Za ambroziju mehaničke i hemijske mere
Ambrozija je jedan od najintenzivnijih izazivača alergije kod ljudi i sezona njene polinacije traje od kraja jula pa do kraja septembra.
Najveće vrednosti koncentracije polena ambrozije u vazduhu su krajem avgusta i početkom septembra, kada pušta veliku količinu polena. Po rečima pomoćnice direktora JKP „Gradsko zelenilo” za komercijalne poslove i turizam Jelene Budimčić, najpovoljnije vreme za uklanjanje tog jednogodišnjeg korova je pre cvetanja jer u vreme cvetanja širi svoj polen i umnožava se, a to je u odnosu na meteorološke uslove i stanje vegetacije na terenu period od juna svake godine.
– Najefikasniji način suzbijanja i smanjivanja površina pod tom biljkom je upravo redovnim košenjem i hemijskim tretiranjem, a „Gradsko zelenilo” radi suzbijanje te biljke na dva načina – kaže Jelena Budimčić. – Prvi način je mehanički, koji podrazumevaa košenje ambrozije na površini od 8.842.000 kvadratnih metara i njeno odnošenje. Osim toga, na površini od 658.000 kvadratnih metara suzbija se hemijski, što podrazumeva upotrebu herbicida. To se radi u onim delovima gde joj nije moguće pristupi mehaničkim putem, a to su najčešće deponije, rubni i ruralni delovi prigradskih i gradskih naselja.
Kako kaže naša sagovornica, programom održavanja javnih zelenih površina pod ambrozijom uređuje se 9.500.000 kvadratnih metara. Od toga se najveći procenat nalazi na prilazima gradu, kao i u industrijskim zonama, gde ima više neuređenih prostora koji nisu u redovnom programu održavanja zelenih provršina u odnosu na urbane delove grada.
– Monitoring i evidenciju zastupljenosti ambrozije prate Prirodno-matematički fakultet i Poljoprivredni fakultet, koji daju naloge „Gradskom zelenilu” za uklanjanje – poručila je Jelena
Budimčić. – Nadzor nad tim poslovima rade stručna lica iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije.
Kako kaže, suzbijanjem ambrozije na tim površinama ujedno se uništavaju i druge korovske alergene biljke koje se tu nalaze.
Alergijska reakcija na ambroziju manifestuje se različitom simptomatikom, pa tako kod osoba koje su preosetljive na njen polen može izazvati curenje nosa, osećaj zapušenosti sinusa i bolova u tom predelu, zatim kijanje, kašalj i slivanje sekreta. Mogu se javiti i povraćanje, vodenaste stolice, grčevi u trbuhu, ali i suzenje i crvenilo očiju i otežano disanje s osećanjem nedostatka vazduha. Ni koža nije pošteđena, te se pod uticajem alergijske reakcije može javiti crvenilo sa svrabom, ali i pojava pečata.
Ne postoji lek za alergiju na ambroziju, ali se ona može ublažiti uzimanjem lekova za simptome alergije i dve nedelje pre početka cvetanja, po savetu lekara. Odgovarajuća terapija podrazumeva korišćenje kapi za oči, antihistaminika i spreja za nos. Da bi se izbegli alergijski simptomi, najbolje je pribegavati preventivnim aktivnostima, tako što će se krajem leta izbegavati izlasci napolje u kasnijim prepodnevnim časovima, kada je koncentracija alergena u vazduhu najveća. Preporuka je zatvarati prozore u kući i u autu i koristiti klimu, a odmah nakon ulaska u kuću, neophodno je skinuti odeću i istuširati se jer se polen može uneti putem odeće, ili se može uvući u kosu, ostati na telu i na kućnim ljubimcima. Veš je preporučljivo sušiti unutra. U prevenciji može pomoći i praćenje kalendara polenizacije.
I. Bakmaz