Uranak na Stražilovu uz pomen Branku Radičeviću

Ograničenja uvedena radi sprečavanja širenja infekcije jesu u izvesnoj meri uticala na masovnost i na neke od običaja koji se tom prilikom upražnjavaju, ali je pomen pesniku Branku Radičeviću na visu nazvanom po njemu – Brankov vis na Stražilovu, ipak održan.

Pomen su služili starešina manastira Vavedenja Presvete Bogorodice Duško Maslarić i Donje crkve u Sremskim Karlovcima Slobodan Vujasinović, u prisustvu grupe, moglo bi se reći, stalnih učesnika manifestacije. Ovog puta toj grupi, kao novi učesnici, pridružilo se i dvoje mališana. 

Redovan, kao i svake godine, izuzev 1976. kada je bio u vojsci, i 1999, kada zbog NATO bombarovanja urnak nije održan, bio je juče u cik zore kod Brankovog groba Lazar Nović. S prijateljima on je već u 5 sati bio na Brankovom visu i pre dolaska sveštenika i pomenute grupe Karlovčana, zapalio pesniku sveću na njegovom nadgrobnom spomeniku.

Ove godine na Đurđevdan ka Stražilovu se nisu uputili Karlovčani na konjima i u konjskim zapregama jer ih je pandemija KOVID-19 onemogućila da na vreme potkuju svoje četvoronožne ljubimce.

Po nekim informacijama, Đurđevdanski uranak, kao predratnu karlovačku  tradiciju, obnovili su 1972. bogoslovi. Priča se da ih je te godine, kada nije bilo popularno upražnjavati crkvene običaje, pohapsila policija. Od sledeće godine učesnici uranka su i konjari, a među

prvima su bili Stevica Jovanović General, Đorđe Nićiforović i Vasa Topoljanin. Po njihovim sećanjima, policija ih je nekoliko godina još presretala i upozoravala da prestanu s tom praksom.

Običaj je nakratko zamro, ali je ponovo obnovljen 1991, od kada se, s izuzetkom 1999. i prošle godine zbog obilnih kiša, redovno održava. Do pre nekoliko godina je na praznik Svetog velikomučenika Georgija u Sremskim Karlovcima, osim liturgija u svim pravoslavnim hramovina, održavana i litija gradskim ulicama, uvedena u vreme NATO bombardovanja.    

Kult čuvenog pesnika Branka Radičevića dugo je prisutan u Sremskim Karlovcima. Osim aktuelne višedecenijske pesničke manifestacije „Brankovo kolo”, posvećene tom poeti, kao i Đurđevdanskog uranka, kada se služi pomen na njegovom grobu na Stražilovu, postoje podaci koji govore u prilog tome da se Branku Radičeviću u 19. veku posvećivao jedan dan u godini. Bio je to takozvani Brankov dan. U početku je to bilo 22. jula, dan prenosa pesnikovih kostiju iz Beča na Stražilovo 1883.  godine. Kasnije mu je posvećivan drugi dan Duhova. Karlovačka hroničarka Teodora Petrović Majica zabeležila je u svojim „Sećanjima” da su tog dana Karlovci bili pusti jer se više stotina žitelja, što pešice, što na taljigama, upućivalo na Stražilovo, gde su neki provodili ceo dan. „O Brankovu danu bio je običaj da se najmljena seljačka kola, okićena granama lipa, pri povratku utrkuju. Toga dana Branko je bio prisutan ne samo u celoj stražilovačkoj šumi već i u celim Karlovcima i njihovoj okolini”, zapisala je Teodora Petrović.

Z. Milosavljević