Učenici SŠ „Svetozar Miletić” vratili se sa osam medalja

Ekipa u kojoj su bili Sanja Starčević, Milica Mihaljčić, Branka Ristić, Marko Aleksić i Luka Miletić osvojila je tri zlatna, jedno srebrno i četiri bronzana odličja, a takmičili su se u kategorijama pripreme modrenog i nacionalnog jela, restoranskog deserta i artistici, odnosno rezbarenju voća i povrća. Mentor takmičara SŠ „Svetozar Miletić” Milan Knežević ispričao nam je da su đaci te novosadske srednje škole dve godine zaredom učestvovali na internacionalnom takmičenju u Sloveniji. Oba puta su postigli zapažene rezultate, a sad im je finansijski pomogla i podržala ih Kuvarska asocijacija Srbiije.

– Uprkos tome što smo poslednji mesec vežbali dva puta nedeljno, spremno smo dočekali izazove. Sjajni rezultati su kruna četvorogodišnjeg školovanja – pohvalio je svoje učenike profesor Knežević. – Učesnika je bilo iz svih krajeva sveta: Slovačke, Mađarske, BiH, Makedonije, Italije, Azerbejdžana, Turske... Naši učenici su se takmičili u kategoriji juniora – do 21 godine – i bili su među najmlađim učesnicima  i nije im bilo lako jer dve ili tri godine iskustva u kulinarstvu može mnogo da znači na velikim takmičenjima.

Maturantkinje Milica Mihaljčić i Sanja Starčević takmičile su se u kategoriji pripreme modernog jela i restoranskog deserta. – Odlučili smo se za brancina punjenog inćunima i maslinama u algama s pireom od graška i sosom od škampa – rekla je Milica. – Bilo je to zahtevno jelo jer ne samo da sam morala da priprem namirnice već me je čekalo i filetiranje ribe. Međutim, kroz takve zadatke pokazuju se veštine koje su se stekle tokom školovanja.

Sanja Starčević se takmičila u dve kategorije i osvojila zlatno, odnosno bronzano odličje. – Zadatak je bio da pripremim flambirane pačije grudi s pireom od manga i celera i sosom od naranye uz različito povrće kao dekoraciju – kazala je Sanja. – Osim toga, znanje sam pokazala i prilikom pripreme restoranskog deserta, a simpatije žirija sam osvojila neobičnom tortom od maka.

Po rečima mentora Milana Kneževića, čitava ekipa se s lakoćom nosila sa svim izazovima i nepredviđenim situacijama na takmičenju. Imali su na raspolaganju samo 40 minuta da pod budnim okom sudija propreme i dekorišu jelo.

Teleća ragu čorba po recepturi staroj 40 godina



Učenički restoran „Staro zdanje”, s kapacitetom od 80 sedećih mesta, otvoren je 1973. godine i nalazi se na Trgu Marije Trandafil 1, a sugrađani ga mogu posetiti svakog radnog dana od 10 do 22 časa. U prelepom ambijentu, koji se može meriti s luksuznim restoranima, učenici SŠ „Svetozar Marković” na praktičnoj nastavi pripremaju jela i poslužuju goste uz nadzor profesora.

Upravnik školskog restorana i nastavnik ugostiteljstva Zoran Okulić kaže da „Staro zdanje” spada u restorane visoke kategorije s tri zvezdice.

– Obično kada ljudi čuju „školski restoran” očekuju menzu s aluminijumskim tacnama, međutim u našem restoranu je posluga na visokom nivou, a prostor uređen kao i u drugim restoranima – kroz osmeh nam je rekao nastavnik Okulić. – Često imamo goste iz Matice srpske i drugih državnih firmi, a dolazile su i političke delegacije. Cene su 20 do 30 odsto povoljnije u odnosu na restorane, porcije standardne veličine, a što se tiče ukusa, usuđujem se da kažem da je bolji, jer se sve priprema „po knjigama”.

U meni restorana uvršćena je ponuda nacionalne i internacionalne kuhinje, ali i lovački meni. Čuvena je teleća ragu čorba, koja košta 120 dinara, a priprema se po recepturi staroj 40 godina. Račun za veću grupu gostiju obično iznosi između 900 i 1.600 dinara. U ponudi su i jedinstveni deserti koji se ne mogu naći na drugim mestima u Novom Sadu.

– Mene je zadesio peh da mi pukne blender prilikom pasiranja graška – nadovezala se Milica. – Ipak, snašla sam se. Uzela sam drugu šerpu, zamenila namirnicu i nastavila kao da se ništa nije dogodilo.Takođe, imali smo poteškoća prilikom pripreme jela koja su zahtevala upotrebu rerne. Pošto je nismo imali, dobili smo pica-peć koja ipak nije ni približna rerni, a tanjire smo zagrevali na pari. Ipak, osvojili smo nagrade jer se, osim hrane, ocenjuje i snalažljivost u problematičnim situacijama.

– Najviše sam strepela zbog flambiranja – iskrena je bila Sanja. – Prvi put sam tu tehniku vežbala tek pred takmičenje, a s obzirom na to da se koristi alkohol i otvoren plamen, moram priznati da mi nije bilo svejedno. 

Obe devojke su umetnost pripremanja hrane zavolele još u detinjstvu i odlučile profesionalno da pripremaju jela. Ipak, predrasude prema tom poslu su i dalje prisutne u društvu, a posebno među mladima.

– Proteklih petnaestak godina menja se stav ljudi prema „čoveku za šporetom” – kazao je profesor Knežević. – Potržnja za kuvarima je ogromna. U evropskim zemljama šef kuhinje je u rangu doktora, dok kod nas to još uvek nije slučaj, pa zbog toga kvalitetni kuvari, nažalost, odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom i priznanjem.

        S. Kovač