Udružene komšije rade za lepšu i bolju Detelinaru

Da ima i svojih lepših strana, dokazuju brojne grupe na društvenim mrežama, formirane zarad viših, humanih i pozitivinih ciljeva, a kao takva izdvaja se i Fejsbuk grupa “Za lepšu i bolju Detelinaru”, koju prati i istoimena Viber grupa. Prema rečima osnovačice obe grupe Maje Radaković, sve zavisi koje su ambicije ljudi, ali i načina na koji žele da iskoriste taj prostor, realizuju svoje ideje i usmere vreme provedeno na njemu.

- Rođena sam na Detelinari 1987. godine i od tada se manje-više nije ništa menjalo. Igralište na kom sam se igrala kao mala i dalje je bilo isto, primetila sam kada sam dovela decu da se igraju – priča nam Maja Radaković. - Tada sam počela da razmišljam o tome zašto i ovaj kraj ne bi bio lepši i bolji za život, o igralištima koja broje decenije i o njihovom uređenju, o nedostatku klupa, kanti za đubre i slično. Došla sam na ideju da iskoristim društvene mreže i probam da animiram ljude da krenemo u rešavanje osnovnih pitanja uređenja našeg kraja.

Tako je nastala Fejsbuk grupa “Za lepšu i bolju Detelinaru”, gde je Maja počela da deli svoje mišljenje sa komšijama i priča o problemima koji muče ovaj deo grada. Prvo na tapetu za promenu bilo je upravo igralište u kvartu Stevana Divnina Babe, koje je Maji bilo začetak ideje.

- U razgovoru sa komšijama sam shvatila da je ono boljka mnogim roditeljima, jer je igralište bilo potpuno propalo – objašnjava naša sagovornica. - Polomljene ljuljaške, klackalice u delićima, a štangle nagrizene rđom, kao posledica vremenskih prilika koje su se nizale decenijama. Tako sam zakucala na vrata Mesne zajednice “Jugovićevo”, kojoj pripadamo, išla kod nadležnih i na kraju smo izdejstvovali da dobijemo novo igralište. Danas je ono dobilo potpuno drugačiji izgled, te su malo starija deca dobila i mini teretanu na otvorenom.

Komšijama se svidela ideja da učine nešto lepo za svoj kraj u kom žive i podignu Detelinaru u očima drugih na viši nivo. Počeli su da se priključuju grupi i daju svoj doprinos u prepoznavanju problema, ali i predlozima za njihovo rešavanje. Tako je broj članova počeo da raste, a danas broji preko 2.500 Detelinaraca.

Brojne akcije nizale su se jedna za drugom tokom nekoliko godina koliko grupa postoji. Tako se humanoj misiji izlečenja dece pridružio i Tatu studio “Brkovi”, čiji su umetnici u dva navratili radili tetovaže u zamenu za donaciju za bolesnu decu i Maja im je neizmerno zahvalna na tome. Zajedno sa Udruženjem građana “Novi Sad” organizovali su nedavno manifestaciju “Male ruke za velika dela” jer je želja da se i deca uključe u kreiranje sopstvenog prostora. Tako su najmlađi stvarali umetnost na temu o prirodi i kako bi oni voleli da im izgleda kraj. Uz muziku i odličnu zabavu, odazvao se veliki broj mališana, koji su došli na novo igralište, a najlepši će se naći na zidu zgrade i krasiće ambijent po njihovom ukusu.

- Ubrzo nas je zadesila i pandemija koronavirusa, ali mi nismo stali, tako da sam počela da šijem maske i delim po grupi onima koji su želeli – kaže Radaković. - Kada su komšinice videle čime se bavim, počele su da dolaze i donose mi platno. Kada se situacija malo primirila, počeli smo da animiramo decu nekim igrama koje smo mi igrali kada smo bili mali. Tako smo svaki vikend organizovali menjaže sličica za razne dečje albume. Dolazila su deca iz svih delova Deteinare, počela su međusobno da se upoznaju, druže i sklapaju nova prijateljstva. To je jedna od najlepših stvari jer nam je ideja da se mališani što više druže napolju, a ne da provode slobodno vreme zarobljeni u svetlo ekrana mobilnog telefona, tableta ili kompjutera. Jeste da su informacione tehnologije budućnost, ali nama je prioritet zdrav život naše dece.

Kako kaže Maja, prošle godine je organizovan veliki broj humanitarnih bazara za lečenje bolesne dece, a uspeh je bio veliki, jer su se preko grupe svi uključili i udružili da pomognu deci. Detelinarci se vode parolom “Za decu sve, decu ni za šta”, te su u svakoj akciji u fokusu najmlađi. Tako su oni organizovali prodaju svojih igračaka, razne muzičke i igračke performanse, oslikavali su uskršnja jaja i na taj način pomogli svojim roditeljima, bakama, dekama i komšijama u humanitarnoj misiji.

- Ujedinili smo sve Detelinarce, one sa Stare i Nove Detelinare, kao i one sa Avijacije, te su i stariji počeli da se upoznaju, druže, pronalaze i pozdravljaju u prolazu, upute poneki osmeh, a znamo da je osmeh jedina kriva linija koja može da ispravi svaku tugu – iskreno će Maja. - Preko grupe se informišemo, dogovaramo o konkretnim akcijama, te kada organizujemo bazar svi se ponude da učestvuju tako što će nešto ispeći, umesiti, napraviti...

Preko grupe su počeli da pričaju o tome kako je njihov kraj veoma prljav i trebalo bi ga očistiti, te su se vrlo brzo organizovali, podelili i krenuli sa čišćenjem.

- Bilo je i zabavno i korisno, jer su se čišćenju priključili svi: od najmlađih do onih najstarijih. U cilju nam je bilo da edukujemo decu o tome zašto je važno odlagati smeće u kante, o pojmu reciklaže i zašto je važno reciklirati, ali i koliko je bitno imati zdravu i lepu životnu sredinu. Moram da priznam da su deca bila vrlo ponosna na sebe, jer su osećali da njihove male ruke čine velika dela za njihovo naselje. Bili su srećni što su i oni doprineli lepšoj i zdravijoj okolini. Realizovali smo i oslikavanje ulaza zimskim i uskršnjim slikama i tako prikupljali novac za lečenje dece. Organizujemo i sportske dane na Detelinari jer želimo da usadimo najmlađima da je sport pravi izbor za zdrav stil života -kaže Maja.

A kada se nešto izgubi, ono vrlo brzo nađe svog vlasnika, zahvaljujući hitrim objavama u odeljku “Izgubljeno - nađeno”. Mali proizvođači imaju svoje mesto pod vebom, te upoznaju komšije sa tim čime se bave i šta nude. Sva obaveštenja u vezi nestanka vode ili struje u grupi svakodnevno osvanu, te su Detelinarci uvek spremni. A zbog svega što je uradila, u znak velike zahvalnosti, komšije su prijavile Maju Radaković na konkurs “Heroj ulice”, što ju je posebno motivisalo da nastavi da se bori za lepšu i bolju Detelinaru. Kaže, sve dok ima fenomenalne komšije koje žele da se aktiviraju i pomognu, biće i raznih ideja za realizovati.  

- U planu je još puno akcija, ali pošto još uvek nismo zvanično udruženje, sve aktivnosti, uglavnom, finansiramo sami, pa nas to malo koči u realizaciji planova – kazala je naša sagovornica, dodavši da se ne predaju tako lako, te smatra da će se naći već neko rešenje. Bitno je da volja postoji.

I. Bakmaz