Vatrogasni dom u Kisaču posle 86 godina: Oprema stara, ali ljubav večna

Dočekao nas je predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva (DVD) u Kisaču Miroslav Filipov, koji kaže da je situacija za rad danas daleko teža nego što je bila pre pola veka, ali i pored teških uslova, s ponosom i velikim žarom rade svoj posao.

– Zahvaljujući tadašnjem kralju, koji je smatrao da svako naseljeno mesto s više od 3.000 stanovnika mora imati jednu vatrogasnu četu na profesionalnom ili dobrovoljnom nivou, nastala je i naša četa te davne 1933. godine – počinje priču Miroslav Filipov. – Tadašnji profesor u našoj školi, veliki entuzijasta Mihal Parnicki počeo je da se bavi idejom i zajedno sa Zanatskim udrženjem koje je postojalo u sklopu mesne zajednice, 24. aprila zvanično osnovao Vatrogasnu četu. U tim počecima dobili su nešto opreme od Grada, malu prostoriju u dvorištu mesne zajednice za okupljanje, zatim zaprežna kola, koja su vukli konji i slično.

Nakon nekog vremena, kako kaže naš sagovornik, dolazi do omasovljavanja čete, koja je bila na dobrovoljnoj bazi, ali samo za gašenje požara, da bi sedamdesetih godina DVD „Kisač”, posle Budisave, bilo najmasovnije društvo u opštini. U ono vreme je bilo dosta starih kuća prekrivenih kukuruzovinom ili trskom, šupe su bile od slame, tako da je i bilo potrebe za vatrogascima.

– Kasnije, šezdesetih godina, javila se potreba za osnivanjem Vatrogasnog doma, kada je Mihal Parnicki, koji je inače bio naš doživotni predsednik, ali i predsednik Vatrogasnog saveza grada Novog Sada, mnogo godina, zajedno s mesnom zajednicom prikupljao novac preko doprinosa i nekih sponzora za njegovu izgradnju – kaže naš sagovornik. – Nekada je na ovom mestu bila stara Egipska škola, koja je namenski srušena za izgradnju doma. Zatim je, na istom mestu gde počinje Vatrogasno društvo, napravljena današnja Osnovna škola „Ljudovit Štur”, kao i Vatrogasni dom i 1974. godine je Parnicki primio ključeve novog objekta. Pošto u ono vreme dom nije mogao biti privatno vlasništvo, kao vlasnik se vodila MZ Kisač, koja je potom dala dom na trajno korišćenje Dobrovoljnom vatrogasnom društvu „Kisač”.

Po Miroslavljevim rečima, s izgradnjom ozbiljnog objekta, morala se obnoviti i oprema, te su tako dobili tri vozila, od toga dva navalna, koja sadrže malu količinu vode, a mnogo opreme, i ona izlaze prva na intervenciju. Osim toga, dobili su i prateću cisternu, koja dolazi i snabdeva navalno vozilo vodom. Sada nema toliko potrebe za njom jer mogu da se priključe na hidrante. Danas koriste svu opremu iz tog perioda, ništa se nije menjalo, ali se nadaju da će u narednom periodu nešto krenuti nabolje.

– Sve što se radilo, bilo je na dobrovoljnoj bazi, ništa se nije plaćalo, a neko vreme je postojao vatrogasni fond u Gradu, koji je pomagao društva kroz opreme, uniforme, goriva, maziva i slično – kaže Filipov. –Vatrogasno društvo se finansiralo, pre svega, od članarine građana, kao dobrovoljni prilog. Recimo, u periodu posle rata bila je obaveza poljoprivrednika da, prilikom predaje pšenice i kukuruza, daju neki procenat za vatrogasce. Toga danas više nema, finansiramo se od privatnih preduzeća, pre svega prodavnica, zatim nam pomaže i Zemljoradnička zadruga „Kisač”, uglavnom gorivom, koliko su u mogućnosti i mi smo im neizmerno zahvalni. Ne bih hteo da spominjem sve sponzore ponaosob, bojim se da nekog ne zaboravim, ali bih ovom prilikom želeo svima od srca da se zahvalim.

Po njegovim rečima, desna su ruka Vatrogasne brigade Novog Sada jer su udaljeni 16 kilometara od grada i u nekim situacijama mogu brže reagovati, a organizovani su na pozive građana. Osim Kisača, pokrivaju Čenej i Stepanovićevo, koji nemaju društva. Što se tiče članstva, aktivnih članova je oko 60, od 18 do preko 70 godina, a za intervenciju je, u svakom trenutku spremno da izađe njih 18.

– Svojim planom i programom predviđamo i prevenciju, odnosno pokušavamo da dopremo do svesti građana da ne pale korov pored puta, suvu travu, trsku i slamu, jer i agronomi preporučuju da se to zaorava – kaže Filipov. – Ljudi su, nažalost, navikli to da rade, te i dalje izazivaju bespotrebne požare. Organizovali smo preventivne mere u školi i vrtiću u Kisaču, s ciljem da se deca upoznaju s nama i našim radom. Pravili smo vežbe evakuacije s merenjem vremena koje je potrebno da se deca izvedu iz tih ustanova.

Vatrogasci učestvuju i na takmičenjima još od sedamdesetih godina prošlog veka, pošto su u to vreme počinjala takmičenja na nivou saveza, gradova, pokrajina i republika. Tada je ženska ekipa postigla zaista veliki uspeh. Nakon toga, druga ženska ekipa se davne 1982. godine plasirala na Državno takmičenje, i to im  je nabolje dostignuće.

Obuka u Vatrogasnom domu

Kako nam je rekao predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Kisaču Miroslav Filipov, Vatrogasni savez grada organizuje obuke za ispitanog vatrogasca, vatrogasne podoficire i oficire. U poslednjih deset godina se oni realizuju u Vatrogasnom domu u Kisaču.

– Naši vatrogasci, ali i oni iz okolnih sela, obučavaju se za taj prvi čin – ispitani vatrogasac – kaže Filipov. – To je osnova, koju moraju proći, kako da reaguju u određenim situacijama, nauče da rukuju opremom i slično. Kurseve pohađaju građani, radnici obezbeđenja i ostali koji žele da nauče više, kao i oni koji moraju imati završen vatrogasni kurs.

Danas imaju dve ekipe dece s brentačama, žensku i mušku, koju čine mališani od osam do 12 godina. Oni su učestvovali na takmičenjima na Majskim susretima vatrogasaca i na Memorijalu „Radivoj Savin Rada”, kada su dobili prelazni pehar jer su tri puta osvojili prvo mesto.

I. Bakmaz

Foto: F. Bakić

Projekat „Prigradska naselja - od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva