Urbane legende iz novosadskog taksi prevoza
Na anegdotama iz poslovnog života taksistima bi mnogi pozavideli. Neke od njih su istinite priče, a neke možda urbane legende, od kojih se često prepričava ona o stranci koja je radi opklade platila vozaču da za tadašnjih vrednih 50 maraka provoza samo – patike.
Po rečima novosadskog taksiste Nikole G, ovogodišnju pobedu poneće najverovatnije slučaj izgubljene donje vilice, koja je pod nerazjašnjenim okolnostima nestala jednoj vremešnoj gospođi. Objava je razveselila sve koji su je pročitali, od kolega vozača do dispečera. Tako bizarnih situacija kada je u pitanju tema „Izgubljeno-nađeno”, nažalost, ima malo, tvrdi on, dodajući da mušterije „poseju” uglavnom ključeve, mobilne telefone, dokumenta, kišobrane i eventualno obuću ili komad odeće. Po običaju, sve te stvari ostavljaju se u udruženju ako se mušterija ne javi u toku radnog vremena i često ostaju da čame do daljeg. Tako je dugo, debela kao špil vezan gumicom za tegle, stajala gomila ličnih karata, koje, začudo, nikada niko od vlasnika nije potražio, makar telefonom.
Na priče o neobičnim situacijama, ovaj put u vezi s plaćanjem usluge, nadovezao se taksista Nikola B, setivši se pripitog, pomalo arogantnog, ali u suštini miroljubivog putnika, vatrenog navijača. Pošto nije imao da plati vožnju, te je ponudio ličnu kartu kao garanciju da će se odužiti, što je taksista odbio, izvadio je bombu kašikaru u kariranoj kuhinjskoj krpi, sav ushićen što je našao rešenje, s objašnjenjem da se vrlo lako može prodati za 2.000-2.500 dinara.
S. M-ć