Varoški spomenar: U korak s desetinom

koji su vojnici na redovnom odsluženju roka prelazili odlazeći na zanimanje iz kasarne na Futoškom putu do poligona na Detelinari.

Bočni prozori viših spratova zgrade okrenuti ka igralištu bili su naša „osmatračnica“. Kada bismo ugledali kolone vojnika, brzo smo strčavali niz stepenice u želji da se što više približimo vojnicima koji su odlazili, uglavnom, na gađanja i razne taktičke vežbe.

Vodnici su brinuli o vodovima, a na čelu i začelju desetina bili su desetari. Naučili smo da im razlikujemo činove po crvenoj i žutoj boji, a kada su preko parkinga, u koloni po dva, išle čitave čete, bilo je tu i oficira, što je čitavoj sceni davalo posebnu težinu.

Nekada smo dolazak vojnika čuli po pesmi koja je odjekivala izdaleka, da bi se tek nešto kasnije ukazalo čelo mladića u sivomaslinastim uniformama i pod punom opremom. „U tunelu usred mraka, sija zvezda petokraka, petokraka sa pet lista, to je značka komunista“, glasio je tekst jedne od pesama koju smo brzo i sami naučili te, marširajući uporedo s vojnicima, zajednički je s njima i pevali.

Bilo je to vreme kada su „partizanski filmovi“ bili veoma popularni, ne samo među mlađom populacijom, te su nam „pravi vojnici“ bivali još draži.

Neodgovornost pojedinaca, a naša dečja radoznlost i lakomislenost, dozvoljavale su da se, po nekada, kada bi se vojnici, izmoreni vraćali sa zanimanja, „ogrebemo“ za pokoji manevarski metak ili prazan okvir od poluautomatske puške, iako na vojničkim ramenima vrlo dobro pamtim i one M-48.

Najčešće smo u tim neposrednim kontaktima nailazili na osmehe i dobronamerna dobacivanja vojnika, ali smo i sami ozbiljno shvatali odsečne i stroge naredbe njihovih pretpostavljenih, kada bi se sa čela ili začelja kolone glasno začulo: „Tišina u stroju!“

S. Savić