Udruženje „Fokus” podstiče društveni aktivizam mladih
Udruženje „Fokus” osnovano je 2004. godine u želji da se dogodi promena potrebna svima, da podstakne sveobuhvatni razvoj društva u celini, ali i njegovih pojedinih segmenata – mladih, porodica i poslovnih ljudi, a putem promovisanja hrišćanskih vrednosti.
U oblasti rada s mladima, koji predstavljaju buduće nosioce našeg društva, „Fokus” stavlja akcenat na emocionalni i duhovni razvoj, odnosno izgrađivanje karaktera i integriteta, kao i razvoj životnih veština.
– Sve je počelo zaista spontano, ne da bi postojala još jedna u nizu mnogobrojnih organizacija, nego zbog toga što smo osetili potrebu za nečim takvim u poljuljanom sistemu vrednosti, beznađu i duhovnoj dezorijentaciji – ističe potpredsednica Udruženja „Fokus”, psiholog i psihoterapeutkinja Tanja Ilijazović. – Bio je to za nas poziv da razmislimo o tome u kojoj meri možemo nešto uraditi i odgovoriti. Od tog trenutka potekle su ideje i projekti u želji da se stvarno vidi promena koja dolazi od pojedinca. Verujemo da je to moguće i da zaista svaka dobra promena dolazi od pojedinca jer, ako se pojedinac promeni nabolje, u tom smeru se menja i celokupno društvo.
Od samog početka realizovano je mnogo uspešnih projekata, potrebe mladih neprestano se osluškuju, mladi dobijaju prostor za osmišljavanje ideja i na pitanja Udruženja daju povratne informacije jer Udruženju „Fokus“ izuzetno je značajno da uvidi da li je na pravi način odgovorilo na njihove potrebe. Jedan od uspešnijih projekata na početku bio je kamp „Spik ap“, nekoliko puta održan na moru u Crnoj Gori.
– Bila nam je želja da našim studentima pružimo mogućnost da se upoznaju s kolegama iz inostranstva – seća se Tanja Ilijazović. – Dolazili su nam iz Evrope i Amerike, te kroz radionice, predavanja, druženje i zabavu, međusobno razmenjivali segmente iz svojih tradicija. Zaista se mogao videti deo multikulturalnosti, kao i činjenica da su naši mladi spremni za saradnju i učenje, te svest o tome da imaju šta da daju i da naša zemlja jeste mala, ali puna kvaliteta i ima šta da ponudi. I danas mnoge polaznike naših projekata susrećemo na nekim rukovodećim mestima, u kancelarijama za mlade i u svojoj struci, i uvek nam bude drago.
Među mnogobrojnim uspešnim idejama i projektima izdvajaju se Škola liderstva „Fokus na novim liderima“, mentorski program „Pokreni se, promeni se“, „Ti biraš“, „Ljubav u akciji“, magazin „Voks“...
– Duboko verujem da mladi imaju šta da kažu, imaju mnogo kvaliteta, samo možda nemaju dovoljno prostora i pravi podsticaj da izraze to što znaju i žele, a imaju još mnogo toga da nauče – kaže naša sagovornica. – Smatram da situacija s mladima nije toliko crna kao što se nekada predstavlja. Zadatak nas, starijih, svakako je da im pomognemo da se izraze, da na taj način pustimo svoj glas i kažemo da je potrebno napraviti prostor za njih.
Program „Pokreni se, promeni se!“ jedan je od novijih, a ove godine trajao je četiri meseca. Podstiče razvoj veština u ličnoj, profesionalnoj i duhovnoj oblasti, a akcenat je na aktivnom učešću mladih u donošenju pozitivnih promena u svojim lokalnim zajednicama.
Dobročinstvo i razvoj saosećajnosti
Izuzetno značajan projekat za razvoj empatije je „Ljubav u akciji“. Humanitarnog je karaktera i s idejom podizanja svesti o važnosti pomaganja svojoj zajednici, širenja dobročinstva, kao i pomoći onima kojima je najpotrebnija. Veliki broj akcija u okviru tog projekta okupio je mnogo mladih, ali i različite generacije sugrađana. Ideja se proširila na celu Srbiju i postala inspiracija drugima da započinju slične projekte i akcije.
