Albanci simuliraju realnost koja ne postoji

Neko nije potpuno iskren, rekao je Vučić novinarima i dodao da zapravo nije razočaran, iako, možda, tako zvuči, jer, kaže, nije ni očekivao suštinski drugačiji pristup od zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost.

To je pomalo neverovatna situacija, moram da priznam da je moguće da ja, iako imamo kontakte sa svima, da ili nešto ne razumem ili neko nije potpuno iskren, rekao je. 

Svi govore, objasnio je, o potrebi ukidanja taksi na robu iz Srbije, ali, konstatuje, takse i dalje postoje. Jedino što smo čuli ovde po tom pitanju je – “hvala vam, Srbi, što ne uvodite recipročne mere”, preneo je predsednik Srbije.

Ali, to ne može doveka da traje. Srbije time nije ništa dobila, dodao je Vučić.

Što se tiče kosovskih Albanaca, oni, kaže Vučić, izvode već mesecima trik - Haradinaj merama stiče unutrašnju popularnost, a Tači obezbeđuje međuanarodnu podršku tako što govori kako ćemo postići sporazum za tri, za šest meseci, samo što nismo...

Zašto to rade, jasno je, kaže predsednik - ako sporazuma ne bude, Albanci će reći da su govorili o sporazumu, a da su Srbi protiv, jer sve vreme govore da je sporazum daleko i da ga neće biti, istakao je Vučić, što i jeste istina.

Stotinak hiljada milja smo daleko od bilo kakvog sporazuma", kaže Vučić, a sve ostalo je, prema njegovom utisku, simuliranje u kojem učestvuje i deo međunarodne zajednice, koji i u Minhenu otvara prostor delegaciji Prištine, u kojoj ima izuzetno mnogo ljudi, koji okolo lobiraju i pričaju svoju priču.

Vučić kaže da je ovu sliku preneo i šefovima nemačke i ruske diplomatije, Hajko Masu i Sergeju Lavrovu, kao i ostalim zvaničnicima, uključujući Mogerini, američkopm senatoru Ronu Džonsonu i ostalima, s kojima je razgovarao u Minhenu i kojima je izneo poziciju Srbije.

Vučić, koji će popodne na jednom panelu sučeliti stavove s kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, kaže da je to gotovo neverovatno u kom broju su u Minhenu prisutni predstavnici Prištine, koji očito imaju neograničena sredstva za ovakva lobiranja, a koji su izgubili svaku vrstu pristojnosti i diplomatske kulture, a neki, poput Ukrajinaca, im organizuju radne ručkove s uticajnim političarima.

Kosovskih Albanaca ima u Minehenu, kaže Vučić, izvinjavajući se na izrazu, kojim ne želi ništa ružno da kaže, “kao kusih pasa” i da jedino od njega beže, dok sve ostale hvataju “kao lasom” po hodnicima.

Ne možete da se okrenete, a da ih ne sretnete po hodnicima, dodao je Vučić.

Predsednik se osvrnuo i na platformu za pregovore koju je vlada u Prištini usvojila i posledila skupštini, a po kojoj Srbija treba sa svim njihovim zahtevima da se saglasi, i da ih prizna, i da uđu u UN, a mi da dobijemo Tribunal koji će suditi Srbima i da Priština prizna Beograd.

Ljudi, jeste li ludi, jeste li bunike jeli? Da se Srbija saglasi sa svim tim, da mi vama sve to izglasamo, da uđete UN, da vas lepo priznamo, a da ono što mi dobijemo bude da Priština prizna Beograd i mi treba da budemo srećni?, poručio je Vučić.

Mrtvi hladni to govore, mrtvi hladni to rade, to im je paltforma, ističe Vučić.

Srbija želi kompromisno rešenje, ali sam uplašen, kaže Vučić, jer mi se čini da njima na proleće mogu da padnu na pamet još neke groznije ideje.

Ako oni ovde ne zarezuju nikoga, došli ljudi imaju svog posla da kažu kako su mnogo jaki. . . . Šta da na to kažete? Da li Srbiju mozda poštuju nešto više? Pa, poštuju, ali moram da priznam, mi na kraju moramo da regujemo na sve ono što Albanci rade, zaključio je Vučić.

Priština "priča, ali ne radi ono što priča", rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Minhenu i podsetio da je prošlo 2.026 dana od potisivanja Briselskog sporazuma a da ZSO nije formirana i 102 dana od uvođenja necivilizovanih taksi na srpsku robu. 

Vučić učestvuje na panelu "Bezbednost u JI Evropi: dva koraka napred, jedna korak nazad" na kojem govore i komesar EU Johanes Han i kosovski predsednik Hašim Tači, dok je moderator predsedavajući Minhenske konferencije Volfgang Išinger.

