Beograd i Priština sklopili ekonomski sporazum, potpisali s Trampom

U Ovalnoj sobi, koja je kancelarija predsednika SAD Donalda Trampa, postavljena su dodatna dva stola za kojim su sedeli, svako na svojoj strani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, a u sredini šef američke države.

Nakon potpisivanja dokumenta Vučić i Hoti su "svoj" primerak prosleđivali Trampu, koji je na sporazum stavljao svoj potpis.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovale su i dve delegacije.

Imamo sporazum u ruci, koji nam daje priliku da ekonomski još više ceo region napreduje, izjavio je za Tanjug iz Vašingtona ministar finansija Siniša Mali, posle potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa.

„Danas smo potpisali veoma važan sporazum koji će doprineti još bržoj integraciji i ekonomskom razvoju celog regiona. Izvukli smo maksimum koji smo mogli, posebno po pitanjima koja su važna za životni standard građana koji žive u regionu Zapadnog Balkana“, kazao je Mali u telefonskoj izjavi za Tanjug.

On je posebno izdvojio završetak izgradnje autoputa od Niša do Prištine u vrednosti od 1,1 milijardu evra, za šta je američka vlada preuzela obavezu finansiranja tog projekta.

Takođe, dodaje, dogovoren je i završetak izgradnje i rekonstrukcije železničke pruge od Niša do Prištine u vrednosti od milijardu evra, za koji je, isto tako, američka vlada preuzela na sebe obavezu da će obezebditi finansiranje.

„Ta dva projekta su veoma važna jer će doprineti bržem transportu roba i usluga, ali i bržem povezivanju Prištine i Niša, a na kraju i Beograda“, objasnio je on.

Mali je podvukao da je posebno važno što je srpska delegacija, nakon dugih pregovora, uspela da izbori da Američka razvojna agencija (Development investment agency), koja je glavna razvojna agencija SAD sa godišnjim budžetom od preko 60 milijardi dolara, otvori svoju kancelariju u Beogradu.

„To je važno s obzirom da dovode još veći broj investitora, daju kredibilnost celog procesa ekonomskog razvoja naše zemlje, pomaže kreditnom rejtingu, dovode nove investitore. Ta agencija se obavezala da će obezebditi jeftine kredite za podršku malih i srednjih preduzeća“, objasnio je on.

Mali je ukazao da će kroz garantnu šemu, kao što se to čini u Srbiji kada su u pitanju dve milijarde evra koje se odnose na pomoć malim i srednjim preduzećima u borbi protiv korona virusa.

Slična šema, kaže, dogovorena je da se primeni i na preduzeća na teritoriji KiM.

„To je veoma važno s obzirom da ta su mala i srednja preduzeća uvek nosioci rasta i razvoja“, kazao je Mali.

Rekao je da je najvažniji doprinos sporazuma što su prištinske vlasti prihvatile da budu deo takozvanog „mini Šengena“.

„Osim Severne Makedonijie, Srbije i Albanije i oni će biti deo toga. Za to smo se borili mesecima unazad. Srbija je dominantna ekonomska sila u regionu, i nama je važno, kao ekonomijom koja je izvozno orijentisana, da što više zemalja prihvataju slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala“, ukazao je on.

Mali je ocenio da je sporazum ogroman uspeh pregovora, koji će doprineti povećanju životnog standarda građana.

„Najvažnije je što za to sve imamo potpunu podršku američke administracije koja garantuje više investicija i novca, bolji životni standard svih građana u regionu“, zaključio je on.

Sporazum koji je danas potpisan između Beograda i Prištine u Beloj kući nudi novi odnos međusobne privredne saradnje, stvaranje pravog ekonomskog prostora u kojem mogu svi da profitiraju, slobodan protok roba, ljudi i kapitala, kao i direktnu podršku privatnom sektoru i otvaranje novih radnih mesta.

To je za Tanjug nakon potpisivanja sporazuma izjavio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež koji je dodao da ovim sporazumom Vašington pruža veliku finansijsku i tehničku pomoć Beogradu i Prištini.

"Što se privrede između Beograda i Prištine tiče, ovo je veoma dobar sporazum", ocenio je Čadež i dodao da se kroz niz različitih američkih fondova sporazumom nudi direktna pomoć i podrška za otvaranje novih radnih mesta, stvaranje novog privrednog ambijenta i dovođenje novih investicija iz SAD i EU.

Čadež ističe da se sporazumom širi i zona "mini-Šengena", te dodaje da će se svi problemi koji su do sada postojali u međusobnoj trgovini od sada lakše prevazilaziti.

Predsednik PKS naglašava da je privreda imala mnogo problema i navodi da od sada više neće na administrativnim prelazima biti redova kamiona i da će biti olakšan protok ne samo roba, već i ljudi.

"S druge strane, imate otvaranje kancelarije Američkog razvojnog fonda koji će direktno pomagati i biti u direktnoj komunikaciji sa onima koji realizuju projekte, kako one infrastrukturne, tako i one za podršku privrednom sektoru", rekao je Čadež.

Dodaje da će ta kancelarija biti otvorena kako bi se plasman tehničke i finansijske pomoći što bržei i bolje realizovao.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da je ono što je delegacija Srbije postigla u Vašingtonu izuzetan uspeh, posebno s obzirom na to šta su bila očekivanja druge strane, te da je sporazum za unapređenje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, zapravo i više od toga - to je plan koji za naše ljude na KiM, ali i za celuSrbiju stvara mogućnosti za koje, kaže, nismo verovali da će biti dostižne.

