Bocan-Harčenko: Dijalog ima potencijal, ali uz korigovanje

"Najvažniji imperativ je ostvarivanje svih Briselskih sporazuma, počev od potpunog formiranja Zajednice srpskih opština, od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu. Samo na taj način pokrajinske ''vlasti'' će dokazati svoju sposobnost da se dogovaraju i početi sa izgradnjom međuetničkog poverenja", navodi ruski ambasador u autorskom tekstu za prištinski list "Jedinstvo".



S tim u vezi, kako dodaje, Rusija poziva spoljne partnere Prištine, pre svega iz zemalja EU, da to razjasne svojim štićenicima i da naglase apsolutnu neprihvatljivost jednostranih mera struktura kosovskih Albanaca, kao i pokušaja primene sile protiv srpskog stanovništva.



"Da podvuku da su za dogovore o posebnim temama, kao što su rasvetljavanje sudbina nestalih, energetika ili kretanje saobraćaja preko administrativne linije, neophodne stručna priprema pozicija, usmerenost prema kompromisu, depolitizacija tehničkih aspekata. Ti obavezni elementi Prištini hronički nedostaju. Bez njih ona sve dublje ulazi u ćorsokak i pokazuje svoju neodrživost", dodaje Bocan-Harčenko.



Uz podsećanje da je Briselski dijalog lansiran uz odobrenje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, čime je pojačan njegov legitimitet i politički potencijal, Bocan-Harčenko naglašava da to predviđa i odgovornost posrednika i učesnika, što, kako ocenjuje, Beograd potpuno shvata.



Ali, to istovremeno i kategorički isključuje nametanje priznavanja Kosova, koje bi, kako napominje, flagrantno prekršilo temeljni dokument same Organizacije Ujedinjenih nacija, odnosno Rezoluciju 1244 njenog Saveta bezbednosti.



"Što brže rukovodstvo privremenih institucija samouprave u Prištini razume štetnost svoje opstrukcije normalnog dijaloga sa Beogradom, to više prilika će se pojaviti za ''oživljavanje'' rešavanja kosovskog pitanja", navodi ruski ambasador.



Dodaje i da je ruska strana spremna da i ubuduće dosledno doprinosi razvoju tog procesa na čvrstoj međunarodno- -pravnoj osnovi, definisanoj u Rezoluciji 1244 SB UN.



Ambasador napominje i da je u porastu turbulentnost u međunarodnim odnosima, izazvana pokušajima Zapada da preokrene objektivan proces formiranja policentričnog svetskog uređenja i da nametne neki "poredak zasnovan na pravilima" umesto opšteprihvaćenih međunarodno-pravnih normi, a da je Kosovo jedan od terena gde se pokušava da se primene ta "pravila" uz bacanje u zaborav međunarodnog prava.



"U tim uslovima, kao i pre, nema progresa u rešavanju kosovskog pitanja. Iako je održano nekoliko rundi dijaloga Beograd - Priština, nisu uspela da se razrade rešenja za otvorena praktična pitanja. Mogućnosti za ''izgradnju mostova'' su po koji put propuštene: rukovodstvo privremenih institucija samouprave na Kosovu i dalje izbegava konstruktivne pregovore", ukazuje Bocan-Harčenko.



Prema njegovim recima, umesto da ispolje dobru volju, kosovski Albanci ističu nove veštačke zahteve, i vrše ozbiljne provokacije uz primenu sile na severu pokrajine, gde žive Srbi.



Dodaje i da nema pomaka u formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, što je ključna odredba Briselskih sporazuma, kao i da je u poređenju sa 2020. godinom više nego dvostruko porastao broj napada na nealbansko stanovništvo i njegovu imovinu, a ugrožene su i pravoslavne crkve i manastiri, a i oni sa liste Svetske kulturne baštine UNESKO-a.



"Destabilizovali su situaciju upadi prištinskih specijalnih jedinica na administrativnu liniju između Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i centralne Srbije u septembru ove godine, u gradove naseljene kosovskim Srbima u oktobru ove godine", poručio je ambasador.



Moskva i Beograd su, kako naglašava, odlučno osudili te akcije bremenite nesagledivim posledicama i solidarno se založili za rešavanje svih postojećih problema mirnim putem dijaloga.