Na molbu Išingera da kaže šta to sprečava Beograd i Prištinu da mogu da slave uspeh 2019. godine, poput Severne Makedonije i Grčke, Vučić je rekao da misli da je pitanje Kosova, odnosa Beograda i Prištine, mnogo komplikovanije i teže od pitanja Severne Makedonije i Grčke.

"Razni su pisali o odnosima Beograda i Prištine, priča se o ljudima, sudbinama, o teritorijama, ali nije lako obuhvatiti sva ta pitanja...Ali, jedna stvar je svima nama bitna - nema rata, to je najvažnije za sve nas. Stabilnost i mir je nešto što smo postigli, to je nešto što se ne sme olako uzeti. Stalno se plašim mogućnosti da neko odmrzne taj tzv. zamrznuti konflikt u procesu dijaloga koji je u pat poziciji", rekao je on.

Srbija daje sve od sebe da se postigne kompromisno rešenje, stvarno to činimo, poručio je on.

Vučić navodi da je Srbija ispunila sve obaveze iz Briselskog sporazuma, te da nije povukla nijedan unilateralni potez koji bi mogao da izazove probleme i koji bi prozurokovao nestabilnost.

"Zašto smo sad u pat poziciji? Danas je 2.026 dana od usvajanja Briselskog sporazuma, on ima 15 tačaka, od 7 -15 su bile obaveze Srbije, 100 odsto toga smo toga ispunili - učestvovali na lokalnim izborima, dobili su pozivni broj, rešili smo pitanje pravosuđa, policije. Oni su imali samo jednu - ZSO i danas je 2.026 dana da nisu ispunili nsista", rekao je on.

Nisu uspeli sa uključivanjem u Unesko i Interpol, pa su onda su nametnuli necivilizovane takse protiv Srbije iako su usvojili sva pravila Cefta.

"Sada je 102 dana od nametanja tih taksi, uprkos međuanrodnom pritisku, EU, Rusije, Kine, SAD - oni nisu rešili to pitanje, vrlo su tvrdoglavi i uvek kažu - uradićemo to kad priznaju nezavisnost Kosova", naveo je on.

Šta se desilo, zapitao je - Srbija nije reagovala, nismo nametali recipročne mere, ali se suočavamo sa novom paltformom koju je usvojila tzv. kosovska vlada, platformu koja je protiv dijaloga. Taj dokument, navodi, precizira da Kosovo treba da čuva teritorijalni integritet koji je nepovrediv, neotuđiv i nerazdvojiv i istovremeno Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i štaviše da se saglasi sa formiranjem tribunala za Srbe. 

"Sledi moje pitanje - kad kažu da smo bliži sporazumu, ja onda kažem - Priština priča, ali ne radi ono što priča. Zašto je potrebna Srbija u dijalogu kad samo čekaju naš potpis, ako će da dobiju sve, a mi da izgubimo sve. Da li mislite da će tako da se desi? Pa, neće", poručioje Vučić.

Srbija je posvećena, vrlo ozbiljna i odgovorna - kada kažemo da ćemo nešto da uradimo, to i uradimo.

Podsetio je na svoju poslednju posetu Kosovu i Metohiji i rekao da su mu to bila najteža dva dana u životu, jer su mu tamo žvizdali i skoro ga napali, ali i da je imao hrabrosti da svom narodu kaže da je mir postao najvažnije pitanje za Sbriju.

Ponovio je da je Srbija ekonomski stabilna, sa stopom privrednog rasta od 4,4 odsto, uz smanjen javni dug, manju nezaposlenost... i istakao da je ono što sve to može da ugrozi, upravo odnos sa Prištinom.

"Učinićemo sve što je do nas da se postigne kompromisno rešenje, koje neće biti jednostrana kapitulacija Srbije", naglasio je predsednik Vučić.

On je poručio da, ako Priština želi da nastavi dijalog, Beograd stoji na raspolaganju, ne samo EU, već i Albancima i Srbima, jer je najvažnije pitanje - način na koji ćemo razviti odnose Srba i Albanija.

To je, kaže, ono što je ponovio Tačiju 100 puta - da je Beograd spreman da nastavi dijalog i da čeka Prištinu.

"Čuo sam obećanje na desetine puta do sada da će povući takse. To se nije desilo. Nisam optimista, ali ukoliko radimo svi zajedno, marljivo i ozbiljno, ne odbacujem mogućnost da ćemo doći do kompromisa. Međuti, danas se nalazimo veoma daleko", rekao je Vučić.

Potpuna evroatlanska integracija Zapadnog Balkana neće se desiti uskoro, što je bila i poruka samita Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana 2018. godine, ali evropski lideri prepoznaju strateški značaj "dela evropske slagalice" koji nedostaje, navodi se u Minhenskom bezbednosnom izveštaju za 2019. godinu. 

