Bajdenu u fokusu Briselski dijalog, Medvedevu ekonomija i vojna saradnja

Srbija formira vladu, nesporno je reč o posebnom priznanju Beogradu, izjavio je za "Dnevnik" politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjujući značaj predstojeće posete Džozefa Bajdena, koji će se u Beogradu 16. avgusta sastati s predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandom Vučićem,.

– Pored tog protokolarnog dela, treba imati u vidu i da je Bajden predstavnik Obamine administracije koja odlazi, ali nastoji da novoj ostavi određene linkove i pozicije za dalji rad. Stoga Bajden i dolazi na Balkan kako bi podstakao briselski dijalog, posao bitan za odlazeću vašingtonsku administraciju, ali i kako bi uspostavljene odnose sa Srbijom učvrstio i preneo ih novoj administraciji – kaže Anđelković.

Šta podrazumevate pod tim "učvrstio"?

– Ne treba zaobraviti da smo mi imali ekcese sa Amerikom, jer je ona isuviše složena država i ne svodi se u njoj sve na delovanje Bele kuće. Postoji jedan deo američkih diplomata povezanih sa NVO sektorom pod uticajem tzv. „soroševskog lobija”, koji se mešao u neke stvari u Srbiji. To je izazvalo odijum u našoj javnosti i bacilo ljagu na srpsko-američke odnose. S druge strane, Bajden se trudio da takvih stvari ne bude i bio je onaj faktor u Vašingtonu koji je pozitivnije gledao na Beograd. Mislim da kao takav dolazi da se vidi sa premijerom Aleksandrom Vučićem i da na neki način tu svoju pozitivnu praksu sa Beogradom prenese dalje, administraciji koja dolazi nakon predsedničkih izbora u SAD.

Šta će sve biti u Bajdenovoj korpi za Beograd, ali i Prištinu, u koju stiže sutra?

– Briselski dijalog je zastao, pre svega zato što albanska strana ništa nije realizovala, dok je Beograd pokazao spremnost da ostvari dogovoreno. Beograd sad traži reciprocitet, jer nije spreman da se mazohistički odrekne svojih interese, a da kompenzacije ne dobije. Albanska strana, pak, nastavlja da traži, a ništa ne daje. Dakle, kada nije došlo do formiranja Zajednice srpskih opština, gde bi Srbi i južno od Ibra mogli da dobiju značajne kompetencije, koje u ovom trenutku nemaju, a istovremeno se našao modalitet da sever KiM i dalje funkcioniše kao do sad, uz neku formu prihvatljivu za Prištinu, Bajden stiže da prenese poruku Albancima da rade ono što je dogovoreno. Kada se radi o Beogradu, spremnost na sradnju je ionako postojala, ali, kao što rekoh, ne jednostrana. I sada je Priština na potezu.

Nedugo posle drugog čoveka SAD, u Beogradu ćemo ugostiti premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva. Da li su te dve posete povezane?

–  Obe te posete potvrđuju koliko je dobra i izbalansirana srpska spolja  politika. Jer, mala zemlja, kao što je Srbija, kada u kratkom roku ima dva tako visoka gosta, to govori da je spoljnopolitički na pravom putu. Da smo okrenuti jednoj strani više, sigurno bismo trpeli veće pritiske, a opet ovako uspevamo da pomirimo i sradnju sa Rusijom, koja nam je strateški partner i istorijski saveznik, kao i sa Sjedinjenim Državama, s kojima smo imali probleme, i danas ih imamo, ali su najmoćnija sila u našem regionu. To je odraz racionalne spoljne politike. A što se tiče samih efekata posete Medvedeva, oni će veoma konkretni.

To znači?

– Pričaće se o daljem unapređivanun ekonomske sradnje, a po svemu sudeći ruski premijer će nam doneti dobru vest da „Fijat” dobija mogućnost izvoza na tržište Rusije i evroazijske unije. To je važno u ovim okolnostima kada je auto industrija u krizi i „Fijat” u Srbiji otpušta radike. Sigurno će deo srpsko-ruskih razgovora biti posvećen i novim ekonomskim projektima, u prvom redu gasovodu Turski tok, koji će Rusija do tada već definisati u dogovoru sa Ankarom. Srbiji je bitno da bude deo tog projekta, kao magistrala za EU, a to nam ne donosi samo energetsku bezbednost već i veliki profit.

Biće priče i o drugim ekonomskim projektima i konačno o vojno - tehničkoj saradnji. Srbija je tradicionalno oslonjena na rusko oružje. U okolnostima kada se neke zemlje oko nas naoružavaju, poput Hrvatske, mi moramo da pojačamo svoje odbrambene kapacitete. No, za razliku od Hrvatske, koja kupuje ofanzivno, Srbija se opredelila za defanzivno oružje. U tom smislu za očekivati je da bude konkretizovan naš dogovor s Rusijom oko nabavke, po povoljnim uslovima, sistema protivvazdušne odbrane, kao i lovačkih aviona.

Koja su Vaša očekivanja od nove administracije u Vašingtonu i koliko je moguć novi pomak u srpsko-američkim odnosima s novim stanovnikom Bele kuće?



– Ako pobedi republikanac Donald Tramp, možemo očekivati da će doći do resetovanja srpsko -američkih odnosa i da ćemo uistinu moći da gradimo savezničke odnose kakve smo imali pre nesrećnih 90-tih. Dakle, odnosno kakve je sa SAD imala Kraljevina Srbija. Ako, pak, pobedi Hilari Klinton, znaćemo da su stvari vrlo crne, jer će ona sigurno delovati protiv nas, pošto je taj klintonistički lobi, koji je oko nje okupljen, povezan sa "Soroševcima". I njihovi kontakti, pogledi na svet, na geopolitiku, prilično su antisrpski. To su ljudi čije su karijere građene 90-tih i za očekivati je da će nastaviti da rade ono što su tada radili.

U svakom slučaju, mi moramo da znamo na čemu smo, a treba imati u vidu i da se svet promenio. Više nismo u tim 90-tim, danas je Kina mnogo prisutija i važnija, danas je Rusija stala na crtu SAD i u tim okolnostima Srbija će svakako morati da vodi politiku tešnjeg približavanja istočnim silama, kako bi se oduprla pritiscima SAD.

Donald ili Hilari – s kim bi pre došlo do susreta na vrhu?

– Susreti su u oba slučaja verovatni, ali sa Hilari s negativnim, a sa Trampom s pozitivnim sadržajem. Sa Hilari Klinton bi on bio ucenjivački, jer bi se od nas verovatno tražilo popuštanje prema Kosovu, kao i zatezanje sa RS, što Beograd sigurno neće prihvatiti. Ako, pak, dobijemo Trampa kao partnera, to može da bude konstruktivan susret, s dijalogom o unapređenju saradnje i uspostavljanju istinskog savezništva.



Vladimir Đuričić

Navijamo za Jeremića

Za slučaj da Vuk Jeremić postane generalni sekretar UN, koliko bi to značilo za međunarodni položaj Srbije?

– Sigurno je da je od ogromnog značaja za svaku zemlju da njen kandidat postane generalni sekretar UN, jer time ta država dobija potencijal da učestvuje u raznim nadigravanjima, kombinacijama velikih sila, kao važan faktor. Njen čovek je taj koji s nekim dogovara nešto i time ta zemlja ima mogućnost da na mala vrata zaštiti neki svoj interes. I lično se nadam da će se to desiti, mada sam i skeptik, jer mislim da Srbija nema zeleno svetlo SAD za tako nešto. Ali ako uspemo da proturimo Jeremića, to će za nas biti veliki uspeh.