– Osim što govorimo o pokretanju ljubavi, razvijanje empatije je veoma značajno – objašnjava Tanja Ilijazović. – Sutra boravite na svom radnom mestu i ako nema empatije, to je veliki problem. Isto tako i u porodici i životu uopšte. Mladi su bili organizatori i pokretači humanih dela. Projekat „Ljubav u akciji” izuzetno nam je drag. To su naša mala dela s velikom ljubavlju.
– Promena je primetna – potvrđuje Tanja Ilijazović. – Videla sam mlade sa stabilnijim uverenjima da su važni u našem društvu, da to što su mladi ne znači da treba da čekaju završetak studija da bi mogli dati neki svoj doprinos. Takođe, uverila sam se u to da su sami pokrenuli različite akcije pomoći Dečjem selu, Svratištu, Domu u Veterniku, Gerontološkom centru... Videla sam da su neki popravili odnose sa svojim ukućanima. Kod nekoga, međutim, možda nije toliko očigledna promena za četiri meseca projekta. Verujem da je to kao ono posejano seme, koje će kasnije da nikne.
B. Pavković
Foto: Udruženje „Fokus”
ANKETA
KAKO VIDIŠ SEBE U BUDUĆNOSTI?
Bojana Bratić, učenica:
– Sad pohađam gimnaziju, a nakon toga planiram da upišem fakultet, zaposlim se... Biće to Fakultet tehničkih nauka, a o smeru još razmišljam, zanimaju me računari i programiranje. Smatram da mladi imaju mogućnost nešto da učine za sebe i promene nabolje, a na koji način će šansu iskoristiti, videćemo.
Teodora Buljin, učenica:
– Za sada sebe vidim na studijama, a planiram da upišem gastronomiju. Volela bih time i da se bavim, a da li će se ostvariti, videću. Svašta se dešava, u takvom svetu živimo, možda i ne postignem to što želim. Mislim da mladi mogu nešto učiniti i promenitit svet nabolje, ali trenutno nemam konkretan primer.
Jelena Bratić, učenica:
– Volela bih da radim posao koji želim, za šta sam se školovala i budem zadovoljna zbog toga. S obzirom na to da idem u Medicinsku školu, volela bih da budem medicinska sestra, a jednog dana i doktorka. Volim da se bavim humanirtarnim radom, a svi imamo mogućnost nekome da pomognemo i to je nešto dobro što se može učiniti.
Slađan Konstandinov, student
– Trudim se da ostvarim stabilnu situaciju u vezi s poslom, a za koju godinu nadam se da ću se oženiti, osnovati porodicu... Trenutno već radim posao koji želim, u jednoj agenciji sam turistički vodič, a time i planiram da se bavim. Smatram da mladi mogu nešto promeniti nabolje samo ako žele. Kažem iz iskustva.
Dušan Obradović, student:
– Od sebe u budućnosti očekujem da ću naći neki posao, oženiti se, skućiti i osnovati porodicu. Ne verujem da ću ići van zemlje, planiram da ostanem ovde. Studiram gastronomiju, radim kao šef kuhinje i time bih voleo da se bavim i u budućnosti. Mladi mogu nešto bolje učiniti, ali samo zajedničkim snagama, glas pojedinca se ne čuje.
David Tomašević, student:
– Planiram da ostanem ovde, ali mislim da ću raditi za neku stranu firmu. Upisao sam informacione tehnologije, verovatno ću se i baviti nečim u oblasti programiranja. Nisam siguran u to da mladi mogu nešto promeniti nabolje, zato što se mi, zapravo, ništa ne pitamo, uvek će to neko drugi kontrolisati.
B. Pavković
Foto: V. Fifa
Projekat je realizovala DVP Produkcija uz podršku Grada Novog Sada a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva