Bački Petrovac prvak u recikliranju otpada

Donošenje te preporuke predviđeno je Deklaracijom o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini, koja je slična deklaraciji donetoj u Evropskom parlamentu, te će kese, plastični proizvodi i posude za hranu, slamčice, tanjiri, plastične čaše... biti izbačeni iz upotrebe, ili bar smanjeno njihovo korišćenje.

Osim zabrane plastike, u Deklaraciji se navodi da će do kraja 2024. godine ustanove čiji je osnivač Pokrajina morati da imaju spremnu projektnu dokumentaciju za uvođenje energetski efikasnih sistema grejanja, koji bi zamenili ugalj i mazut. Pokrajinska vlada preporučila je da se koriste inovativni mehanizmi i modaliteti koji su neophodni da bi se pronašle alternative neškodljive po životnu sredinu.

Kao krajnji rok za zamenu pominje se 2029. godina jer je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo kredit od 200 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope za projekte u oblasti zaštite životne sredine, za koje mora biti spremna projektno-tehnička dokumentacija.

Da li su opštine spremne na takve promene nije sigurno, ali će se svi potruditi da ispoštuju odluku Pokrajinske vlade. Zanimalo nas je koliko se sada bave zaštitom životne sredine, te smo to pitali predsednike vojvođanskih opština.

Predsednik opštine Bački Petrovac kaže za naš list da su oni 1. decembra 2016. godine uveli primarnu reciklažu preko Javnog komunalnog preduzeća „Progres”, koje obezbeđuje yakove za odlaganje otpada, koji se reciklira i skupljanje je određeno po vrsti otpada koji se skuplja određenim danima.

– Svaki yak ima određenu boju za određeni otpad – ističe Simić. – Postoji kalendar za celu godinu kojim danom se odnosi određeni otpad za reciklažu, a JKP za područje Bačkog Petrovca ima dozvolu za skladištenje neopasnog otpada i to sprovodimo već tri godine u celoj opštini, dakle, isto radi i „Komunalac” iz Maglića i „Gloakvalis”iz Gložana. Građani se bave reciklažom u svojim domovima, dok Opština obezbeđuje yakove i kalendar kada se odnosi pojedini otpad od papira, stakla, PET-a, zelenog, kabastog i elektronskog otpada, čak smo imali i dane za odlaganje i skladištenje opasnog otpada, za šta čekamo i uredbu Vlade – u pitanju je toksični otpad od herbicida, pesticida.

On kaže da su u toku prošle godine, kao i ranijih, imali akcije odlaganja opasnog otpada, kao i da su na nekoliko mesta u mesnim zajednicama organizovali akcije prikupljanja dva puta godišnje i sve odvozili na mesto koje je odobrilo Ministarstvo.

– Recikliranje kod nas dobro funkcioniše i zbog toga stotine, čak i hiljade kubika otpada nije završilo na našim smetlištima, već je komunalno preduzeće to zbrinulo, ali i prodalo kompanijama koje se bave daljom reciklažom, a na taj način pokriveni su troškovi distribucije yakova, kesa i svega što radi komunalno preduzeće kada je reciklaža u pitanju. Organizovali smo i akcije s osnovnim školama, te sve što bi deca prikupila, „Progres” je prodao i kupio im određenu opremu, računare, i to se pokazalo kao dobro – istakao je Simić. – Najveću zahvalnost dugujemo građanima, koji su od prvog dana dobro reagovali, i to je razlog zašto više nema reciklažnog otpada na našim smetlištima. Na deponiju ide samo komunalni otpad, koji je u većini slučajeva biorazgradiv.

PET otpad ima više kategorija, od providnog do PET-a u boji, PET-a za mleko, jogurt itd.

Simić kaže da je urađen i projekat za reciklažni centar, za šta se još uvek traže izvori finansiranja, a određena je i lokacija.

– U reciklažnom centru predviđeno je da se PET dalje sortira – dodaje Simić.

On ističe da se jedna kesa razlaže stotinama godina, kao i PET ambalaža, a da su oni krenuli s recikliranjem na vreme, a što je najvažnije, da reciklaža funkcioniše dobro i da nemaju nijednu divlju deponiju, a da građani recikliraju velikom većinom, gotovo svaka kuća, računaju više od 80 odsto.

