Pokrajina dodelila 18 ugovora od strateškog značaja
NOVI SAD: Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Ognjen Bjelić, uručio je ugovore o subvencijama vredne 250 miliona dinara predstavnicima 19 privatnih kompanija po osnovu Konkursa za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za sprovođenje mera razvojne politike AP Vojvodine.
Više od 20 gradova i opština konkurisalo je, međutim, novac je dobilo samo 18 opština zbog nepotpune dokumentacije. Dobile su ukupno 16,5 miliona dinara za pripremu projektno-tehničke dokumentacije, najviše iz oblasti infrastrukture, odnosno projekte opremanja industrijskih zona, što povlači sa sobom otvaranje novih radnih mesta.
– Ostalo nam je po tom konkursu još 1,7 milion dinara jer nisu svi podneli ispravnu i potpunu dokumentaciju, te će konkurs biti ponovljen – kazao je Bijelić, i dodao da su novac dobile četiri opštine iz prve grupe razvijenosti, osam iz druge grupe i šest iz treće.
Na taj način Pokrajina pomaže i razvijenim i nerazvijenim opštinama, a Bijelić napominje da opštine i gradovi treba da paze da imaju unapred pripremljene projekte da ne bi došli u situaciju da Pokrajina ima novac u buyetu, a nema na osnovu čega da im ga dodeli jer će iduće godine još više novca biti izdvojeno baš za tu namenu.
– Molim gradove i opštine da imaju unapred pripremljenu dokumentaciju i još aktivnije se uključe, imajući u vidu da imamo i eksterne izvore finansiranja iz Fonda Evropske unije, osim Pokrajinske i Republičke vlade – podsetio je Bijelić.
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović kaže da su od Pokrajine dobili milion dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije u delu delimično uređene industrijske zone, a tom dokumentacijom uspeće da obezbede sve neophodno za početak kompletiranja radova u tom delu zone, odnosno uređenje saobraćaja i javne rasvete.
– Nakon izrade projekta, radićemo na prikupljanju novca za izvođenje radova, i to nam je strateški vrlo važno jer je industrijska zona jedan od naših najvažnijih fokusa, kako zbog privlačenja investitora, tako i zbog celukopnog lokalno-ekonomskog razvoja – kazala je Dušanka Golubović za „Dnevnik”.
Predsednik opštine Titel Dragan Božić kaže da su od Pokrajinskog sekreterijata dobili milion dinara za projekat izgradnje kanalizacije u naseljenom mestu Gardinovci, što je od velikog značaja za sve stanovnike tog mesta.
– Onda nam ostaje projekat za još samo jedno selo, a sva ostala u našoj opštini imaju projekte za kanalizaciju, i u izradi su u Šajkašu i Titelu. Kada biste pitali bilo kog građanina naše opštine šta im je prioritet, oni bi odgovorili da je to kanalizacija – kaže Božić, i napominje da je ekološka katastrofa što u njihovim selima svako domaćinstvo ima dve-tri septičke jame i kanalizacija je od strateškog značaja za stanovništvo, za razvoj industrije, za normalan život.
On dodaje da je, imajući u vidu cenu kanalizacione mreže po kubnom metru, jasno da male opštine, kao što je Titel, nikada neće moći same čak i projektno to da isfinansiraju, i zato je pomoć Pokrajinske vlade i njenih sekretrijata, počevši od projekta, pa do same realizacije, gde se aktivno uključuju Uprava za kapitalne investicije, Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu, Pokrajinski sekreterijat za energetiku i drugi, velika.
Ugovore vredne 16,5 miliona dobilo 18 opština
Ugovore za projekte od strateškog značaja dobile su opštine Apatin, Bački Petrovac, Sremski Karlovci, Srbobran, Beočin, Inđija, Novi Kneževac, Titel, Oyaci, Vrbas, Temerin, Kanjiža, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica, Sombor, Žitište, Bač i Sečanj.
Član Opštinsko veća za lokalni i ekonomski razvoj Srbobrana Radivoj Debeljački kaže da je njihova opština dobila 816.000 dinara za projekte opremanja industrijske zone, konkretno, za projekat vodovoda u Industrijskoj zoni B.
– To nam je još jedan segment neophodan za opremanje najznačajnije industrijske zone u Srbobranu – kaže Debeljački. – Već smo dobili novac na prethodnom konkursu po sličnom osnovu za projekat kanalizacije u industrijskoj zoni, sada za vodovod, a pre dve nedelje tri miliona dinara od Ministarstva privrede za ostatak projektne dokumentacije, te je pna sada kompletna za celu industrijsku zonu. To znači da ćemo krajem ove godine, ili početkom sledeće, opremiti zonu, što će biti od velikog značaja potencijalnim investitorima, ali i onima koji tu već posluju.
Vrbas uspešno konkurisao
Predsednik opštine Vrbas Milan Glušac rekao je za „Dnevnik” da je njihova opština dobila 1,3 milion dinara za pokretanje izrade studije izvodljivosti za transfer-stanicu s reciklažnim centrom.
– Svi znamo da su ogromni problemi s nelegalnim deponijama i da se veliki novci izdvajaju za njihovo čišćenje, a uz pomoć Pokrajine moći ćemo da napravimo preciznu lokaciju gde bi se nalazila transfer-stanica, kao i mnogo propratnog materijala koji će biti potreban da bi transfer-stanica u narednom periodu mogla da funkcioniše – istakao je Glušac. – To je samo početak rešavanja problema, a nakon izrade studije biće neophodan novac za izgradnju reciklažnog centra, za šta će ponovo konkurisati kod Pokrajinske vlade.
To nije prvi konkurs za koji je opština Vrbas dobila pomoć ove godine. Dobili su i 20 miliona dinara za vodosnabdevanje, deset miliona za saniranje predškolske ustanove.
– Takođe smo dobili osam miliona dinara za sanaciju sanitarnih čvorova, tako da smo u svim segmentima imali dobru konkursnu dokumentaciju i jedino na taj način, pored buyeta koji je mali, a uz pomoć Pokrajine, možemo našim građanima da pružimo bolji kvalitet života – istakao je Glušac.
Član Opštinskog veća za poljoprivredu i privredu opštine Kanjiža Ervin Hužvar kaže da su dobili novac za projekat izmeštanja jednog kanala iz industrijske zone, čime će biti poboljšana industrijska klima jer će zona biti mnogo atraktivnija, ali će se stvoriti i mogućnost za dalju izgradnju infrastrukture.
– U našoj lokalnoj samoupravi takvi razvojni projekti imaju prioritet, i u kanjiškoj i u horgoškoj industrijskoj zoni, u kojoj smo u toku prošle i ove godine realizovali investiciju vrednu 40 miliona dinara – kaže Hužvar, i dodaje da će i kanjiška biti brzo gotova, te se nadaju sličnim investicijama.
Maša Stakić