Brnabić: Članstvo Srbije u EU strateški cilj, u 2021. značajno uspešniji

BEOGRAD: Članstvo Srbije u EU je prioritet i strateški cilj naše zemlje, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić na panelu Nacionalnog konventa o EU izrazivši očekivanje da će naredna godina biti mnogo bolja od 2020. po pitanju evropskih integracija.



"Upravo sam završila sa ministarkom Joksimović sednicu komiteta za stabilizaciji i pridruživanje u Briselu i razgovarali smo o svim temama važnim u ovom tenutku za naše evropske integracije i pripremu za 2021. godinu", rekla je Branbić.



Kaže da se nada se da će 2021. biti sve ukupno bolja i značajno uspešnija za naše evropske integracija od 2020. godine.



Rekla je da su tri ključna prioriteta za vladu i u kontekstu evrposkih integracija naše zemlje: vladavina prava, ekonomija i zaštita životne sredine.



Brnabić dodaje da je vladavina prava prioritet broj jedan i da je nova vlada u toj oblasti već u svojih prvih mesec i po dana mandata već preduzela važne aktivnosti.



"Već smo povukli neke korake za koje se nadam da ih ljudi vide kao dobar signal da će se vlada na pravi način i posvećeno baviti ovom oblašću", naglasila je premijerka.



Kada je reč o oblasti pravosuđa, kaže da su tu ključne ustavne reforme i da je vlada ponovo uputila skupštini inicijativu za promenu Ustava u domenu pravosuđa.



"Meni je posebno drago da je, iako čujem kritike jednog dela javnosti u Srbji i EU da tu zasad nije ništa urađeno, da je upravo urađeno i promenjeno mnogo toga kroz proces reforme Ustava", navela je Brnabić.



Podseća da smo i ranije imali izmene Ustava, pa čak i u većem obimu nego što su izmene koje su samo u oblasti pravosuđa, ali da nikada u Srbiji ranije nismo imali javnu debatu o tim izmenama.



Naglasila je da je postojala suštinska javna rasprava o tome šta treba da se promeni u Ustavu koja je trajala 18 meseci, koja je uključivala i stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom.



"Srbja nikada do sada nije imala imala takvu javnu rapsravu o Ustavu i nikada takvu transparentnost i takve konsultacije sa Venecijanskom komisijom, iako je Ustav u više navrata izmenjen i uvećem obimu", istakla je premijerka.



Očekuje da će skupština vrlo brzo početi da se bavi i tom temom i da će uskoro biti još jedan krug javne debate.



Brnabić kaže da postoje neki mehnizmi za unapređenje pravosuđa na kojima se sada radi zajedno sa partnerima iz EU, kao što je formiranje jedinstvenog informacionog sistema pravosuđa.



"U pitanju je softver za upravljanje predmetima i ta tenderska dokumentacija je završena i mi sada čekamo trenutno na objavu od strane evropske delegacije u Srbiji i nadam se da će to biti u kratkom roku", kazala je ona i dodala da će kada to bude implementirano značiti mnogo efikasnije i transparentnije sudstvo za privedu i građane.



Ona je izarazila očekivanje da će u skupštini do kraja godine krenuti i debata odnosno usvajanje predloga Visokog saveta sudstva za predsednike sudova i sudije. Dodaje da će i to biti veliki pomak.



"Kao i u državnoj upravi, intencija nam je da pokušamo da što manje sudija ili ljudi u sistemu bude u funkciji vršioca dužnosti već da pređemo na imenovanje i instuticionalizaciju tih pozicija".



Što se tiče medija, navela je da je vlada usvojila akcioni plan za medijsku strategiju, da je formirana radna grupa za praćenje primene strategije koja je bila potpuno inkluzivna.



"U vreme 2011. kada se tada radilo na medijskoj strategiji, sva novinarska udruženja su od vlade tada dobila samo jedno mesto za predstavnike svih udruženja, dok smo mi dali devet mesta novinarskim udruženjima, što je za jedno mesto više nego za predstavnike vlade", rekla je Brnabić.



Podseća da je formirana radna grupa za bezbednoste novinara, pored postojeće i navela da su novinarska udruženja rekla da je potrebna i institucionalna radna grupa u okviru Vlade Srbije.



To sve nije bilo samo deklarativno, rekla je ona i dodala da će se 23. decembra sastati sa predstavnicima radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara kako bi videla na čemu se radi i da će imati sa tim telom redovne sastanke.



