Unikatno odelo iz ruke veštog krojača

U vidljivom delu lokala nalaze se dve šivaće mašine, pegla iz prošlog veka i bela čipkasta zavesa, koja celom objektu daje poseban indentitet. Nedavno smo i mi svratili do radionice da bismo osetili duh nekadašnjeg doba, ali pre svega da popričamo s vlasnikom, krojačem Slavkom Novakovićem koji se tim poslom bavi dugi niz godina.

– Često sam kao dete provodio vreme u radionici kod oca, i tako sam i izučavao zanat – kaže Slavko Novaković. – Inače, završio sam Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, DIF, to mi je bila velika želja, mada se bavim zanatstvom punih četrdeset godina.

Nakon smrti oca, nastavio je sam da drži radnju i, kako kaže, u početku je bilo nešto teže, zato što je uporedo izučavao zanat i studirao, ali ipak je postigao šta je želeo.

– Prvo sam bušio rupe na odelima, dešavalo mi se i nokat da probušim, ali sam na kraju sašio svoje prve pantalone, to je prvo što sam uradio – objašnjava Novaković.

Stalna klijentela već godinama dolazi kod njega da šije odela, a među njima su profesori, akademici i poznate ličnosti. Ipak, ima i onih koji radije kupuju markirana odela ili njihove kopije, ili jednostavno ne shvataju šta znači unikat.

Krojač Novaković je obišao Nemačku i mnoge evropske zemlje, kupio je znanja o krojačima i šegrtima, ali je ostao u svojoj zemlji jer se ovde oseća najlepše. Mada, u Srbiji se zanatstvo ne ceni kao u inostranstvu, ali nada se da će za zanatlije doći bolja i lepša vremena.

– Voleo bih da primim krojača mlađeg od 45 godina ali da zna da šije i da zna za koju platu radi i odmah bih mu dao 50 odsto od ukupne zarade – objašnjava Novaković. – Nažalost takvih više nema, a danas svako može da bude zanatlija, i to bez diplome.

Slavko Novaković je i predsednik Udruženja „Zanatski dom”. On se kao predsednik pomenutog Udruženja aktivno zalaže za zakon o zanatstvu koji bi edukovao mlade i kojim bi se uopšte regulisao status zanatlija kao i zanatske komore. Time bi se ta privredna grana značajno dovela u red i time bi bila utvrđena zanatska zanimanja i uslovi pod kojima bi se obavljale te delatnosti.

Ipak, kako kaže, od zanatstva se danas može preživeti, ali ne i živeti, mada veruje u bolje sutra. On se nada da će zanatstvo opet naći put do mladih ljudi, da će biti u boljoj poziciji nego danas i da će iznedriti dobre krojače, varioce, sajdžije i druge majstore.

Krojač Slavko će se još baviti ovim poslom, kako kaže, koliko može, ali, nažalost, njegovu tradiciju neće nastaviti niko iz porodice zato što su okrenuti nekim drugim profesijama.

J. Radulović

Uniforme za Brenin orkestar

– Brenin orkestar „Slatki greh“ je nosio uniforme koje sam ja šio, ali to je bilo na početku njihove karijere. Sećam se kada mi je došao Saša Popović i tražio da mu sašijem specijalna odela za sve njih i tom prilikom mi je doveo i Lepu Brenu da je upoznam. Kada je ušla u radnju, baš sam se iznenadio – seća se krojač Slavko.