Volontiranje u Novom Sadu sve izraženije
Volonterstvo u Novom Sadu dolazi do izražaja tokom poslednjih nekoliko godina, međutim, u određenom smislu, i u svetu i kod nas, takav način rada zastupljen je vekovima.
Pomoći, učiniti dobro delo, obaviti kupovinu umesto nekoga ko nije u mogućnosti, organizovati akciju čišćenja određenog područja i slično – sve je volontiranje. Ipak, taj pojam u našem društvu dugo nije pozitivno shvaćen, pa se čak i danas može čuti da se volontiranje smatra korišćenjem besplatne radne snage, bezmalo i izrabljivanjem. Situacija u našem gradu je, može se reći, poboljšana otkako je, 2017. godine, osnovan Novosadski volonterski servis (NVS), koji uspešno ispunjava zadatak promocije vrednosti volontiranja i priznavanja rada i značaja volontera.
- Među ljudima još postoji nedoumica o tome šta je volontiranje, a to je zapravo temelj svake civilizacije i nešto što svi radimo, bez obzira na to šta mislimo o njemu – potvrđuje koordinator Novosadskog volonterskog servisa Vojislav Prkosovački. - Zapravo je reč o uobičajenim vrednostima, koje bi trebalo svi da negujemo i deo su našeg socijalnog ponašanja. U čemu god da učestvujemo u našoj lokalnoj zajednici, mi volontiramo i na taj način pružamo podršku. Novosadski volonterski servis na više nivoa učestvuje u promenama u okviru volontiranja, kao i odnosa prema njemu. Pojedinac ne može sam ništa da uradi, niti samo jedna organizacija, zato se udružujemo. Imamo više od 80 partnera na lokalnom nivou, tako da su nepregledne mogućnosti u tome gde sve volonteri mogu da učestvuju. Kad je reč o broju aktivnosti koje smo podržali tokom poslednje četiri godine, samo u prethodnoj godini taj broj iznosi 71, a 2020. bilo ih je 63. U godini titule Omladinske prestonice Evrope (2019), bilo ih je čak 103, dok smo ih na početku, u pokretanju, od 2017. do 2018. godine, imali četrdesetak.
Pored 71 aktivnosti u 2021. godini, Novosadski volonterski servis samostalno je organizovao još oko 30, među kojima je nekoliko obuka za volontere i organizatore volontiranja, volonterska razmena, obeležavanje Međunarodnog dana volontera i druge. Značajan doprinos dali su i kad je reč o pandemiji, a poslednja aktivnost u okviru toga bila je podrška podizanju vakcinalnog punkta na Sajmu. Priključuju im se sve generacije sa različitih strana, i sa 16 i sa 76 godina, a kroz volonterski angažman sve razlike nestaju.
- Iako pod koronom, prošla godina bila je izuzetno sadržajna kad je reč o potrebi za volonterima, a oni su, zahvaljujući tome, imali priliku svašta da nauče, upoznaju različite ljude i institucije – ističe Vojislav Prkosovački. – Iza nas je lep broj aktivnosti, ali trebalo bi da pričamo o kvalitetu. Najviše je volontera bilo u kulturi zbog mnoštva dešavanja u toj oblasti, ne samo zbog titule Evropske prestonice kulture, koju je naš grad poneo, nego i zbog toga što je Novosadski volonterski servis, tokom četiri godine postojanja, uspostavio izuzetno dobru saradnju sa organizacijama i institucijama kulture. Drugo mesto po broju volontera zauzimaju aktivnosti koje se tiču mladih i omladinske politike, potom sport, zdravlje i ekologija, to su sve sektori volontiranja.
Finale prošle godine svakako je bilo usmereno na Evropsku prestonicu kulture.
- Podsećanja radi, Fondacija „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture“ i Savez omladinskih udruženja OPENS 2019 osnovali su Novosadski volonterski servis sa idejom da pruži podršku tim titulama našeg grada, kao i volontiranju, odnosno da se kroz pomenutih šest sektora pruži podrška lokalnoj zajednici - otkriva Prkosovački. - Kraj godine bio je fokusiran na početak „Dočeka“, te smo velike aktivnosti imali 31. decembra i 1. januara, kao i 13. januara u okviru svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture. U tom periodu bilo je angažovano više od 220 volontera i zaista se, pored praznične atmosfere, osećalo to šta znači volontirati u gradu koji je poneo tu titulu. Sve to nastavljamo kroz narednih sedam programskih lukova, volonteri će pratiti svaku aktivnost. Svako ko se prijavi da volontira, moći će potpuno da oseti Evropsku prestonicu kulture, šta su to „Seobe“, „Heroine“, „Budućnost Evrope“ i ostali programski lukovi, i da tokom cele godine, figurativno rečeno, bude na sto različitih mesta.
Ipak, bez obzira na činjenicu da je prethodna godina bila izuzetno uspešna za volontere i Novosadski volonterski servis, pred njima je, kako Prkosovački navodi, još mnogo toga što bi trebalo uraditi.
- Otpočeli smo saradnju sa Regionalnom kancelarijom za saradnju mladih i sa njima smo radili dva programa. Jedan je dugoročno volontiranje, u okviru kojeg je kod nas dva meseca boravio volonter iz Albanije, a imali smo i razmenu volontera iz Albanije, Makedonije i Crne Gore. Jedanaestoro volontera boravilo je ovde u okviru razmene, pa smo s njima tokom decembra obeležili nekoliko značajnih datuma, poput 5. decembra, Dana volontera, a učestvovali su i u drugim aktivnostima. Ideja razmene bila je da se mladi iz regiona povežu jer oni su, ipak, naša budućnost. Mislim da se u Novom Sadu stvorila jedna mala volonterska zajednica. Volontiranje je pokazalo da zajedničkim radom možemo da porušimo sve moguće predrasude – poručuje Vojislav Prkosovački.
U odnosu na period do 2017. godine, u volontiranju je mnogo toga pozitivno promenjeno. Postavljene su granice, volonteri ne mogu da rade baš svaki posao, a i radno vreme je ograničeno. Uvedeni su volonterski ugovori i, u saradnji sa partnerima, postavljeni standardi... Novosadski volonterski servis ne funkcioniše sam, već povezuje organizatore aktivnosti sa volonterima. Međutim, neminovno predstavlja tačku okupljanja i informisanja.
B. Pavković