Umetnica Nina Blažević izrađuje novčanike od tetrapaka
Da ljudska kreativnost nema granice dokazuje preduzetnica i umetnica Nina Blažević, koja, osim što ručno izrađuje novčanike i druge predmete od starih stripova, novina i tetrapaka, ima zadatak i da Novosađane što bolje upozna o „apciklaži” – kreativnoj prenameni predmeta koji su izgubili svoju prvobitnu funkciju.
– Apciklaža podrazumeva začin kreativnosti koji potrošeni ili pokvareni predmet pretvori u nešto potpuno novo ili ga popravi na kreativan način – objašnjava Nina Blažević. – Apciklaža predmetu daje funkciju i najbitnije je da taj predmet ponovo bude koristan i da se stare stvari koriste duže, a drago mi je što je taj izraz u Srbiji nekako i počeo od mene, a nastao je od engleske reči „apsajkling”.
Nina se kreativnim apcikliranjem počela baviti 2012. godine, kada je pokušavala da izradi raznorazne ukrasne predmete od papira i kartona, a čiji je osnovni cilj od početka bio upravo apciklaža. Ipak, novčanici su joj prirasli srcu, a ta ljubav traje i dan-danas i krasi Nininu radionicu „Nezaborav” u Dunavskoj ulici koju je otvorila pre oko godinu.
– Novčanici su mi se zakačili za srce jer je to upotrebni i koristan predmet koji može interesantno da izgleda, a s druge strane, ja sam fan stripova i imala sam mnogo duplikata, a ono što nisam imala je novčanik s junakom iz stripa koji volim te je to bilo moja motivacija da novčanik od tetrapaka „obučem” u stripove – kazala je Nina. – Prvi novčanik sam napravila za sebe sa superherojem koji je meni bio značajan, a onda je krenulo pravljenje za prijatelje i poznanike, kao i odlazak na sajmove i izložbe te sam vremenom počela da se igram veličinom i krojevima novčanika, što se ljudima zaista svidelo.
Kreiranju u prilog ide završen smer modelara odeće, ali i Filozofski fakultet, Smer filozofija, a svoje ideje neprestano izlaže crtajući, slikajući i dizajnirajući nove predmete koje izlaže i na „Noćnim bazarima” i „NS marketima”. Ipak, Nina za naš list otkriva da put od kreativnosti, ideja i hobija do posla i radionice nije nimalo lak. Na tom putu napravila je pauzu, a interesovanje za novčanike vratilo je Nininu kreativnost i nateralo je da shvati da bi to mogao biti pravi posao. Tada je ponudu proširila na fascikle, futrole, dispenzere za kesice za kućne ljubimce i drugo i otvorila radionicu „Nezaborav” koja je puna predmeta koji svakog Novosađanina nateraju da se začudi i zamisli.
– Tetrapak, apciklaža, novčanici... na sve to Novosađani se začude pa pitaju da li mislim na reciklažu i onda ide deo kada ja objašnjavam da je reč o apciklaži tako da imam zadatak i da im približim ono što radim, ali i da ih edukujem – navela je Nina. – Uvek objasnim da kupovinom novčanika rade dobru stvar zato što neku staru stvar koriste ponovo, što je danas izuzetno važno ekološko pitanje. Smatram da bi trebalo da napravimo novo samo ono što baš moramo, a ovo što ja radim s tetrapacima i novčanicima ne radi niko više u Srbiji.
U radionici „Nezaborav” Novosađani svakog dana mogu videti Ninu kako iznova eksperimentiše, a trenutno se trudi da proširi asortiman predmeta koji se mogu napraviti od tetrapaka te pokušava da napravi peratonice. Osim toga, iz ljubavi radi tehniku „papercutting” – počela je da uči i da se usavršava u vezivanju knjiga, a volela bi da se oproba i u ručnom recikliranju papira. Svi Ninini proizvodi su sertifikovani od Ministarstva privrede kao proizvodi ručnog rada i umetničkog zanata, a Nina ističe da zanati mogu opstati.
– Treba što više da koristimo stvari i resurse koje imamo, a u toj tačci zanatlije su nezaobilazne zato što su to mozgovi inženjera i ruke umetnika spojeni u jednoj osobi koja ima moć da popravi i prepravi staro – kazala je naša sagovornica. – Ako ceo zanatski pokret bude pratio savremene trendove i bude uključivao što više različitih stvari, ima šansu da opstane jer je suština da shvatimo gde leži mesto za nove zanate za kojima možda postoji potreba i resursi. To je sve ljudski deo koji nikada ne bi trebalo da nestane jer rad rukama na poseban način oplemenjuje čoveka.
Foto i tekst: K. Ivković Ivandekić