Umetnici koji su Novom Sadu dali lepotu i dušu

Školu za primenjenu umetnost, kako se nekada zvala, osnovalo je tadašnje Povereništvo za prosvetu 1948. godine, a đaci su mogli birati neki od četiri smera: dekorativna arhitektura i nameštaj, grafika, pozorišno slikarstvo i tekstil. Interesantno je da su nekada u njenim klupama sedeli keramičari, pozorišni scenografi, učitelji likovnog vaspitanja.

Autorka izložbe i profesor u toj srednjoj školi Slađana Ekres kaže da je Umetnička, kako je Novosađani zovu, tokom postojanja nekoliko puta menjala naziv i adresu.

– Menjali su se uslovi, ambijent za rad, nastavni sadržaji, obrazovni profili, kao i broj upisanih đaka – pojašnjava profesorka Ekres. – Sedamdesetih godina prošlog veka ponela je naziv Škola za likovne tehničare „Bogdan Šuput”, da bi desetak godina kasnije dobila današnje ime.

U proteklih sedam decenija iz Škole je izašlo oko 4.500 učenika osposobljenih rad u privredi, a mnogi su nastavili školovanje na fakultetima, ne samo u zemlji nego i u inostranstvu (Mađarska, Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Kraljevska akademija i Škola za dizajn St. Martins u Londonu). Mnogi od njih postali su poznati kulturni radnici: profesori srednjih škola, fakulteta, akademija, afirmisani u struci kod nas i u svetu, dobitnici značajnih priznanja.

– Neki od bivših učenika koji su stekli međunarodnu reputaciju su Ferenc Barat, Gradimir Smuđa, Zoran Janjetov, Mića Uzelac, Dejan Nenadov, Rajko Petković Bosanac, Aleksandar Karišik, Jožef Nađ... – nabraja beskonačni niz imena naša sagovornica, dodajući da Novi Sad i šira zajednica lepotu i dušu duguju tim stvaraocima čija dela krase mnoge muzeje, galerije i javne prostore.

Slađana Ekres kaže da je Umetnička škola tokom 70 godina postojanja postala deo istorije Novog Sada i šire zajednice. Po njenim rečima, svi oni koji su prošli kroz vrata škole smatraju da su povezani nitima umetnosti i stvaranja kao najlepše ljudske delatnosti.

– Zbog toga želimo da obavestimo naše bivše učenike da se rodila ideja da sačinimo umetničku zbirku škole – kaže profesorka Erkes. – Pozivamo ih da doniraju svoje radove jer nam je cilj da ih sačuvamo od vremena i zaborava, ali i da posluže budućim učenicima da uvide koji su to putevi kojim bi trebalo ići.

Ona je najavila da Škole namerava da u skoroj budućnosti otvori stalni galerijski prostor gde bi ti radovi bili izloženi i na raspolaganju svim Novosađanima.

Danas Školu za dizajn „Bogdan Šuput” pohađa 400 đaka, raspoređenih u pet obrazovnih profila: grafički dizajn, dizajn enterijera, dizajn tekstila, dizajn ambalaže, likovni tehničar i ima i odeljenja s nastavom na mađarskom jeziku. Takođe, učestvuje na mnogim manifestacijama, gde postiže zapažene uspehe, te ima uspešnu saradnju sa svim kulturnim institucijama i dešavanjima u gradu i široj zajednici.

– Mnogo puta smo osvajali prvo mesto na takmičenjima iz fotografije, učestvujemo na Republičkom konkursu „Dani ćirilice”, a nagrađivani smo na Smotri likovnih radova dece Srbije – priča profesorka Ekres, ističući da su učenici osvajali nagrade i na takmičenjima u Čikagu i Meksiku.

Po rečima Slađana Ekres, Škola za dizajn „Bogdan Šuput” teži povezivanju sa sličnim obrazovnim institucijama kod nas i u svetu.

– Svesni smo brzog tehnološkog razvoja i spremni da se priključimo napretku u strukturi, formi i izražavanju – kaže profesorka Ekres. – Želimo da ostvarimo interakcije u drugim medijima, da osnažimo tehničku i materijalnu bazu za dizajn, animaciju, spot, dizajn svetla, odnosno da osavremenimo nastavu i ponudimo nove profile.

Škola za dizajn „Bogdan Šuput” jedina je umetnička škola likovne struke u Vojvodini. Odlukom Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine proglašena je za obrazovnu ustanovu od izuzetnog značaja.   

S. Kovač

Foto: F. Bakić