Skupština Grada: Sajmište dobija sportsko-poslovni centar

Sednica, koja je trajala nešto više od dva sata, ipak nije prošla bez međusobnih optužbi i prozivki predstavnika vlasti i opozicije o tome ko je kriv za urbanistički haos u gradu.

Pred odbornicima se našlo osam tačaka dnevnog reda koje se tiču regulacionih planova: planovi detaljne regulacije prostora za poslovanje na ulaznim pravcima između Temerinske ulice, Puta Šajkaškog odreda i Kanala Dunav-Tisa-Dunav, dela Sportskog centra „Sajmište”,izmene i dopune planova generalne regulacije prostora za mešovitu namenu između Bulevara Evrope, Bulevara cara Lazara, ulica Stražilovske i Žarka Zrenjanina, Bulevara Mihajla Pupina, ulica Jevrejske i Futoške, zatim zapadno od Subotičkog bulevara i severno od Bulevara Vojvode Stepe, između ulica Futoške, Hajduk Veljkove, Rumenačke i Subotičkog bulevara, izmena i dopuna planova generalne regulacije naseljenog mesta Kać. Malog Limana u Novom Sadu – lokalitet u Radničkoj ulici 25, i blokova oko Železničke ulice u Novom Sadu, odnosno lokalitet u Ulici Vase Stajića 7.

U predloženom materijalu, između ostalih je i plan gradnje šesnaestospratnice za poslovnu namenu u Ulici braće Popović kod Novosadskog sajma, kao i novi plan Sportskog centra „Sajmište” kojim se predviđa da se ispod postojećeg parkinga na uglu ulica Mičurinove i Hajduk Veljkove sagradi podzemna garaža, da se fudbalski teren obnovi i dobije tribine, da se na mestu sadašnjeg balona sagradi dvospratna hala za male sportove s poslovnim delom, da se rekonstruišu teniski tereni i sagradi jedan teren s tribinama, da se kuglana nadzida još jednim spratom ili sagradi novi objekat na tom mestu i na kraju – na uglu sagradi hala za borilačke sportove s komercijalnim sadržajima.

Pred odbornicima se našao i plan o izgradnji sedmospratnica na uglu ulica Braće Ribnikara, Futoške i Antona Čehova, ali i plan prostora kasarne „Jugovićevo”, čime se obezbeđuju uslovi za gradnju 1.800 jeftinih stanova za pripadnike Vojske i policije.

Za tih osam tačaka dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine grada Zdravka Jelušića, rasprava je objedinjena, a opozicioni odbornici kritikovali su vladajuću koaliciju da se tim planovima povećava prvobitno planirana spratnost objekata izlazeći u susret privatnim investitorima, kao i da se novom gradnjom smanjuje broj zelenih površina, koji je već daleko od evropskog proseka.

„Dozvoljava se povećanje spratnosti i na taj način se ne čini građanima već se u povlašćeni položaj dovodi privatni investitor“, rekao je šef odborničke grupe Demokratske stranke u gradskom paralemntu Veljko Krstonošić.

„Odbornici DS-a nikada neće podržati izlaženje u susret privatnim investitorima na račun interesa građana Novog Sada. To ova gradska vlast radi svih šest godina koliko je na vlasti, i to nije dobro.“

Njegov stranački kolega Božidar Protić rekao da se takvim odnosom prema urbanističkom razvoju grada „ide prema urbicidu” i da je Novi Sad sa 40 odsto zelenih površin, sada sveden na pet do 15 odsto zelenila u rubnim delovima grada, dok je evropski standard od 20 do 25 procenata.

Sličnog su mišljenja i radikali, koji ističu da je poslednje tri decenije primetno odsustvo strategije u urbanističkom planiranju te da u u starim delovima grada, poput stare Grbavice, gradnja višespratnica narušava kvalitet života stanara. Šef odbornika SRS-a Đurađ Jakšić rekao je da su prethodne gradske vlasti, ukljućujući i onu koju su vodili radikali, činili greške u urbanističkom razvoju grada, ali da sadašnja vlast ne čini ništa da te greške ne ponavlja i izlazi u susret investitorima.

