Uspeh je s dna dospeti na prvu stepenicu

pod motom „Pesma je točak života”. Budući da je izložba imala prodajni karakter, sav prikupljen novac biće iskorišćen za kupovinu maerijala za nove radove, odnosno za poboljšanje uslova života korisnika Prihvatilišta i Prihvatne stanice. Međutim, najvažnije od svega je ono što sami korisnici svojim direktnim učešćem dobijaju.

– To su eksponati koje smo pripremili uz mnogo truda i dobre volje, to je naš izraz ljubavi prema vama – kaže korisnica Danijela Agbaba. – Svima nam ovo mnogo znači jer svi smo u jednom trenutku bili na dnu. Uspeh je popeti se jednu stepenicu, a ja sam se popela mnogo više. Kada sam 2009. izgubila dete, došla sam do dna s tom tragedijom, a sada sam na nebu. Presrećna sam kad bilo šta uradim, napišem pesmu ili knjigu, jer ovde nemam više nikog osim njih. Kažu da ovo nije kuća, ali meni je ovo dom.

I dok smo slušali Danijeline reči ohrabrenja, uz tamburaške zvuke vojvođanskih pesama, rukotvorine koje smo zatekli nadasve su nas ostavile bez daha. Radovi od gline, gipsa, duborezi, drveni ramovi za slike, sapuni raznih aroma, šarene kecelje – sve po simboličnoj ceni može krasiti nečiji dom. To samo potvrđuje činjenicu koju je Danijela iznela – u Prihvatilištu su veoma inteligentni ljudi koji imaju mnogo umetničkog dara, ali do sad nisu imali gde da ga iskažu.

– Ova tradicionalna izložba znači mnogo našim korisnicima jer su svi došli do neke margine života, a ovde imaju priliku da pokažu sve što znaju i umeju – ističe rukovodilac Prihvatilišta Anđelka Barać, dodajući da su, uprkos teškim životnim pričama, uspeli da se izdignu i nastave dalje.

Prihvatilište u Futogu ima kapacitet od 35 mesta, a trenutno imaju 37 korisnika. Iako se trude da u zimskom periodu zbrinu što veći broj ljudi koji se nađu u stanju socijalne potrebe, Anđelka Barać naglašava da je teško sve postići s tako malim kapacitetom, naročito što primećuje da je sve više ljudi u stanju beskućništva.

L. Radlovački