U delu izveštaja koji se bavi analizom Zapadnog Balkana ocenjuje se da je region i dalje "ranjiv", a kao primer "krhke stabilnosti" navode da je Kosovo u decembru, suprotno želji NATO, odlučilo da formira svoju vojsku na šta je Srbija, kako se tvrdi, odgovorila pretnjom oružane intervencije. 

U izveštaju su predstavljene i ankete o EU koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju (RČ).

Po pitanju datuma pristupa EU, u Srbiji je oko 32 odsto izjavilo da ne očekuju da će se Srbija ikada pridružiti EU, dok oko 20 odsto ispitanika veruje da će se Srbija pridružiti evropskom bloku do 2025. godine.

Među ispitanicima 17 odsto njih smatra da je veća verovatnoća da će se članstvo realizovati do 2030. godine. 

Najmanje zastupljen odgovor - da će se Srbija pridružiti EU do 2020. godine - dalo je pet odsto ispitanika.

Međutim, 29 odsto ispitanika u anketi RČ smatra da će pristupanje EU poboljšati život u Srbiji, a 39 odsto smatra da će stvari ostati onakve kakve jesu.

Najmanji broj ispitanika, 22 odsto, veruje da članstvo Srbije u EU neće doneti boljitak građanima.

Po pitanju datuma pristupa EU, ispitanici su se na nivou regiona u većini izjasnili da ne očekuju da će njihove zemlje ikada pristupiti EU (27 odsto). Međutim, slika nije u potpunosti pesimistična, jer je 24 odsto ispitanika reklo da očekuju članstvo do 2025. godine.

Kao mogući problem izveštaj navodi i bojazan od porasta etničkih tenzija u Bosni i Hercegovini zbog imenovanja Milorada Dodika za člana Predsedništva BiH.

Ističe se da su građani regiona izrazili svoje nezadovoljstvo kroz proteste, dok uglavnom mladi masovno napuštaju Zapadni Balkan.

Zaključak je Minhenskog bezbednosnog izveštaja za tekuću godinu da Kina i Rusija, kao i drugi igrači, pojačavaju, kako svoj uticaj, tako i negativna dešavanja u regionu.

Rusija je, kako se navodi, "tradicionalan" igrač u regionu, ali sada Zapadni Balkan vidi kao deo "velike igre" koja može da omete i oslabi EU.

Zvanična Moskva je u mnoštvo navrata optužena da preduzima mere koje za cilj imaju da destabiliziju Zapadni Balkan, uključujcuhi i podsticanje na etničke konflikte. Deo propagande, kako se navodi, predstavlja i anti-Zapadna propaganda koja za cilj ima da poveća nezadovoljstvo koje građani osećaju prema EU.

Kina je najskorije pristupila regionalnoj igri moći, a sve države Zapadnog Balkana su članice kineske inicijative "Pojas i put" kroz format "16 1". 

Zaključak izveštaja je da kineske investitcije predstavljaju rizik po region, pogotovo sa stanovišta duga, jer mnoge investicije dolaze u vidu kredita.

Evropska komisija je 2018. godine prihvatila novu strategiju za region koja Zapadni Balkan posmatra kao "geostratešku investiciju".

NATO i EU sada aktivno rade na borbi protiv ruske propagande, a Unija je već pokrenula više programa o povezanosti koji će se takmičiti sa sličnim kineskim programima.

U izveštaju se navodi da će tekuća godina pokazati da li Zapadni Balkan i dalje veruje u evropsku budućnost.

Minhenska bezbednosna konferencija, na kojoj među 35 šefova država ili vlada učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, po mišljenju predsednice Centra za evroatlantkse studije Jelene Milić predstavlja događaj od izuzetnog značaja i može se meriti još samo sa Samitom NATO.

"Ovde se borite za svaki sekund i minut susreta. I veliki državnici se bore za svaki sekund i minut susreta", ukazala je Milić u izjavi za Tanjug u Minhenu.

Kako je rekla, u Minhenu je i delegacija od 50 američkih kongersmena i senatora, među kojima je, primećuje, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi "velika zvezda", koja se vidi i kao vođa "slobodnog sveta", kao i kancelarka Nemačke Angela Merkel.

Milić je rekla da je njen utisak, iz susreta i razgovora koje je vodila u Minhenu, da se na visokim nivoima malo zna koliko dobrih trendova postoji u Srbiji, u oblasti multilaterale, bezbednosti...

