Abazović: Za novi list sa Srbijom, a za početak-izručenje Marovića
PODGORICA: Obaveza vlade Crne Gore je da u odnosima sa Srbijom okrene "novi list" i izgradi bolje odnose od dosadašnjih, kaže potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović i dodaje da bi, za početak, Srbija trebalo da isporuči Svetozra Marovića crnogorskim državnim organima, "u znak dobre volje".
Abazović je to rekao za NjuzMaks Adriju, u intervjuu čiji je značajan deo bio posvećen odnosima Srbije i Crne Gore, te mogućim efektima crnogorskih izbora i promene vlasti u toj zemlji na region, pa i Srbiju.
Na pitanje da li mu se čini da je poslednjih godina za vreme vlasti DPS u Crnoj Gori i SNS u Srbiji došlo do pogoršanja odnosa dve zemlje, Abazović je potvrdno odgovorio, a na podpitanje kome je to odgovaralo kaže da je odgovaralo ili je bila procena da se strukture koje su na vlasti, u Podgorici i Beogradu, najlakše održe tako što će se pomalo podizati tenzije, na račun građana.
Upitan da li su "Vučić i Milo saveznici", Abazović kaže da ne zna u kojim su oni relacijama sada, ali da mu lično nije drago što su odnosi sa Srbijom na niskom nivou.
Obaveza je, kaže, nove vlade u Podgorici da okrene drugi list i da kao vlada krene od nule.
Da kažemo da ono što su radili s prethodnom vladom nije naš problem, da želimo najbolje moguće odnose. Crna Gora jeste značajno manja država, ali ima ponos i dostojanstvo, koje se ne može dovoditi u pitanje, i takvo partnerstvo želimo da gradimo sa Srbijom i sa tim apsolutno nemamo nikakav problem, rekao je Abazović.
Voleo bi, kaže, da Srbija, u ime dobre saradnje i početka stvaranja novih odnosa, kada Podgorica završi svoje obaveze, ako nije, za početak, isporuči Svetozara Marovića državnim organima Crne Gore.
Čovek koji je personifikacija organizovane kriminalne grupe i političke strukture koju smo srušili, ne zaslužuje da ima bilo kakvu zaštitu u Beogradu, ako je ima. Zaslužuje da se privede pravdi i verujem da ćemo uspeti s vladom Srbije da pronađemo rešenje, rekao je Abazović.
Upitan može li to sa ovom vladom Srbije, odgovorio je da veruje da može.
To pitanje opterećuje naše odnose i bila bi uvertira za nešto što želimo da se nazovu dobra međususedska i regionalna saradnja, rekao je Abazović.
Crna Gora, dodaje, treba da učini sve da sa svim zemaljama regiona, ne samo sa Srbijom, vodi politiku pomirenja i progresa
Na pitanje može li se to bez promene vlasti u Srbiji, Abazović je rekao da nova vlast u Crnoj Gori "ne utiče na promenu vlasti u Srbiji, niti na promenu političkih preferencija građana u Srbiji".
Naša je obaveza da s legitimnim predstavnicima vlasti u Beogradu gradimo najbolje moguće odnose. Pružićemo ruku, verujem da će biti prihvaćena, i tu se naša ustavna i svaka druga ovlašćenja završavaju, rekao je on.
Na pitanje novinara može li "recept promene režima" da se primeni u Srbiji, uz konstataciju da je opozicija u Crnoj Gori išla u tri kolone, dok se u Srbiji "kao preduslov za bolji položaj opozicije govori o ujedinjevanju", Abazović nije direktno odgovorio, već je konstatovao da je promena u Crnoj Gori u simboličkom smislu "jako značajna, ne samo u kontekstu Srbije, već celog regiona".
U Crnoj Gori je, kaže, postignuto ono za šta su ljudi u regionu tvrdili da je nemoguće, i samim tim što je nemoguće učinjeno mogućim, kaže, poslata je poruka svima da svi mogu da učine nešto što je, kako je rekao, "u njihovim zemljama lakše".
Ne govorim o promenama, već o trendu da imamo osveženja na političkoj sceni, da su potrebni novi ljudi koji ne nose balast prošlosti. Treba nam nova energija, to je poruka od 30. avgusta, dodao je on.
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Abazović je rekao da je najveći interes da se Crna Gora "pomiri", da integriše sve građane.
Više je Srba bilo u kosovskoj, nego u crnogorskoj vladi. To nije normalna situacija, kaže Abazović, a činjenicu da upravo pro srpski političari nisu ušli u novu crnogorsku vladu Abazović objašnjava stavom da njega ne interesuje nacionalni ključ, da u novoj vladi osim njega nema pripadnika manjina, ali da to "nije referenca", te da je to što Andrija Mandić i Milan Knežević nisu u vladi predstavlja "minimum poklapanja do kojeg se moglo doći".
Cenim i prihvatam da ljudi koji su, takođe, učestvovali u pobedi, budu inkorporirani u vladu, ali ako je mera kompromisa bila da omogući da u vladi bude 12 ljudi politički neutralnih, treba da je prihvatimo, kaže Abazović.
