Vučević: Novosadska racija – tuga za Novosađane, opomena za čovečanstvo
NOVI SAD: U znak sećanja na žrtve zloglasne akcije okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu, predstavnici Grada Novog Sada, Vojske Republike Srbije, Jevrejske opštine Novi Sad, Matice romske, ambasada Mađarske, Izraela, SAD, Bugarske i Crne Gore, kao i potomaka žrtava položili su vence na spomenik „Porodica“ na Keju žrtva racije i spustili ih u Dunav.
Mi pravoslavni Srbi nikada nećemo mađarski narod prepoznavati u licima zločinaca Janoša Tota, Geze Batorija, Đule Zomborija, Mikloša Nađa, Šandora Kepira, nego ga prepoznajemo i volimo kroz besmrtne likove junaka kao što su Pal Teleki, Endre Bajči Žilinski i svi oni koji su spasili živote suseda u Budisavi, Bačkom Gradištu i drugim mestima. Nadamo se da će uskoro o ovom zločinu nad nevinim stanovništom moći da uče đaci u školama i da će posle 80 godina od masakra nad golorukim narodom Bačke, puna istina biti dostupna svima. Negovanje kulture sećanja je naša obaveza i prema precima i prema budućim naraštajima, istakao je Patrijarh srpski Porfirije.
Pomen stradalima održao je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel, a pomen Srpske pravoslavne crkve služili su vikarni episkop toplički Jerotej i vikarni episkop mohački Damaskin.
"Novosadska racija je opomena za celokupno čovečanstvo da se fašističko zlo više nikada i nigde ne ponovi. Zato ne smemo prestati da se sećamo, iako to sećanje boli. Zato moramo o tome da učimo našu decu iako nije lako pričati o smrti i stradanjima onima koji su na početku životnog puta." rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučevih obrativši se prisutnim građanima na Keju žrtava racije i naglasio da fašizmu nema mesta u Srbiji.
Pozivajući da se nedela nad nevinim žrtvama nikada ne zaborave, gradonačelnik je najavio i pokretanje dve inicjative.
"Mi iz Novog Sada pokrećemo inicijativu da zločin, koji zovemo Novosadska racija, kao lekcija uđe u udžbenike, da uđe u zvanični školski program Republike Srbije, da generacije koje dolaze uče da se takva zlodela nikada ne ponove. Da nauče da brane pravo na život, pravo na izbor, pravo na različitost. U Novom Sadu, uz blagoslov vladike bačkog gospodina Irineja pokrećemo inicijativu za izgradnju memorijalnog centra posvećenog sećanju na Novosadsku raciju" najavio je gradonačelnik Vučević.
Reči podrške uputio je i patrijarh srpski Porfirije koji je zbog zdravstenog stanja bio sprečen da prisustvuje pomenu, a u pismu je poručio da Srbi "nikada neće mađarski narod prepoznavati u likovima zločinaca", već ga prepoznaju i vole "kroz besmrtne likove junaka kao što su Pal Teleki i Endre Bajči Žilinski, Lajoš Dunfalavi i Andor Molnar, koji su spasli Kovilj, Maćaš Fazekaš i Ištvan Virag, koji su spasli Nadalj, i svih onih koji su spasli živote suseda u Budisavi, Bačkom Gradištu i drugim mestima".
"Mi, znači, pamtimo, ne zaboravljamo, ali praštamo", istakao je patrijarh Porfirije.
Na današnji dan pre tačno 80 godina, fašističke horde su u Novom Sadu počinile zločin koji ne zastareva, a generacijama su nanele bol koja se ne leči. Tu bol i danas osećamo, i svakog januara koji je u našem gradu zauvek označen crnim florom, poručio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prilikom polaganja venca na spomenik žrtvama na Keju.
Kako je dodao, pre osam decenija, 21, 22. i 23. januara, Hortijevi fašisti su ubili i pod led bacili više hiljada nevinih Novosađana– Srba, Jevreja, Roma...
Novosadska racija je zločin. Novosadska racija je bila najsurovije organizovano ubijanje nevinih i nezaštićenih ljudskih bića. Tu svirepost ljudski um teško da može da shvati. Da prihvati ne može nikako, kazao je novosadski gradonačenik i dodao:
„Novosadska racija nije samo tuga za nas Novosađane. Novosadska racija je opomena za celokupno čovečanstvo, da fašističko zlo više nigde i nikada ne sme da se ponovi“.
Zato ne smemo prestati da se sećamo, iako to sećanje boli. Zato moramo o tome da učimo našu decu, iako nije lako pričati o smrti i stradanjima onima koji su na početku životnog puta .. Ali takve tuge ne smeju da se utapaju u zaboravu, jer takve tuge nas i uče i opominju da budemo bolji, da našim potomcima omogućimo budućnost bez tuge i bez suza, koje je uzrokovalo ljudsko zlo, poručio je Vučević.
Po njegovim rečima, već osam decenija ovaj grad krvari svakog januara za svojim nevino stradalim sugrađanima, a tugu nosi bukvalno svakog dana, svakog časa, na svakom koraku ...
Kao mnogi od vas, i ja sam odrastao uz priče o jezivom, ledenom januaru, o tužnim sudbinama mojih komšija, novosadskih porodica koje su svirepo ubijene ... Još kao dete sam slušao o mučenju i ubijanju, o tome kako su fašisti svoj krvavi pir počeli na Božić, na praznik radosti i ljubavi, i onda danima i noćima ubijali, ne birajući svoje žrtve, ne birajući da li su deca ili starci .. Prekinuli su hiljade života nasilno, mučki, monstruozno, metkom u potiljak, ili ih žive bacajući pod led .. I dugo me je mučilo pitanje zašto? I kako to mržnja može da bude tolika da ubijaš zbog nje, da ubijaš nekoga samo zato što je druge vere i nacije? I kako mržnja može da bude politika?, upitao je gradonačenik Novog Sada Miloš Vučević.
U okviru programa na Keju žrtava racije, prigodne kompozicije izveli su Hor Jevrejske opštine „Hašira“, Hor Saborne crkve „Sveti Georgije“ i Crkveni hor pri Uspenskom hramu „Antifon“, a pomen je takođe održan kod spomen-ploče na Novosadskoj plaži ''Štrand''.