Milić je ukazala da postoji prostor da se upravo taj aspekt dodatno promoviše i da se podsete partneri iz zapadne međunardone zajednice - na ponašanje Srbije tokom izbegličke krize, na uspehe Srbije u jačanju i produbljivanju saradnje sa NATO, pre svega u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama, kao i o intenzivnoj saradnji sa tri važne zemlje jugoističnog krila NATO, Rumunijom, Bugarskom i Grčkom, kroz formu multilaterale. 

Dodala je da je pred konferenciju objavljen obiman izveštaj, a budući da na jednom od panela učestvuju predsednik Vučić, Johanes Han i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, napomenula da je dosta toga u izveštaju posvećeno upravo Balkanu.

Njoj se čini da se Srbija bolje snalazi u novoj geopolitičkoj strateškoj konkurenciji, kako su opisani sadašnji međunarodni odnosi, pokušavajući da izvuče maksimum za sebe, nego što rade sada kosovske vlasti. 

"Bilo bi dobro samo naći pravi balans između svega toga", rekla je Milić.

Dodaje da studija, napravljena kroz različite statistike i istraživanje javnog mnjenja, pokazuje da je 40 odsto kosovskih učesnika u tom istraživanju reklo da misli da Kosovo može da uđe u EU do kraja 2020. godine. 

"To je fascinantno. A, sa druge strane imaju premijera koji otvoreno pokazuje nerazumevanje međunarodnih odnosa", rekla je Milić. 

Kako kaže, ako Džejms Huper, kao jedan od najuglednijih američkih komentatora prilika u jugoistočnoj Evropi i Balkanu kaže da nikad nije video nešto kao što je pismo koje su potpisali Metju Palmer, Lora Kuper i drugi, onda se vidi da negde postoji "kuršlus" između toga šta rade kosovski zvaničnici i šta misli kosovsko društvo i da možda uloga čelog društva, intelektulane i akademske javnosti na Kosovu treba da približi kosovskim zvaničnicima realnost, ne bi li birači mogli da biraju realnije opcije.

"Kompromis je potreban u kome će obe strane nešto da daju i izgube radi interesa i zajedničke budućnosti", poručil je Milić.

Govoreći o ljutnji kosovskih predstavnika zbog neodobravanja vizne liberalizacije, rekla je da ne zna kako to da kosovske diplomate nisu svesne da vizna liberalizacija na kraju mora da se završi sa zemljama članicama, a ne samo sa institucijama EU.

Čak i kada bi Srbija, kako kaže, dala neku vrstu fomalizovanja odnosa koji bi mogao da relaksira zemlje članice, i dalje nije sigurno da li bi Kosovo uspelo da ostvari to bilateralno sa zemljama kao što su Rumunijom i Španijom koje imaju ogoromne unutrašnje i geopolitičke probleme.

Prema njenim rečima, zato je sada dobro da se ima diplomatska ofanziva, kao i da se onima koji odlučuju o Srbiji i jugoistočnoj Evropi sve te stvari predoče kako bi mogli da donesu predloge odluka koji će biti adekvatni za 2019. godinu.

Kaže da je pre 10 ili 15 godina postojao u međunarodnoj zajednici "težak stav" o Srbiji, kao i da su se neke stvari posle u Srbiji pomerile napred.

"Hajde sad, formirajte nove stavove na osnovu novih okolnosti po broju zemalja EU i NATO, koje još nisu priznale Kosovo".

Kada je reč o prijemu Kosova u Interpol, Milić navodi da zemlje same odlučuju o svojim interesima i kada je u pitanju Interpol i da to što nisu glasale za prijem Kosova nije samo zbog kampanje Srbije.

Napominje da je diplomatski opasno ako pretite nasiljem, ne poštujete protokol i pokazujete da niste pouzdan partner, kao i da joj se čini "da u Srbiji ne postoji demokratska većina, koja je navodno za EU i koja vidi da se Srbija tako pozicionira uz sve velike probleme, sa jedne strane, a da sa druge strane na Kosovu postoji taj kuršlus između onog što rade vlasti i onog što je percepcija javnosti".

Milić navodi da su svakako dobre poruke za Srbiju da SAD i evropski partneri mogu malo da popuste Srbiji u njenim zahtevima "ne bi li možda Rusija koja im je poterbna, jer je starteška konkurencija, popustila i ona dala zeleno svetlo za neku formu rešenja odnosa između Beograda i Prištine sa kojom svi mogu da izađu zadovoljni, u višem interesu regionalne stabilnosti".

Na pitanje kako vidi novo takmičenje između SAD i Rusije, Milić kaže da je Kina najveći problem tim događajima oko same konferencije.

Podsetila je na veliki problem sa kompanijom Huavej, sajber bezbednošću i pretnjama koje sada lako mogu da postanu direktne nuklearne pretnje.

"Možete da hakujete nuklearne dugmiće", rekla je ona i dodala da je to novi nivo izazova i problema.