Znameniti Rusini Novog Sada
Projekat „Doprinosi Rusina razvoju Novog Sada”, koji publiku upoznaje s deset osoba koje su u poslednje pola veka uticale na prosperitet Novog Sada u oblasti kulture, umetnosti, infrastrukture i medija,
predstavljen je danas u Zavodu za kulturu vojvođanskih Rusina. Reč je o deset radio-emisija u trajanju od 20 minuta, kroz koje su predstavljeni arhitekta Pavle Žilnik, kompozitor Ivan Kovač, književnik Đura Papharhaji, operska pevačica Irina Davosir Matanović, spisateljica Irina Hardi Kovačević, književnica Melanija Rimar, atletičar Mihail Dudaš, kao i nekadašnji rektor FTN-a Miroslav Plančak, nekadašnji direktor Odbojkaškog kluba „Vojvodina” Mirosav Vislavski i književnik Miron Kanjuh. Emisije su na rusinskom jeziku, a u planu je i njihov prevod na srpski da bi se i šira javnost mogla upoznati s likom i delom nekih od znamenitih novosadskih Rusina.
Po rečima Sanje Marković iz Novinarske asocijacije Rusina, realizacija projekta trajala je oko šest meseci, a o radu desetoro odabranih govorili su eminentni stručnjaci iz njihovih oblasti stvaranja. Koordinatorka projekta je Jelena Perković, na njemu su radile i Marija Perković i novinarka u rusinskoj redakciji Radio Novog Sada Asja Papuga, a uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada.
– Projekat nam je od izuzetnog značaja jer nas afirmiše i u široj zajedici i predstavlja Rusine u najboljem svetlu, kroz dobre i pozitivne primere – rekla je predsednica Novinarske asocijacije Rusina Martica Tamaš. – Trudili smo se da izbor bude raznovrstan. Ipak, posao time nije završen jer je ostalo još Rusina koji žive u Novom Sadu i koji su kreativni i stvaraoci.
Među značajnim imenima o kojima je napravljena jedna od deset radio-emisija, kao što su autor kompozicije „Tri tužne narodne za violončelo i klavir” Ivan Kovač, ili arhitekta Žilnik koji je, između ostalog, projektovao zgrade „Dnevnika”, „Studija M” i ginekologije u Betaniji, nalaze se i drugi pripadnici rusinske nacionalne manjine kojima se pripisuju značajni sportski rezultati i uspesi, književna i naučna dela. Među njima je i nekadašnji direktor Odbojkaškog kluba „Vojvodina” i medijski radnik Miroslav Vislavski, koji, kako je rekao, nosi predivno osećanje i veliko zadovoljstvo jer su ga njegovi sunarodnici prepoznali na takav način.
– Rusini su mala nacionalna zajednica ponosnih, čestitih, pametnih, obrazovanih ljudi s bogatom kulturnom tradicijom i, sasvim sigurno, njihov doprinos znači ukupno bogatstvo koje naš grad nosi sa sobom – rekao je Vislavski. – To je i prilog prepoznavanju grada, naročito kada je reč o delovima Evrope odakle su Rusini došli.
Svojih 20 minuta radio-emisije zaslužila je i književnica Melanija Rimar, koja piše za decu na rusinskom, ali i na srpskom jeziku, ukazujući na to da nijedna nacionalna zajednica nikako ne treba da bude zatvorena prema sunarodnicima. Šire predstavljanje svoje nacionalne zajednice, rekla je, obaveza je svih njenih članova da bi pokazali šta je to što njih odlikuje i što može biti interesantno i za druge.
D. Ristić