Bocan-Harčenko: Rusija pre svega podržava dijalog Beograda i Prištine

Bocan-Harčenko je za TV Prva kazao da je Rusija spremna da pomogne dijalog ako Beograd zatraži njenu pomoć, pre svega u Savetu bezbednosti UN, kao i u odnosima Srbije sa EU i sa SAD.

"Ako Beograd ili neki drugi faktori žele učešće Rusije, i na to smo spremni, ali želimo da budemo sigurni da će dijalog biti razvijan striktno u okviru međunarodnog prava, odnosno Rezolucije 1244" Saveta bezbednosti UN, kazao je Bocan-Harčenko.

Komentarišući jučerašnje saopštenje Kvinte (SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije) o Kosovu i dijalogu Beograda i Prištine, on je rekao da u njemu nije pronašao ništa novo i da je to odavno poznat stav zapadnih zemalja.

"Smatram da postoji očigledno jednostrani prilaz, jer što se tiče dijaloga i razloga što ga sada nema, Beograd uopšte nije kriv", ističe ruski ambasador.

Upitan da li bi Rusija kao kosovsko rešenje prihvatila razmenu teritorija, odnosno razgraničenje, ruski ambasador u Srbiji kaže da Rusija ima generalni stav, a to je da je spremna da podrži sve što odgovara Beogradu i što je, pre svega, u okviru međunarodnog prava.

"Ako se obe strane budu dogovorile oko neke opcije, onda ta opcija mora da bude prihvatljiva i podržana od Saveta bezbednosti", istakao je Bocan-Harčenko.

On je dodao i da su i dalje prisutna nastojanja da Kosovo uđe u međunarodne institucije, ali da Rusija smatra da je nemoguće da Kosovo postane članica međunarodnih institucija, pre svega UN, pa ni drugih.

Na konstataciju da su svih pet zemalja članica Saveta bezbednosti skoro istovremeno promenile svoje ambasadore u Srbiji, Bocan-Harčenko je rekao da je uveren da tu ne postoji zajednička odluka i razmišljanje.

Dodaje da, međutim, s druge strane, možda ima neka opšta ili zajednička vizija da je Srbija ključna država za Zapadni Balkan, kao i da postoje dodatne tenzije kada je u pitanju Kosovo i Metohija.

"Mi se slazemo da postoje pitanja bezbednosti i smatram da tako razmišljaju i u drugim prestonicama", kaže Bocan-Harčenko.

Upitan kako bi Rusija gledala na to da Srbija kaže da hoće da postane članica NATO-a, Bocan-Harčenko kaže da Srbija po tom pitanju ima dosledan stav o svojoj neutralnosti, koji je, prema mišljenju Rusije, dobro obrazložen.

"Govorio sam nekoliko puta da mi smatramo da tu postoji i duga tradicija neutralnosti i mi ne možemo da razmišljamo šta bi bilo kada bi bilo, ali zato postoji zvaničan stav", kaže ruski ambasador.

Govoreći o ruskom humanitarnom centru u Nišu, Bocan-Harčenko kaže da je on otvoren za medije, javnost, a da se u njemu nalaze ljudi, kao i oprema za vatrogasne i humanitarne aktivnosti i da ne postoji nijedan znak da to može biti vojna baza.

"Rusija naziva humanitarnom akcijom ono što je humanitrarna akcija", ističe Bocan-Harčenko i dodaje da taj centar služi za pomoć u slučaju požara, poplava, smeštaja migranata...

Što se tiče primopredaje oklopnih vozila u Nišu, Bocan-Harčenko kaže da je to bilo u okviru redovnih aktivnosti, a da je odluka za to doneta ranije.

"Po dolasku u Srbiju, dobio sam jasan pojam da predsednik Vučić brine o vojsci i položaju vojnika i ova primopredaja je pomoć na osnovu našeg ugovora o vojno-tehničkoj saradnji", kazao je Bocan-Harčenko, dodajući da bi trebalo da bude isporučeno još 30 oklopnih vozila i tenkova.

Odgovarajući na optužbe koje su se pojavile na Tviteru da je to stara oprema, Bocan-Harčenko kaže da je predsednik Vučić najbolje objasnio da postoji očigledna razlika između starih modela i sadašnjih.

Upitan kako vidi unutrašnu političku situaciju u Srbiji, Bocan-Harčenko kaže da je Srbija stabilna zemlja okrenuta, zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi, prema ekonomskom razvoju, koji se ostvaruje u ravnoteži razvoja odnosa prema Rusiji i EU, što predstavlja pozitivan izuzetak u današnjem svetu i Evropi.

Dodaje i da je Srbija demokratska zemlja, a da u svakoj takvoj zemlji postoji opozicija i komentarišući proteste dela opozicije, ističe da smatra da ulica nije najbolji teren da se vodi politika.

Smatra i da je u tom slučaju vlast suzdržana i da deluje u okviru zakona.