektronsko izdavanje građevinskih dozvola.



„Naš proces izdavanja građevinskih dozvola bio je dugačak i težak proces, najkorumpiranijia procedura. Taj proces postao najefkasniji i najtrasaprantniji i potpuno smo iskorenili korupciju u toj oblasti elektronskom dozvolom“; rekla je ona.Brnabić je izrazila uverenje da će cela uprava, digitalizacijom, do 2020.izgledati drugačije.Što se tvitera tiče kaže da ne gleda da bude ta koja postavlja puno tvitova, već neko ko odgovara.



„Međutim često dobijate grozne poruke, pa treba psihološke snage da se odgovori. Nije lako sa tvitovima“, proučila je premijerka ukazujući da gleda da postoji dvosmerna komunikacija.

Brnabić: I bez evropspke perspektive nastavili bi reforme



Vlada Srbije je iskreno posvećena reformama i sprovodi ih radi kvaliteta života građana, poručila je danas premijerka Ana Brnabić, uverena da bi Srbja nastavila sa sprovođenjem reformi i ako bi nestala evropska perspektiva, poručila je danas premijerka Ana Brnabić.



Brnabić je to rekla na Sedmom samitu EU-Jugoistočna Evropa u organizaciji londonskog Ekonomista, odgovarajući na pitanje šta bi se dogodilo ako bi nestala evropska perspektiva.



„Ja i moja vlada iskreno smo posvećeni reformama. To radimo zbog kvaliteta života naših građana. Krajnje je vreme da građani bolje žive, ne samo da imaju posao, veće plata, već bitno da osećaju da je državna administracija tu da njima služi, da građani mogu da se oslone na efikasno i predvidivo pravosuđe, da imamo dovoljno dobar sistem i institucije da se bore protiv kriminala“, rekla je Brnabić.



Pristupni proces je dobar instruent koji pokazuje kako da sprovedemo reforme i koje su glavne koje treba sprovesti, rekla je premijerka na konferenciji, čiji je medijski partner Tanjug.



„Bez toga zemljama bi trebalo više vremena. Zbog građana je važno da se poglavlja zatvaraju i otvaraju, kako bi videli napredak. Na Balkanu, generalno govoreći, bolje radimo pod pritiskom. Taj pritisak koji vršite nas motiviše“, kazala je.



Na pitanje da li Mađarska, Poljska dele još evropske vrednosti Brnabić je rekla da ima previše problema, kao premijerka Srbije, u svojoj zemlji kojima treba da se bavi, da ne može da govori o drugima.



Međutim, podvukla je da su poverenje u inisticije, vladavinu prava, transparentnost, jaka državna uprava i druge državne institucije, pošteno pravično tržište, ljudska prava, sloboda medija osnovne evropske vrednosti koje treba da podržavamo.