„Vodič kroz Almaški ambijent” predstavljen u KC "Svilara"

A, zaista, ko želi da otputuje i doživi taj Novi Sad od pre više od tri stoleća, trebalo bi da poseti Almaški kraj. Mnogi verovatno to i učine, međutim, kako autor dalje kaže, ukoliko neko raspolaže ograničenom količinom vremena i za to vreme nastoji što više da vidi, tako nešto na taj kraj nije primenjivo. „...ambijent je spoj materijalnih elemenata s doživljajem.” A kakav je to „Vodič kroz Almaški ambijent”?

– Svoje delo bih predstavio kao jedan netipičan vodič, napisan ne kao slikovnica i pregled objekata, mesta i monumenata, već opis onoga u prostoru što na nas deluje i što daje atmosferu jer to je, kako kaže naslov, vodič kroz ambijent, a ne kroz Almaški kraj – objašnjava dr Nikola Grdinić. – Za mene je to bio jedan intelektualni izazov. Izazovi dobro dođu u životu ponekad, a ponekad ih ljudi čak i traže. Meni se to dogodilo, jer se ukazala potreba za takvom vrstom knjige, koja će biti korisna turističkim vodičima, ali suštinski, to je istorija kulture. Delo obuhvata materijalno i nematerijalno.

Ako se piše o arhitekturi, ne piše se o stilu, tvrdi autor, nego o ritmu prostora, dijalogu površine i konstrukcije, veoma originalnom i neobičnom uličnom rasteru, te o prirodnom pejsažu u kojem je iznikao. Nematerijalni deo knjige predstavljaju nazivi uluca.

– Oni su vrlo poetični i neobični, jer su kao da čitam pesmu – metafore, metonimije ili sinegdohe – navodi autor. – Na taj način sam ih zapravo i analizirao jer, ako je u ulici postojala kafana koja se zvala „Crni petao”, po tom karakterističnom detalju zvala se cela ulica.

U Novom Sadu je, sve do 1890. godine, narod davao ulicama nazive koji su bili vrlo poetični. Onog trenutka kada su se oni izgubili i kad su ljudi zaboravili kako su nastali, čudili su se i pokušavali to da objasne putem predanja i izmišljenih priča.

– Nekadašnja Jazavčeva ulica navodno je naziv dobila po „divljoj” deci, koja su se bojala ljudi, pa malo izviruju, malo se sakrivaju, malo ih ima, malo nema, kô jazavci – s osmehom govori dr Grdinić. – Ulica „Crnog petla” dobila je naziv po tome što je Sava Vuković u kući držao crnog petal, i slično. To su priče koje nemaju veze s istorijom, ali ljudi su imali potrebu da ih izmišljaju jer nastoje sebi da objasne i uspostave neku prisnu vezu s tim zapamćenim, ali nerazumljivim nazivima.

U delu se pominje i karakterističan ritam prostora.

– O tome je moguće govoriti na više nivoa – otkriva autor. – Ritam je, recimo, fasada sa svojim ornamentima. Oni daju ritam toj fasadi, a u sukcesiji s drugim takvima, dobiješ jednu sekvencu promenljivog ritma jer fasade nisu identične, već su slične. Druga stvar je razlika da li je reč o prolazu, sokaku ili ulici. Prolaz ima širinu dva i po metra – takva je Lađarska, sokak ima pet metara – može samo u jednom pravcu, a prave ulice su zapravo Temerinska i Almaška – u oba smera. Postoje i zavijuci – kratke i krive ulice, pogled se lomi, i kad skreneš, ti vidiš nešto drugo i ta promenljivost pejsaža je ono što stvara utisak ritma prostora u Almaškom ambijentu.

Još nešto nesvakidašnje je almaška bela boja, koja je na koricama „Vodiča”.– To je novi pojam – bela boja s deset odsto crne, jer je toliko procenata Almaški kraj devastiran stambenim kontejnerima, odnosno njegova autentičnost urbicidno narušena – zaključuje dr Nikola Grdinić.

„Vodič kroz Almaški ambijent” deo je projekta „Intelektualna topografija Almaškog kraja”, kojim Almašani daju svoj doprinos projektu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

– Izuzetno je važno naglasiti da Udruženje „Almašani” upravo na takav način pokušava da prikaže da Almaški kraj nije nekih dvadesetak hektara prizemljuša, gde je Almaška crkva možda najvrednije arhitektonsko zdanje, nego da je ipak reč o nečemu složenijem, što nismo znali ili možda nismo bili dovoljno motivisani da saznamo – istakao je jedan od recezenata dela dr Darko Polić. – „Vodič kroz Almaški ambijent” je uybenik o tom kraju, pokazatelj da je istorija, čak i tako malih, arhitektonski skromnih ili istorijski mladih delova urbanih prostora, ustvari jedna slojevita građevina. Sada bismo, međutim, voleli da znamo šta iz tog „Vodiča” može nastati. Lično bih želeo da svima bude inspiracija za to šta smo naučili, temelj našeg razmišljanja ili izuzetne motivacije za to na koji način bi trebalo da se bavimo istorijom Novog Sada i njegovom tradicijom.

Ambijent je mnogo više od kraja, potvrdila je i recezentkinja knjige dr Nevena Varnica. Ambijent čini specifična atmosfera, a Novi Sad je, po rečima dr Varnice, bio grad osobenog duha, ritma, stanovnika, njihovog jezika i žargona, a takav će biti i u budućnosti.

- Naš grad je oduvek bio multikulturalna sredina i to se vidi na gotovo svakoj stranici ovog „Vodiča“. Moja preporuka bi bila da turisti najpre obiđu Almaški kraj, a tek nakon toga, kao što to, na primer, japanski turisti čine, pročitaju ovo delo - istakla je dr nevena Varnica. 

B. Pavković