UDRUŽENJE NAUČNICA SRBIJE POVODOM 8. MARTA One mogu mnogo da doprinesu društvu! OHRABRIMO MLADE ŽENE da ostanu u čarobnom svetu nauke

Uvertiru za sve predstavljalo je i predavanje „Rađanje naučnice“, koje je upriličila predsednica Udruženja naučnica Srbije „Srna“ dr Sanja Kuzmanović Podunavac.

- Ovo je drugo u nizu predavanja u okviru ciklusa „Sa naučnicom na Ti“, a cilj udruženja je da, kroz serijal naučnih predavanja, široj javnosti demistifikuje nauku, pokaže koliko je ona značajna za širu društvenu zajednicu, ali i da na taj način promoviše, pre svega, naše mlade uspešne naučnice i da to bude vid promocije nauke među mladima koji će, verujem, poželeti da krenu tim putem – objasnila je dr Sanja Kuzmanović Podunavac. - „Rađanje naučnice“ je moja omiljena tema, često govorim o tome, kao i o ulozi udruženja. Već treću godinu zaredom organizujemo konkurs za izradu malih naučnih radova, na koji nam se prijavljuju devojčice iz osnovnih škola, ali ima i dečaka. Na taj način ih postepeno uvodimo u čarobni svet nauke. Međutim, uloga Udruženja naučnica Srbije „Srna“ nije završena time što zainteresujemo devojčice da krenu putem nauke, već ih kasnije osnažujemo i hrabrimo da na tom putu ostanu. Te mlade žene zaista mnogo mogu da doprinesu ovom društvu.

Sam pojam bakterija jeste nešto čega se ljudi boje i ne mogu da zamisle da one mogu biti i od koristi. Dr Olja Šovljanski pokazala je, u okviru svog predavanja "Dunavske bakterije - inženjerke budućnosti", da je to moguće, a s druge strane publici je otkrila neotkrivene moći reke Dunav i način na koji nauka može to da upotrebi.

- Suštinski, tema današnjeg predavanja jeste naučna ideja i inovacija, koja je nagrađena Evropskom nagradom „Danubius“ za mlade istraživače, koji se bave unapređenjem dunavskog regiona – istakla je dr Olja Šovljanski. – Ovo je ujedno prva prilika da se široj javnosti predstavi to kako bakterije koje nas okružuju, a mi smo ih izolovali iz reke Dunav, mogu da pomognu inženjerskim sistemima u pravljenju unapređenih materijala, koji imaju duži životni vek zahvaljujući toj bakterijskoj aktivnosti. Iza toga se zapravo krije primena bakterijskih ćelija u redovne materijale, kao što su cement ili beton, a bakterijskom aktivnošću dolazi do produženog životnog veka te konstrukcije, jer se pukotine popunjavaju na mikronivou. Samim tim ne dolazi do destrukcije materijala, on ima duži životni vek, kao i koncept zelene tehnologije i duže traje, jednostavno je za našu budućnost i naš kvalitetniji život jedno od boljih rešenja, kao materijal za građenje infrastrukturnih stambenih jedinica i slično.

Živimo u svetu koji ima mnogo gorućih problema, smatra dr Šovljanski. Jedan od njih je, navodi ona, činjenica da se građevinski materijali koriste prekomerno i doprinose velikoj emisiji ugljen-dioksida.

- Kada bismo stvarali zelene materijale, koji bi duže trajali, ne bi bilo potrebe za njihovom popravkom, čime bismo osigurali jedno zdravije okruženje u interakciji između prirode, čoveka i građevinskih materijala. Zato je važno da se ljudima predstavi taj koncept, da se oslobode straha života sa mikroorganizmima, i ja ću se potruditi da, kroz priču o dunavskim bakterijama, bar malo tome doprinesem. Moja poruka ljudima je da je potrebno da sagledamo sve druge aspekte, da u široj javnosti podižemo biotehnološku svest, za šta smo mi, kao biotehnolozi, zaduženi, ali isto tako potrebna nam je otvorenost javnosti ka takvim idejama i njihovoj primeni - – poručila je dr Olja Šovljanski.

B. Pavković