Zoran Knežev: Zlatni period novosadskih kafana bio između dva rata
O tome da su novosadske kafane u ne tako dalekoj prošlosti bile stecišta čuvenih i velikih pesnika, glumaca, muzičara, političara, ali i „običnog” sveta, istinskih boema, koji su tu stvarali nova dela, ali i žustro raspravljali o važnim temama dnevne gradske agende, govorilo se nedavno u Muzeju Vojvodine na predavanju hroničara i publiciste Zorana Kneževa pod nazivom „Kafanski život Novog Sada”.
Knežev kafane upoređuje s malim gradskim parlamentima, ali i univerzitetima, jer su one, kako je rekao, bile centar modernosti, odnosno sve što je stizalo u Novi Sad, najpre je „prolazilo” kroz gostionice i svratišta. Tako su prve šahovske i bilijarske partije odigrane u kafani, baš kao i pozorišna predstava, te projekcija filma. Prva sijalica u gradu zasvetlela je upravo u kafani, a Knežev naglašava da je u njoj nastala i prva srpska čitaonica.
– Koliko je samo pesama, pripovedaka, pozorišnih predstava napisano u kafani, pa i novinarskih tekstova, zaista su one bile univerziteti nekog vremena – kazao je Zoran Knežev, i dodao da su gostionice odvajkada imale važnu društvenu ulogu i bile mesto okupljanja svih staleža. – Začeci medija, ali i društvenih mreža, jesu kafane jer se o svemu što se odvijalo i što je bilo interesantno raspravljalo baš u njima. Ljudi su dolazili u kafane da čuju šta ima novo, ko je umro, ko se oženio, udao, šta je na prodaju. Kafane su bile medijska sredstva informisanja nekada, one su začeci modernog novinarstva.
Knežev je prisutnima govorio i o začecima kafanskog života u Novom Sadu, pa je tako otkrio da se prvi trag o gostionicama javlja 1526. godine. Kako je kazao, zabeleženo je da je u to vreme u Sremskoj Kamenici postojala kafana s prenoćištem, koju su Turci uništili u pohodu na Mohačku bitku. Čuveni novosadski hroničar kaže da je prva kafana u gradu otvorena u 19. veku i bila na mestu današnje zgrade Matice srpske, a zvala se „Turski han”. Interesantno je da je najstarija kafana koju znamo i danas zapravo hotel „Vojvodina”, a da su prve moderne kafane otvarane tokom druge polovine i pred kraj 19. veka. U njima se pilo, jelo, trgovalo, ali su se i sklapali važni poslovi.
– Nekadašnji kafanski život Novog Sada i današnji ne može se ni porediti. Zlatan period kafanskog života u gradu bio je između dva svetska rata. Tada je i boemija bila izraženija i sve ono što je išlo uz kafanu. Sramota je da danas Srpska Atina nema gradsku kafanu – rekao je Zoran Knežev, i dodao da je najveći deo stvari bitnih za Novi Sad iznedrila upravo kafana.
Knežev se na kraju predavanja zapitao ima li danas u Novom Sadu pravih boema ili njihovih sledbenika, koji čuvaju tradiciju i sećanje na stecišta najboljih umova političkog i kulturnog života grada.
Pošto je jedno predavanje malo da se upozna boemski život Novog Sada, Zoran Knežev je pozvao prisutne da više detalja, ali i zanimljivih pojedinosti i priča iz starih gostionica pročitaju u njegovoj knjizi „Kafanologija i prostitucija”.
Na predavanju su prikazane raritetne fotografije nekadašnjih gradskih krčmi, među kojima su, između ostalih, „Srpski kraj”, „Zeleni venac”, „Tri zeca”, „Tri krune”, „Zlatni orao”, „Zlatno sidro”, „Kafana kod Kamile”, ali i čuvena „Bela lađa”, koja je bila smeštena u Njegoševoj ulici. U nju su, kako je Knežev rekao, svraćali svi čuveni Srbi tog vremena. On je otkrio i da je Temerinska ulica u istoriji Novog Sada ostala upamćena kao mesto s najviše kafana jer je u njoj svaka treća kuća bila mala krčma u koju su svraćali ljudi sa svih strana.
V. Bijelić