„Zelenoj dolini” prioritet održivi razvoj i zaštita životne sredine

Prva godina protekla je u znaku planova i sastanaka, a već naredne usledila su dva značajna projekta – „Novine za budućnost” i „Eko-školica”, namenjena učenicima osnovnih škola.

– Prioritet nam je održivi razvoj i zaštita životne sredine, te su svi naši seminari i radionice bili na tu temu – naglasila je predsednica Upravnog odbora Udruženja „Zelena dolina” Jelena Subotin. – Na školama se nismo zaustavili, 2017. godine aktivnosti smo usmerili na studente, kao i na građanstvo, ali smatramo da je potrebno krenuti od najmlađih. Još u vrtićima ih treba usmeravati i podsticati na to da vode računa o tome šta predstavlja životna sredina. Mada, naše iskustvo je pokazalo da su nekad najmlađi izuzetno zainteresovani i upućeni, za razliku od starijih.

U međuvremenu su objavili publikaciju „Parkovi i zelene oaze Novog Sada”, u kojoj su predstavili zelene površine u našem gradu, prednosti i mane.

– Pitali smo sugrađane šta misle na tu temu, na osnovu čega smo pisali tekstove i predlagali šta bi bilo dobro učiniti – objašnjava Jelena. – Futoški park je bio dobro ocenjen jer je dosta sređen. Nasuprot tome, o sređenosti Kameničkog parka tada nije vladalo pozitivno mišljenje, mada i sad, kad je sređen, mnogi ne znaju kakve sve znamenitosti krije. Predlozi su se, takođe, odnosili na ograđene prostore za pse, kao i igrališta za decu.

Tokom prethodne dve godine Udruženje je realizovalo još projekata – „Zelena Evropa – zelena Srbija”, „Otvoreni eko-univerzitet” i „Eko-tura kroz Vojvodinu”, u koje su bili uključeni pretežno studenti, a naredna godina biće rezervisana i za evropske projekte.

„Gastro kup” na Novosadskom sajmu

Takmičenje u kuvanju „Gastro kup Srbija”, koji se od 2017. godine održava prvog vikenda oktobra na Sajmu turizma, u saradnji s Novosadskim sajmom i Asocijacijom kuvara „HoReCa”, i danas je najveći projekat „Zelene doline”. Ove godine biće održan 4. i 5. oktobra.

– S obzirom na našu aktivnost u oblasti omladinskog preduzetništva, tu manifestaciju smo organizovali u želji da povežemo mlade s poslodavcima, u čemu smo uspeli jer su pojedinci bili primećeni i, nakon takmičenja, uspeli su da se zaposle – navodi Jelena Subotin. – Svake godine postepeno smo uvodili kategorije u smislu promene jelovnika ili čak umetničkog aranžmana pripremljenog jela, tako da smo imali karving – rezbarenje voća i povrća, i eksponate od čokolade. Ove godine uveli smo i juniorski deo, takmičiće se i srednje škole. Svaki put uvedemo nešto novo.

Osim takmičarskog dela, „Gastro kup” ima i edukativni, u okviru kojeg neko od master-šefova, pripremajući određeno jelo, drži predavanje.

– U zapadnim zemljama ekološka svest je na mnogo višem nivou, a nama je uzor Slovenija, koja je proglašena za eko-zemlju Evrope, tamo je potpuno drugi svet. Takođe, izuzetno nam je primamljiva ideja o razmeni studenata, ujedno i iskustava, a jednako želimo da ih pozovemo da budu naši gosti i učestvuju u različitim sadržajima i radionicama koje planiramo da organizujemo. Naša poruka za mlade je da što više rade na sebi i proširuju vidike jer znanje je neprocenjivo. Želimo da ih zadržimo u zemlji pošto smatramo da ovde ima još mnogo toga što se može učiniti. Kad bismo svi imali svest o tome, sve bi bilo drugačije. Nada uvek postoji, dolaze nove generacije, valjda će jednog dana biti bolje – zaključuje Jelena Subotin.

B. Pavković

ANKETA

NA KOJI NAČIN ČUVATE ŽIVOTNU SREDINU?

Jelena Narančić,

trgovkinja:

– Životnu sredinu čuvam na taj način što, pre svega, smeće ne bacam izvan kante, obraćam pažnju na higijenu prostora u kojem živim, kao i onog u kojem radim, i, uopšteno, gde god provodim vreme. Smatram da ljudi generalno nemaju dovoljno razvijenu svest o očuvanju životne sredine jer, gde god prođem, vidim otpad van kante, nepočišćeno lišće i slično.

Simeun Kozomora,

student:

– Pre svega obraćam pažnju na osnovnu kulturu, u smislu da ne bacam otpad po ulici i slično, ali svakako smatram da bi trebalo svi da se potrudimo da se svest razvije. Kad izađemo na ulicu, uverimo se u to da ekološka svest nije razvijena, ali nekim većim angažovanjem, organizacijom akcija i predavanja, moglo bi se uticati na poboljšanje.

Vanja Velisavljev,

studentkinja:

– Mislim da mladi još nisu toliko svesni i da ta tema tek postaje popularna. Ono što možemo učiniti jeste da ne koristimo plastiku nego kartonsku ambalažu, recikliramo... Recimo, četkicu za zube možemo zameniti napravljenom od bambusa. Trudim se koliko mogu da ne koristim plastiku i izbegavam jednokratnu ambalažu.

Tamara Vejin,

studentkinja:

– Trudim se da što manje zagađujem životnu sredinu. Ne mogu baš da ne koristim plastiku, ali i pri tome vodim računa da je odložim u kontejnere za reciklažu. Tema separacije otpada bila je popularna i kod nas u srednjoj školi, tako da smo još tada stekli dobre navike. Mislim da se svest polako razvija – primer je i zamena plastičnih kesa cegerima.

Siniša Cvetković,

nastavnik:

– Široka je to tema, na različite načine vodim računa o životnoj sredini, počev od bacanja i raspoređivanja smeća gde treba, do nezagađivanja. Vozim bicikl kad god imam priliku i činim sve što je u mojoj moći. Smatram da smo daleko od ekološke svesti, imamo toliko drugih problema da o životnoj sredini ne stižemo da razmišljamo.

Miloš Kuzmanović,

učenik:

– Nisam mnogo razmišljao na tu temu, ali o životnoj sredini u suštini brinem dovoljno. Ne odvajam plastiku, papir i konzerve, ali smeće ne bacam van kante. Koliko možemo videti, ekološka svest kod nas nije dovoljno razvijena, a čuvati životnu sredinu značajno je prvenstveno zbog našeg zdravlja, a lepo je i videti da je sve čisto.

B. Pavković

Foto: B. Pavković, J. Vukašinović

Projekat je realizovala DVP Produkcija uz podršku Grada Novog Sada a  stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva