AŠOT HOVAKIMIJAN, AMBASADOR JERMENIJE Mladi treba da znaju koliko su duboke naše veze

I dok slavimo i proslavljamo Vukove napore da angažuje i inspiriše srpske pesnike, lingviste i zaljubljenike u narodne pesme, kako bismo naš jezik i kulturu uveli u savremene tokove, birajući reformisanu ćirilicu, zasnovanu na fonološkom principu „jedan glas - jedno slovo“, u senci istorije ostaju oni koji su, zahvaljujući vezama sa bečkim Dvorom, sklonosti ka nauci i zainteresovanosti za ćirilicu i borbu naroda za svoj jezik, pismo i pravopis, pomogli da srpski jezik dobije pravo na kulturno, jezičko i umetničko izražavanje.

Naše knjige štampali su jermenski monasi – mehitaristi, u svojoj štampariji u okviru manastira koja je postala žižna tačka širenja panslavizma i reforme srpskog jezika. Ove godine navršava se 175 godina od štampanja prvog primerka, i bila je to prilika da jermenski ambasador Ašot Hovakimijan poseti Beograd.

– Prošle godine Jermenska ambasada sarađivala je s Izdavačkom kućom „Pešić i sinovi“, kada je prvi put na srpskom jeziku objavljena istorija Jermenije Movsesa Horenacija, našeg poznatog istoričara iz petog veka. Drago mi je da sam u Srbiji i da pokušamo da imamo više takvih događaja i sa takvom dragocenom publikom. Nadam se da će odnosi između naše dve zemlje i naša dva naroda, kulture, da se vrate tamo gde su bili, i gde bi morali da budu – poručio je ambasador Hovakimijan.

I zaista, bogata istorija dva naroda govori o dubokoj povezanosti - zahvaljujući slovima. Jermenski alfabet i srpsku ćirilicu povezuje zajedničko poreklo pisma - grčki alfabet, ali i ljubav prema specifičnostima pisma koje ih je obeležilo. Mi imamo Vuka, Jermeni Mersopa Maštoca, mi Tršić i fonološko pismo, Jermeni spomenik svom alfabetu. Više sličnosti nego razlika, i to je ono što nas spaja.

–  Ove godine slavimo veliki događaj za srpsku kulturu. Malo mi je teško jer sam ipak diplomata, završio sam slovenske studije pre 30 godina i ono što znam ne bih morao da znam. Ipak, o tome sam pisao knjigu. Godine 1847. izašle su knjige Vuka Karayića „Novi zavjet“, Petra Drugog Petrovića Njegoša „Gorski vijenac“ i „Pesme“ Branka Radičevića, i to se smatra vrhuncem srpskog književnog preporoda. Meni je drago da kao predstavnik Jermenije organizujem proslavu tako velikog događaja u srpskoj književnosti.

Kako je istakao ambasador Hovakimijan, veliki događaj u srpskoj književnosti veliki je događaj i u jermenskoj istoriji.

– Te knjige bile su štampane u jermenskom manastiru. Sve je počelo od Vuka Karayića koji je još 1818. godine štampao svoja dela kod mehitarista – kaže ambasador Jermenije. – Štamparija se nalazila u jermenskom manastiru koji je dobio ime po Mehitaru, osnivaču katoličke kongregacije koja je izašla iz Jermenske apostolske crkve, došla je do Beča, nekako nabavila ćirilična slova, i dobila privilegiju od cara da štampa knjige na istočnim jezicima. Tako je štampano više od 300 naslova na srpskom jeziku. Vuk je bio povezan s njima: skoro 90 posto svojih knjiga štampao je u Beču kod Jermena. To nas je vezalo i možemo slobodno da kažemo da je to događaj koji pripada jermenskoj i srpskoj kulturi.

Mi smo dva naroda koji su u 19. veku ugledali jedno na drugo, kaže Njegova ekselencija Ašot Hovakimijan.

– Jermeni su gledali na Srbe kad su prevodili srpsku književnost, uglavnom su prevodili dela pisaca koji su pisali o tome kako se bore protiv Osmanske carevine, i Jermeni su se na njih ugledali. Nažalost, tada Jermenija nije bila oslobođena i jermenski narod doživeo je prvi genocid u 20. veku. Čak i danas jermenski narod u Karabahu izložen je genocidu, jer se nalazi u najgorim mogućim uslovima, a većina ljudi za to nije čula jer neke stvari prosto ne izlaze u javnost – poručio je ambasador, osvrćući se na političke događaje poslednjih meseci.

U sklopu posete ambasador Hovakimijan položio je venac na spomenik našim pilotima koji su poginuli noseći pomoć narodu Jermenije, postradalom u zemljotresu kod Jerevana 1988. godine.

– I to je događaj o kojem treba više da se zna. Postojala je i jermenska crkva u Novom Sadu, svaka generacija mora da zna da smo deo istorije onog drugog naroda. Zato je važno sećanja preneti mladima. Hteo bih da i mladi Srbi i mladi Jermeni znaju više o našoj zajedničkoj istoriji. Moramo više da radimo na jačanju veza, za našu omladinu, da jedni drugima ne budemo tuđini, da na Jermeniju ne gledaju kao na neku daleku i stranu zemlju. Važno je da znaju da postoji fundament koji mora  da se neguje i gradi, da se unapredi. Svi se učimo jedni od drugih – poručio je ambasador Jermenije Ašot Hovakimijan.

O tome gde su se štampala kapitalna dela naše istorije i kulture u Srbiji se malo zna i možda je trenutak da bacimo svetlo na srpsko-jermenske odnose u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

– To je velika stvar, ali je samo mali deo u hiljadugodišnjem trajanju kontakata koje su  imali jermenski i srpski narod u istoriji i kulturi. Važan je zato što deluje kao da je u pitanju obična usluga štampanja knjiga. Ipak, nije tako. To je trajalo dosta dugo, pričamo o dosta značajnim knjigama i to je stvaralo interes Jermena prema Srbima, ali i Srba prema Jermenima. Zato smo se potrudili da obeležimo ovaj jubilej. Takve godišnjice trebalo bi da se obeležavaju na višem nivou, a mi smo videli da se o tome do kraja godine neće pričati pa smo odlučili da to uradimo zajedno. Mislim da je to moglo stvarno da bude prilika jer ne završava se život, biće i dvestogodišnjica. To je stvar koja zaslužuje pažnju. Imamo zadatak da izgradimo budućnost srpsko-jermenskih odnosa, jer veliko interesovanje za jermensku i srpsku istoriju dovoljno govori samo za sebe – rekao je ambasador.

Na pitanje kakvi su odnosi Srbije i Jermenije danas, ambasador odgovara da je njegova poseta Novom Sadu izazvala veliku pažnju javnosti i medija, kao i da je, po njemu, to signal da se neke stvari kreću nabolje.

– Nemamo puno zajedničkih događaja, nažalost. Moramo da radimo zajednički da postignemo neke veće stvari. Još uvek nemamo velike mogućnosti, ali ako budemo radili zajedno, ako saradnja između ministarstava, između država bude na većem nivou, sigurno ćemo imati više zajedničkih akcija i, pre svega, kulturnih  dešavanja – izričit je ambasador.     

Ivana Radoičić