Govoreći o ekonomiji, Brnabić je ponovila da će Srbija završiti 2020. godinu sa najmanjim padom BDP-a u Evropi od svega jedan odsto.



Napomenula je da se u zemljama regiona očekuje pad BPD-a u 2020. godini između četiri i 12 odsto.



Takođe, kaže da MMF predviđa da će Srbija do 2022. imati ukupni rast BDP-a oko 10 odsto, što će biti ubedljivo najviše u Evropi, posle naše zemlje biće Irska i Litvanija sa rastom od oko šest odsto.



Kada je rec o zaštiti životne sredine, Brnabić kaže da su tu predviđena tri ključna prioriteta: upravljanje čvrstim otpadom, unapređenje kvaliteta vazduha i prečišćavanje otpadnih voda.

Ana Brnabić negirala je da je prostorni plan posebne namene za projekat Rio Tinto usvojen bez osnova i istakla da je on usvojen nakon javnog uvida i izveštaja o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ona je u završnici Plenarne sednice nacionalnog konventa rekla da je taj projekat jako važan za Srbiju i da će biti urađen po najvišin standardima.

"Lokalno stanovništvo moći će da ima u svakom trenutku informacije o tom projektu. Pozivam ovom prilikom ljude iz sektora da se vidimo i porazgovaramo o tome", rekla je Brnabić.

Odgovarajući na pitanje upućeno tokom sednice o zelenoj tranziciji, Brnabić je rekla da su za neke stvari potrebni i kompromisi.

"Moramo da stanemo i vidimo šta želimo da uradimo i koji je naš plan, a ne da smo protiv svega što se predlaže. Sve su stvari komprtomisa", rekla je Brnabić.

Kada se radi o izveštaju Instituta za javno zdravlje Batut o pandemiji, ona je kazal ada će se on uraditi kada bude gotova pandemija.

"Sada svi imaju pune ruke posla. Kada se završi epidemija mi ćemo to uraditi", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da, kada se radi o poverenju u Krizni štab i kritikama da su iznosili o oprečnim stavovima, Brnabić je rekla da mi ne vidimo šta se dešava u svetu.

"Neverovatno je da neko pomisli da Krizni štab u vreme pandemije daje informacije koje su različite. Znam bar četiri primera kada je SZO u roku od 48 sati promenilo misljenje - o maskama, lekovima, remendisiviru i sl. Niko u svetu ne sedi i priča STO koliko su puta promenili mišljenje", rekla je Brnabić.

Za digitalizaciju, premijerka je rekla da će najpre biti završena digitalizacija prosvete, jer je dogovorena pre pandemije, a da će onda biti započeta digitalizacija zdravstva.

Odgovarajući na pitanje o inspekcijama, ona je kazala da ti kapaciteti moraju da se podignu, ali da to ide veoma polako.

Na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU pozdravljen je ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU Srbiji na putu ka članstvu, saopštila je Vlada Srbije.

”Razmenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi, pozdravljena je činjenica da je nova Vlada postavila prioritet integracija u EU, očuvanju javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciji odnosa sa Prištinom”, navodi se u saopštenju.

Na današnjem sastranku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednik Vlade Ana Brnabić i ministar evrointegracija Jadranka Joksimović.

Delegaciju EU predvodili su šef diplomatije Žosep Bolrelj i komesar za proširenje Oliver Verheji.

Borelj se posebno zahvalio na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što, kazao je, nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada Srbije pridaje značaj Sporazumu ostabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

”Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama. Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU”, navodi se u saopštenju.

Tokom sastanka bilo je reči i o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije kovid-19 , kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja i s tim u vezi, pozdravili nastavak dijaloga Beogrda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama i pozdravili učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili da Ekonomski i investicioniplan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020., daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Šef diplomatije EU, Žosep Borelj, kaže da je je Srbija važan pratner za EU, uključujući i oblast evropske Zajedničke bezbednosne i odbrambena politike.

"Imamo mnogo pitanja od zajedničkog interesa i posvećeni smo evropskoj perspektivi Srbije", napisao je Borelj na svom Tviter profilu.

Šef diplomatije EU dodaje da se od Srbije očekuje da ispuni neophodne reforme posebno u oblasti valdavine prava, ali i da pojača usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU.

"Nastavićemo da pomažemo Srbiji na njenom putu integracija", zaključio je Borelj.