Đurić je u izjavi za Tanjug iz Vašingtona istakao da je na prvom susretu jednog predsednika Srbije sa predsednikom SAD, posle mnogo decenija, između ostalog, dogovoreno da Priština u potpunosti pristupi inicijativi “mini Šengen”, koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, sa kolegama iz regiona.

To je, kaže, velika vest za Srbiju s obrizom da je naša zemlja najveći izvoznik u regionu, kao i imajući u vidu da smo zatvaranjem tržišta naše južne pokrajine izgubili više od pola milijarde evra za samo dve godine.

“To smo sada otklonili i pristupanje Prištine ''mini Šengenu'', na koje se obavezala, daće ključni zamajac ovoj inicijativi”, rekao je Đurić za Tanjug iz Vašingtona.

On je ukazao da se SAD čvrsto podržavaju tu inicijativu, što će, kaže, doprineti da se i preostale zmelje iz regiona priključe “mini Šengenu”, čime će biti mnogostruko uvećana ekonomska korist z Srbiju.

“Ovo je ključna prekretnica u realizaciji ove, za Srbiju vitalno važne inicijative”, podvukao je Đurić.

Takođe, dodao je da su konkretne koristi i rešavanje sadašnjeg zastoja u priznavanu sertifikata, tako da se omogućava Srbiji da plasira još više proizvoda.

Ukidanjem mogućnosti uvođenja jednostranih trgovniskih barijera, kakve je Priština uvodila do sada, značajno se ukidaju dugački redovi kamiona i vozila na administrativinim prelazima i olakšava građanima slobodno kretanje, dodao je Đurić.

Istovremeno, priznavanje diploma i profesionalnih sertifikata, pružiće veće šanse našim ljudima, posebno Srbima sa Univerziteta u Kosovoskoj Mitrovici, koji su bili diskriminisani, jer im institucije u Prištini nisu priznavale diplome.

Posebno je istakao da je postignut veoma važan dogovoro u vezi sa imovinom SPC, kojim se Priština formalno obavezala da će početi da poštuje presude koje se odnose na imovinu SPC.

“Ovo je važno zbog nedavnih pokušaja da se uzurpira imovina i naruši miran život manastira Visoki Dečani, Pećke patrijaršije i drugih naših svetinja. Ovo predstavlja prvi važan korak i pisanu garanciju za dalji rad na poboljšanju položaja naše crkve na KiM”, naglasio je Đurić i dodao da sigurnost uliva to što je sporazum potpisan u prisustvu predsednika SAD.

Naveo je i da je dogovoreno i otvaranje kancelarije Američkog razvojnog fonda u Beogradu, prve takve u regionu, koja će biti zadužena za podršku projektima i investitorima koji će otvarati fabrike u Srbiji, uz finansijsku podršku.

“Ovo je veoma snažan signal za američke i evropske investitore”, rekao je Đurić i dodao da se može očekivati podrška američke “Eksport import” banke za investiranje u Srbiji.

Kao značajan i veliki uspeh delegacije Srbije, Đurić je istakao to što je uspela da se izbori da delimo kilovate sa hidrocentrale Gazivode.

Dogovorom je, pojašnjava, predviđeno da se napravi plan zajedničkog korišćenja energetskih potencijala Gazivoda.

“Centralna Srbija do sada nije imao ni kilovat električne energije sa Gazivoda, sva je ostajala na KiM, a sada je dogovoreno da se deo proizvodnje deli među stranama”, dodao je Đurić.

Đurić je istakao da je najvažnije od svega i prva vest sa današnjih razgovora delegacija Srbije, da je predsednik Aleksandar Vučić, kao politički lider delegacije i Srbije, imao juče i danas političke hrabrosti i snage da zaustavi nastojanja da se u okiviru ovoga implementira tačka 10, koja je postojala u ranijim nacrtima, a koja je govorila o međusobnom priznanju Beograda i Prištine.

“S obzirom na okolnosti, smatram ogromnim uspehom to što je delegacija Srbije, na čelu sa Vučićem, koji je pokazao vrstu političke kuraži i spremnosti i na političko požrtvovanje, i uspeo da dovoljno čvrstim stavom izbaci, što je bilo jasno i domaćinima i svima da nema šanse da prođe, tačku 10, odnosno priču o međusobnom priznanju”, rekao je Đurić.

On je podsetio da su mesecima unazad albanski lideri govorili kako u Vašington idu po priznanje i samo da dobiju potpis, za koji je, kaže, i predsednik Vučić rekao da ga neće dobiti.

U tom pogledu, smatram da je delegacija ostvarila svoj cilj, naveo je Đurić.

On je naveo da je izuzetno značajno to što se Priština obavezala da pristupi “mini Šengenu”, s obzirom na to koliko je osporavala inicijativu, ne želeći da Srbija, koja je najvehci proizvođač u regionu, zajedno sa drugima iskoristi sve šanse za razvoj domaće privrede.

“Čast mi je i ponosan sam što sam bio svedok borbe koja je vođena i što je Srbija na ovako teškim razgovorima predstavljao čovek, ljudi koji su tome bili dorasli i imali hrabrosti da u datim okolnostima izvuku najbolji mogući rezultat i otklone opasnosti koje su pretile”, zaključio je Đurić.