Učenici gimnazije „Isidora Sekulić” posetili gimnaziju „Leopoldinum” u Nemačkoj

Osim toga, potpisan je i sporazum o saradnji dveju obrazovnih ustanova te će u martu nemački đaci posetiti Novi Sad. Po rečima prof. Zorane Mitrović Varge, trećeg dana posete Gimnaziji „Leopoldinum“ održana je prva zajednička radionica na kojoj je našim učenicima predstavljen mikrokontroler „Kaliopi“, koji proizvodi nemačka kompanija koja se bavi proizvodnjom nastavnih materijala i edukativnih igračaka.

– Učenici su bili podeljeni u više grupa, tako da su od svojih vršnjaka iz Gimnazije „Leopoldinum” mogli da nauče osnove rada u editorima za programiranje mikrokontrolera „Kaliopi“ i imali su zadatak da osmisle i predlože ideje za projekat – objašnjava Zorana Mitrović Varga, dodajući da će učenici dveju gimnazija programirati uređaj prilikom susreta u Novom Sadu. – „Kaliopi“ je jednostavan, slikovit uređaj, za koji nije neophodno predzanje i dokazuje da programiranje ne znači sedeti satima pred računarom i unostiti dugačke komande za robota. Radi na baterije, može da se poveže na računar, a trenutno je programiran da LED sijalicama pokazuje temperaturu, smajlija i srce, te ispušta zvuk i reaguje na jačinu osvetljenja.

Đaci su bili oduševljeni razmenom iskustava s vršnjacima i prilikom da rade s uređajem koji nije dostupan u našoj zemlji. Ponosno ističu da su nakon povratka preko društvenih mreža ostali su u kontaktu s nemačkim učenicima i „četuju“ ne samo o robotici već i o svim temama koje interesuju adolescente.

– Sjajno smo se proveli jer smo, osim što smo se družili i obilazili grad, imali priliku da prisustvujemo njihovim časovima i da isplaniramo i isprobamo programiranje mikrokontrolera – kaže Relja Jovanović.

Njegova drugarica Helena Majstorović dodaje da, iako su nemački gimnazijalci bili godinu mlađi, ta razlika nije bila primetna jer imaju zajedničke interese.

– Njihov način života i obrazovni sistem mnogo se razlikuju – ističe Helena. – Za razliku od nas, oni pohađaju dvočase od sat i po, ali su im odmori duži i imaju manji fond časova. Ipak, stekla sam utisak da naši učenici poseduju više znanja.

Na Barbaru Divljak najveći utisak je ostavio gradić Detmold, koji se nalazi na oko dva sata vožnje od Dortmunda, a po broju stanovnika je mnogo manji od Novog Sada.

– Glavna razlika između našeg grada i Detmonda je što ima mnogo više zelenila, svi žive u kućama, a staro gradsko jezgro je očuvano – zapazila je Barbara. – U Srbiji smo navikli da na ulici čujemo i vidimo svašta – dobacivanje, dovikivanje, psovke, ali to je u Nemačkoj nemoguće. Vode računa o tome šta i kako govore. U gradskom prevozu se gotovo ne čuje razgovor jer paze da ne uznemiravaju druge putnike. Osim što smo imali prilike da razmenimo znanje s vršnjacima, zahvaljujući našoj školi, dobili smo uvid u to kako žive drugi narodi, kako da više poštujemo druge i na koji način da čuvamo svoj grad, što je možda i najvažnije u životu.

Osim novih saznanja, novosadski gimnazijalci su se iz Nemačke vratili puni pozitivnih utisaka o drugačijem načinu života u toj evropskoj državi.

– Najaveći utisak na mene su ostavila „pravila”, odnosno način na koji žive – kaže Isidora Mijailović, naglasivši da je očekivala da će njeni domaćini biti hladni, što, na sreću, nije bilo slučaj. – Čitava porodica doručkuje u isto vreme, bez obzira na to ko kad ima obaveze. Mnogo više vremena provode zajedno, vikendima idu na porodične izlete, a slobodno vreme provode zajedno u dnevnoj sobi bez mobilnih telefona te sam zaključila da, za razliku od nas, cene porodicu, prijatelje, okolinu i tuđe vreme. To je promenilo pogled na to koliko vremena posvećujem porodici i prijateljima i kako te sam odlučila da promenim svoje navike.

Isidora se pribojavala će njeni domaćini imati predrasude jer je očekivala da imaju pogrešnu sliku o narodima s Balkana i da su se dvoumili da li je dobra ideja dopustiti da dete iz Srbije živi pod njihovim krovom. Međutim, prijatno se iznenadila jer su bili znatiželjni o životu u Srbiji i na internetu su tražili informacije o našoj državi, gradu i Gimnaziji „Isidora Sekulić“.

S. Kovač