Uz igru i druženje učili o srpskoj kulturi i jeziku
Kamp Radio televizije Srbije za decu i mlade iz dijaspore, koji je ove godine smešten na prostranom imanju Poljoprivredne škole u Futogu, završava se danas, nakon devet dana trajanja.
Stotinak kampera od sedam do 17 godina iz 11 zemalja Evrope i iz Srbije uživali su u sportskim i obrazovnim programima, učili su o srpskoj kulturi i jeziku, obilazili su Novi Sad, Futog i okolinu i svakodnevno učestvovali u aktivnostima na školskoj ekonomiji. Sve to, začinili su kvalitetnim druženjem.
"To je jedna od najvažnijih spona dece iz matice i dijaspore - da se upoznaju i druže u prilikama kakva je i ovaj kamp", objašnjava profesorka dopunske srpske škole u istočnoj Francuskoj Snežana Miletić, koja je sa koleginicom iz Pariza u Futog dovela šestoro učenika. "Kamp je sjajan, imali smo veoma zgusnut i naporan raspored, ali i prelep. Deca su za sedam dana mnogo toga videla i bitno nam je i da ljudi u dijaspori čuju i vide šta se sve ovde dešava i da u narednim godinama bude što više đaka na dopunskim srpskim školama, ali i u ovakvim kampovima".
Foto: F. Bakić
Po njenim rečima, u Francuskoj, koja je jedna od najvećih evropskih zemalja, sa ogromnim brojem stanovnika koji su poreklom iz Srbije, odziv dece u srpske dopunske škole je, ipak, nedovoljan. U Pariskom regionu, oblasti Liona, Strazbura, Nansija i u pojasu istočne Francuske, u kome ona radi, ukupno ima tek oko 600 učenika. Ipak, upravo oblast oko nemačko-švajcarske granice, odnosno gradić Belfor, centar je najmanjeg departmana u Francuskoj, ali, kako kaže Snežana, pođednako važnog, naročito za Srbe. Naime, upravo Novi Sad i Novi Beograd imaju dobru kulturno-prosvetnu saradnju sa Belforom, koja se ogleda u razmeni đaka tokom čitave školske godine. Naša sagovornica je u kamp povela učenike koji su bili najaktivniji, sportski i kreativno, u srpskoj školi. Među njima je i Milica, koja ima osam i po godina, a sa šest je otišla u Francusku.
Od krosa do kampa
Kamp je deo dugogodišnjeg “Krosa RTS-a”, koji je nastao 1991. godine u Sremskoj Mitrovici, da bi vremenom prerastao u veliku atletsku manifestaciju u zemlji, ali i dijaspori. U Kampu je boravilo 13 ekipa iz Finske, Norveške, Danske, Italije, Francuske, Rumunije, Grčke, a Poljoprivrena škola sa domom učenika u Futogu izabrana je zbog želje organizatora da nakon pet godina, domaćin ponovo bude vojvođanski grad.
"Lepše je živeti u Srbiji "kaže Milica. "Ovde sam se rodila i imam dobre drugare i dobro pričam jezik. U Francuskoj je malo teže uklopiti se. U kampu je bilo veoma lepo, družili smo se, igrali i svaki dan smo išli na neke aktivnosti, a i pobedila sam u trčanju! Najzabavnije mi je bilo kad smo obišli dvorac Dunđerski. Muzli smo i krave! Bilo je i neko tele koje ima samo deset dana i hranili smo ga mlekom".
Miličina najbolja drugarica u kampu je šestogodišnja Olga iz Italije, poreklom iz Kragujevca. Njoj su životinje sa školske ekonomije ostale u najlepšem sećanju, te nam je sa uživanjem ispričala kako je njena sestra Sara dobila priliku da vakciniše tele, dok ga je “neka teta držala”. Anđela iz Roterdama je puna utisaka s obilaska Novog Sada, ali i zbog velikih vrućina u našem gradu, na šta, kaže, nije navikla, jer je kod kuće hladnije i kišovito vreme. Među onima koji su na vrućine definitvo navikli bili su i kamperi koji su došli iz nekoliko gradova u Srbiji.
Foto: F. Bakić
Među njima bila je i četrnaestogodišnja Silvija iz Ćuprije, koja je došla sa klubom “Atletičar”. NJj je bilo interesantno da upoznaje decu koja žive u inostranstvu i da sa njima poredi život “kod nas” i “kod njih”. Pored toga, najviše je uživala u radionici “Dan na selu”, gde su timarili konje, učili o zdravoj ishrani i poljoprivredi. Desetogodišnjak iz Ćuprije, Lazar, pobedio je na krosu kampa, a pored toga, najviše mu se svidelo kada su obilazili Novi Sad i Tvrđavu, ali i druženje, pa je stekao dobre drugare iz Norveške, Bosne i Hrvatske.
"Letnji kamp je obeležila sjajna pozitivna energija, druženje, izleti i upoznavanje grada i okoline, dosta kreativnih radionica, fizička aktivnost, promovisanje sporta i negovanje sporstkog duha kod dece, ali i kod odraslih, naravno ", zaključila je profesorka razredne nastave iz Italije Ivana Marjanović. " U Novom Sadu sam bila već nekoliko puta, ali prvi put boravim u Futogu. Škola je prelepa, kao i čitav ambijent. Dopada mi se okruženje, u kome deca imaju dosta prostora za igru i vannastavne aktivnosti, a osoblje je bilo veoma ljubzno i učinili su nam boravak lepšim".
D. Ristić