Predsednik opštine Vrbas Milan Glušac kaže da je, kad je reč o zaštiti životne sredine, Vrbas u velikoj ekspanziji i da je u prethodnom periodu pripremljeno dosta projekata i dokumentacije.

Predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški kaže da Srbobran radi na projektu izgradnje reciklažnog centra, ali im fali novac za realizaciju. S druge strane, Paroški tvrdi da su im vezane ruke kad je reč o zagađenju kanala i Krivaje, što je najveći ekološki problem njihove opštine, međutim, na pragu su izgradnje prečistača otpadnih voda, koji će poboljšati ekološku sliku tog mesta.

– Krećemo upravo u revitalizaciju šume u naseljenom mestu Srbobran, površine 7,5 hektara, što radimo u saradnji s Minsitarstvom za zaštitu životne sredine i iz sopstvenih izvora – kaže Paroški. –Divlje deponije rešavamo čim se pojave, tako da možemo kazati da ih zapravo ni nemamo. Stočno groblje nemamo, ali smo obezbedili da stočari uginule životinje o trošku Opštine, dakle besplatno, mogu odneti ž u spalionice na određena mesta. Vodimo računa i o ambroziji, te kontrolišemo i javne i privatne površine i dajemo nalog da se ona ukloni.

– Kreće se od Velikog bačkog kanala, u vezi s kojim je pre tri meseca potpisan sporazum s Delegacijom Evropske unije, Opštinom, Pokrajinskim sekreterijatom i Ministarstvom za zaštitu životne sredine – kaže Glušac. – Bitno je da su tu definisani stavovi za samo čišćenje Bačkog kanala i treba istaći da se centralno postrojenje za preradu otpadnih voda polako priprema za rad i u narednom periodu biće prebačeno u nadležnost lokalne samouprave. Kanalizacija u Vrbasu je u 90 odsto procenata gotova, a trenutno se radi projektna dokumentacija ka naseljenim mestima, gde je delimično urađena, u čemu imamo podršku Vlade Srbije i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a u proteklom periodu smo uložili blizu 700.000 evra u kanalizacionu mrežu, u čemu nam je mnogo pomogla Pokrajinska vlada. Svi smo na istom zadatku – da imamo zdravu životnu sredinu i poboljšamo kvalitet života u Vrbasu.

On ističe da je, kad je reč o zaštiti životne sredine, svakako važno i saniranje postojeće deponije u Vrbasu, gde se otpad odlaže više od četiri decenije.

Gradovi i opštine bi trebalo da donesu propise kojima se utvrđuju uslovi korišćenja kesa za isporuku robe na mestima prodaje. Takođe, moraju da postave zahteve od kojih materijala se proizvode kese, kao i prava i obaveze trgovaca koji koriste kese prilikom isporuke robe i prodaje, preporučila je Pokrajinska vlada.

– U saradnji s Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ uspeli smo da dobijemo novac za kamion vredan 200.000 evra, a pre nekoliko nedelja potpisali smo i ugovor o donaciji vredan 420.000 evra za izgradnju samog kompostilišta, koje je važno jer je od kompletnog otpada, 45 do 47 odsto biorazgradivi, odnosno zeleni otpad, i kada se izgradi transfer-stanica ka regionalnoj deponiji u Novom Sadu, biće manja cena, odnosno biće sanirana postojeća deponija – kaže Milan Glušac. – Kada budemo imali kompostilište i transfer-stanicu, biće sanirana i naša deponija. To je takođe jedan od višedecenijskih problema, a uporedo radimo i na sepraciji otpada. Uveliko se rade edukacije po sistemu mokra i suva kanta, ali se prave i zelena ostrva u kolektivnim stanovanjima, gde će građani moći primarnom separacijom da ovajaju otpad, koji će se dalje lagerovati ka transfer-stanici i zatim ka regionalnoj deponiji. Važno je još reći da opština Vrbas spada u devet opština u kojima je voda dobrog kvaliteta po podacima Instituta za javno zdravlje, a kroz program Kfnj banke i Republičke vlade već od novembra počinjemo povezivanje sela vodosnabdevanjem pitkom vodom, povećaće se izvorišta u samom Vrbasu i kvalitetna voda stići cevovodima.

Kada je reč o energetici, dobili su pomoć od Vlade Švajcarske od 1,6 milion franaka, koja će biti uložena u škole i predškolske ustanove da bi bile energetski efikasnije.

Maša Stakić