U Vinogradarskoj 71 zaživeo kutak u kojem obitava umetnost

Diveći se lepoti tog kraja, u to doba nije mogao ni pretpostaviti da će na jednoj od padina Čušilova sagraditi kuću u kojoj je dao oduška svojoj velikoj ljubavi – slikarstvu – i načiniti u njoj kutak u kojem će carovati umetnost.

Životnu želju da pod sopstvenim krovom napravi mesto u kojem će izložiti svoja dela, ali i da po ličnom izboru, očima posmatrača da priliku da uživaju u radovima drugih stvaralaca, posle dugogodišnjeg truda, uspeo je da ostvari. U njegovoj kući u Vinogradarskoj ulici 71, u subotu je otvorena njegova retrospektivna izložba, čime je ujedno taj galerijski prostor, koji, kako on kaže, treba da preraste u umetničko-duhovni centar s obzirom na slikarstvo koje neguje, počeo da živi svoj život.

– Moje slikarstvo je apsolutno moj odnos prema životu, njegovim dobrim i lošim sadržajima, mojim usponima i padovima – kaže Bakajin. – Ono je uvek imalo hrišćansku konotaciju, bilo da je to ljubav u raznovrsnim oblicima ili je to traganje za istinom. Jasna odrednica „približiti čoveka čoveku” je glavna okosnica moga slikarstva, što ga karakteriše kao humanističko slikarstvo. Slikarstvo koje godinama stvaram pokazuje čovekovo duhovno uzrastanje, njegovu borbu da sebe dovede do tog najvišeg cilja, smirenja, tj. apsolutne božanske svetlosti koja nas vodi u večni život.

Slikarstvo, kojim se bavi od gimnazijskih dana, odnelo je prevagu u određenom trenutku u njegovom životu nad fitofarmacijom koju je završio, kao i nad poslom kojim se bavio u PIK „Vrbas”. I dok je studirao, sve slobodno vreme provodio je obilazeći galerije i salone, stvarao i učio od drugih. Za slikarstvo kaže da ga je spasavalo u mnogim životnim situacijama, između ostalog i kada je ostao bez posla.

– I kada sam sam, nisam sam. Tu je slikarstvo. Mislim da slikarstvo i svaka druga delatnost koja se radi s ljubavlju, daje čoveku životnu vitalnost, podsticaj da uživa u životu. Neverovatna je to injekcija za zdravlje – naglašava Bakajin. 

U njegovom likovnom stvaralaštvu, kako sam kaže, dominiraju simboli i geometrizam, koji je više nego vidljiv, ali to je lirski ili poetski geometrizam, oslobođen suvoparne linijske dimenzije.

– Imao sam sopstvene putokaze na mom slikarskom putu – kaže Bakajin. – I uvek imam prepoznatljivu ideju. Ako nje nema, rad mi ne pričinjava zadovoljstvo. Po mom mišljenju, posmatrač mora da uspostavi komunikaciju s delom ispred sebe, a slikar mora imati prepoznatljiv izraz, ali ne po svaku cenu.

Iza Bakajina je više od stotinu kolektivnih i 16 samostalnih izložbi i nekoliko nagrada. Izložbe koje predstavljaju čitav umetnikov opus, kakav je slučaj s tom koju je otvorio u subotu, smatra vrlo važnim jer je to idealna prilika da se prati kontinuitet stvaralaštva.

– U tom novootvorenom slikarskom prostoru, u kojem još uvek ima potrebe za majstorskom rukom, biće stalna postavka mojih radova, ali ću gledati jednom godišnje da kroz dela drugih umetnika prikažem i njihovo stvaralašto. Na taj način želim da skrenem pažnju i publike, ali i struke, na nas amatere izvan velikih gradskih i umetničkih centara. Istodobno je to i moj pokušaj, kada je o Karlovcima reč, da pokažem da zanimljivih događaja i kutaka ima i izvan užeg gradskog jezgra – zaključuje Bakajin.

Zorica Milosavljević