Banoštor dobija međunarodno pristanište i vinski centar

„Dnevnik” o toj temi prvi pisao pre dve godine kada smo i posetili vinariju „Fruškogorski vinogradi” u Banoštoru, koja se nalazi odmah iza Rimokatoličke crkve Svetog Rudolfa, koja treba da postane multifunkcionalni i vinski centar.

Predsednik opštine Beočin Mitar Milinković kaže za naš list da su izradu tehničko-projektne dokumentacije dobili novčanu pomoć od 20 miliona dinara od viših nivoa vlasti.

– Teško da će izgradnja pristaništa početi u ovoj godini zbog drugih velikih investicija koje imamo, ali i svih ispitivanja koje je neophodno obaviti pre početka same gradnje – kaže Milinković. – Novac smo dobili za izradu dokumentacije, projekta i planova, dobra vest je da je to završeno i stavljeno na uvid javnosti. Plan je i da se nadomak pristaništa pravi multifunkcionalni prostor unutar stare Rimokatoličke crkve, koji bi turisti koji pristaju velikim kruzerima mogli obići.

Po njegovim rečima, izgradnja međunarodnog pristaništa u Banoštoru imaće pozitivan uticaj ne samo na njihovu opštinu već i ceo sremski region, pa i čak i opštinu Sremska Mitrovica.

– Turisti nakon što pristanu imaju svašta da obiđu: manastire, vinarije, Frušku goru, i turizam bi vrlo zaživeo u ovom delu, to bi svakako bilo značajno i za privredu – smatra Milinković.

Dokumentacija će biti na uvidu do 14. februara, a cilj je da se utvrdi lokacija i definišu pravila uređenja i građenja međunarodnog putničkog pristaništa, koje će biti otvoreno za međunarodni saobraćaj, te omogućiti bolje pozicioniranje turističke ponude Beočina.

U Nacrtu plana se navodi da je Banoštor, zahvaljujući povoljnom turističko-geografskom položaju, geomorfološkim i klimatskim prilikama, Dunavu, kao i dobroj saobraćajnoj povezanosti s Novim Sadom (podsećamo da je u planu i izgradnja „zelene staze” za pešake i bicikliste umesto stare pruge od Novog Sada do Beočina), ali i ostalim naseljima u okruženju.

U Nacrtu se dalje navodi da opština Beočin nema dovoljno smeštajnih kapaciteta.

Pristanište treba da se gradi na delu građevinskog područja naselja Banoštor i akvatorije reke Dunav na površini od 5,79 hektara, a lokacija je centar Banoštora, odmah prekoputa stare razrušene crkve. Plan je da plato bude širok 42 metra i dugačak 143,5, s kosom obaloutvrdom. Na kopnenom delu gradiće se saobraćajno-manipulativni plato, odnosno parking-površine za autobuse i putničke automobile i saobraćajni priključak na put državnog reda, dok će vodeni deo imati ponton i silaznu rampu do njega.

U kompleksu Rimokatoličke crkve, izvan crkvene porte, predviđena je izgradnja objekta u kojem bi se našli dopunski sadržaji budućeg multifunkcionalnog kulturnog centra, što povrđuje i Bašić.

On je pre gotovo dve godine rekao za naš list da su Crkvu Svetog Rudolfa dobili na višedecenijsko korišćenje od Katoličke crkve da bi zaustavili njeno propadanje, vratili prvobitni oblik i u njoj formirali centar za istraživanje vinske kulture. Povrđuje da je tako i danas i da se plan nije nimalo izmenio.

– Predviđeno je da se u crkvi održavaju predstave, koncerti, predavanja, izložbe, vinska takmičenja i degustacije, sajmovi, kao i da se formira fruškogorski vinski arhiv jer, ako je verovati istorijskim izvorima, Fruška gora je prvo mesto van teritorije starog Rima na kojem su Rimljani zasadili vinovu lozu – rekao je Bašić. – Značaj takvog objekta prevazilazi granice Banoštora i značiće mnogo jer će se Banoštor upisati u svetske turističke karte, a verujem da će Fruška gora u narednom periodu biti prekrivena voćnjacima i vinogradima.

Nacrt je detaljno urađen, pa predviđa i uređenje površine na kojoj će se držati kontejneri i kante za privremeno odlaganje otpadnih materija, a planiran je i objekat namenjen povremenom boravku carinske službe, policije, nadležnih inspekcijskih službi, boravku pomoćnog osoblja pristaništa, kao i pratećim sadržajima za turiste s brodova.

Predviđa se da će do 2030. godine u novom pristaništu stati 207 brodova, od čega 124 iz međunarodnog saobraćaja, a 83 iz unutrašnjeg.

– Da od svih kruzera i brodova koji plove Dunavom pristane u luku svaki drugi-treći, to bi već bio veliki uspeh – smatra predsednik opštine Beočin. – U samoj dokumentaciji stoji da do 2025. godine prosečno pristanu dva plovila u tri dana, a nakon toga jedno dnevno.

Predviđena je i da se rekonstruiše Rimokatolička crkva, koja će zapravo biti veoma lepa slika za putnike koji budu pristajali. I danas, iako u lošem stanju, svim prolaznicima skreće pažnju. Crkva bi trebalo da postane multifunkcionalni kulturni centar s mogućnošću degustacije vina, po kojima je taj kraj nadaleko poznat.

Vlasnik „Fruškogorskih vinograda” Gordan Bašić, koji je dobio dozvolu od Vatikana na korišćenje crkve u periodu od 99 godina, kaže da ne može da nam potvrdi kada bi radovi mogli početi.

– Sad je usvojen urbanistički plan za Banoštor i kada prođe javni uvid, to je zapravo početna tačka za sve dalje planove i radove – kaže Bašić.

Predviđena je rekonstrukcija i prenamena objekta Rimokatoličke crkve u kojem bi se, u okviru multifunkcionalnog kulturnog centra, održavale degustacije lokalnih proizvoda i proučavanje vinske kulture, kao i koncerti i izložbe, u cilju razvoja promocije turizma i kulture.

– Po planu, u okviru pristana biće turistička ponuda, a crkva je samo jedan deo, nije nosilac svega što će biti ponuđeno turistima – kaže Bašić za naš list.

Maša Stakić