I odbornik „Dosta je bilo” Aleksandar Popadić napomenuo je da povećanje spratnosti ne donosi samo više zgrade, već i probleme s parking-mestima, pristupačnošću, pre svega kad je reč o Hitnoj pomoći i komunalnim službama.

Članica Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine Mira Radenović izjavila je za skupštinskom govornicom da je značajan broj parcela u vlasništvu Novog Sada kojima se menja namena iz javne u opštu za porodično stanovanje, pa se samim tim povećava i vrednost parcele i mogućnost da gradski budžet prihoduje više novca od njihove prodaje.

„Iniciajtive za izmenu i dopunu planova dozvoljene su i u skladu sa zakonskom regulativom“, naglasila je Mira Radenović.

„Pre svega ih prati ozbiljna procedura u kojoj se sagledava zahtev privatnog investitora ili vlasnika zemljišta, da li je realan ili nije. Tako da definitivno ne stoji da smo uvažili sve privatne inicijative.“

Naziv „Novi Sad” Konjičkom i Džudo-savezu

Odbornici Skupštine grada dali su saglasnost da se imenom Novog Sada koriste novoformirani Džudo i Konjički savez grada. Po osnivačkom aktu, osnivači Gradskog džudo-saveza Novog Sada su: Univerzitetski džudo i sambo klub „Slavija”, Džudo-klub „Borac” i Novosadski džudo-klub, svi sa sedištem u Novom Sadu. Osnivači Konjičkog saveza Novog Sada su: Konjički klub „Impuls”, sa sedištem u Veterniku, Konjički klub „Graničar” i Konjički klub „Konjički centar Novosadski sajam” sa sedištem u Novom Sadu i Konjički klub „Petras”, sa sedištem u Petrovaradinu.

Na kritike o nedostatku zelenila, podsetila je na to da na Novoj Detelinari i Grbavici, koja je građena u vreme vlasti iz kojih dolaze kritizeri, zelenila gotovo i nema.

Zamenik gradonačelnika Srđan Kružević rekao je da su svi planovi koji su bili na jučerašnjoj sednici mahom iz 2006. godine, s tim da je sada došlo vreme da se relazuju.

„Ni jednu novu ulicu ne pravimo koja nije u planu, niti imamo pravo da pravimo ulice koje nisu unapred planirane“, istakao je Kružević.

„Treba da budemo srećni što se grad razvija jer, kad imate titulu Evropske prestonice kulture i Omladinske prestonice Evrope, kada imate veliki broj turista i novog stanovništa koje se doseljava u Novi Sad, sasvim je normalno da se grad širi i razvija. Čudi me da niko nije pomenuo stanove koji se grade za Vojsku, stanove koji se grade u novim naseljima da ne predstavljaju urbanu džunglu i da u tim naseljima predviđamo i vrtiće i škole. To nije bio primer do sada.“

Odgovarajući na primedbu o nedovoljnom broju parking-mesta, Kružević je naglasio da postoji problem, ali i da je tek 2015. godine donet zakon o tome da svaka stambena jedinica ima po jedno parking-mesto, kao i poslovni prostor do 70 kvadratnih metara.

„Nije bilo retkost da je do 2012. godine za jednu zgradu i ulaz bilo opredeljeno jedno do dva parking-mesta. Dakle, moramo da se vratimo malo i u prošlost, da vidimo šta su problemi. Ne možemo mi za godinu-dve ili tri da rešimo urbanističke probleme, ali idemo u smeru da ih rešavamo i da ne pravimo nove urbanističke probleme“, zaključio je Kružević.

Nakon rasprave, usledilo je glasanje pa su novi regulacioni planovi usvojini s 53 glasa za i 20 protiv. Usvojen je i izveštaj o realizaciji Programa investicionih aktivnosti Javnog komunalnog preduzeća „Parking-servis” za 2017. godinu, te odluka o postavljanju biste Momčila Tapavice na uglu Bulevara cara Lazara i Stražilovske.

A. Savanović