U susret velikom jubileju Karlovačke gimnazije

Zahvaljujući saradnji koju je lane škola uspostavila sa ustanovama i institucijama kulture iz Novog Sada i Sremskih Karlovaca, pomenute izložbe plod su sklopljenog partnerstva sa nekima od njih.

- Prva izložba treba da bude otvorena polovinom maja u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu – kaže direktor Karlovačke gimnazije Branko Stojkov. – Postavka treba da sadrži kulturno nasleđe škole. Prema dogovoru, biće izloženi retki primerci knjiga iz spomen-biblioteke, a publika će imati prilike da vidi i nešto iz Volnijevog herbarijuma. Ostatak postavke činiće eksponati koji govore o prošlosti Karlovačke gimnazije, a čuvaju se u Muzeju Vojvodine. Čarna Milinković i Lidija Mustedanagić su zadužene za prvu izložbu, a postoji ideja, pošto imamo specijalno odeljenje nadarenih đaka za istoriju i geografiju, da i oni učestvuju u postavljanju eksponata.

Po rečima Branka Stojkova, nosilac druge izložbe je druga muzejska kuća. Autor je dr Gordana Petković iz Muzeja grada Novog Sada. Za razliku od prve, ova će biti u Sremskim Karlovcima, ali još nije određen prostor u kom će biti postavljena. Trebalo bi da bude priređena u septembru ili oktobru i u centru pažnje biće istorija škole.

Stojkov dodaje da bi i pomenuta monografija, po njegovim saznanjima, trebalo da bude promovisana u maju.

- Imamo raznih ideja za proslavu Dana škole, ali je realizacija upitna zbog celokupne epidemijske situacije – napominje on. - Najviše bih voleo da mi održimo 1. novembra svečanu akademiju u sali. Ali, u nezavidnom ćemo biti položaju, ako na snazi tada budu sadašnje mere zaštite. Postavlja se pitanje koga bismo u tom slučaju zvali na proslavu, a koga ne. Mislim da je bitno  da jubilej bude na određen način obeležen, pa ako i ne budemo mogli akademiju da održimo.

Značajnu godišnjicu najstarija srpska gimnazija, koja je već neko vreme specijalna filološka srednja škola, dočekuje sa 552 učenika, nešto više zbog novog smera za istoriju i geografiju. Đaci u Karlovačkoj gimnaziji  uče engleski, nemački, ruski, italijanski, španski, norveški, japanski, kineski i klasične jezike.

- Zajedno sa Filološkom gimnazijom u Beogradu nastojimo da nam Ministarstvo prosvete odobri francuski kao početni strani jezik, u suprotnom će se  ugasiti kao prvi jezik – kaže Stojkov. -   Veliki je problem sa upisom đaka na francuski jezik, što govori da se on ne izučava dovoljno po osnovnim školama. Kod nemačkog nema takvih problema. Čak ni kod ruskog. Kada deca krenu na fakultet omogućeno im je da počnu od osnova jezika, pa ne vidim zašto ne bismo i mi mogli tako da postupamo. Imaćemo mi francuski kao drugi jezik, ali će se ugasiti kao prvi strani, ako nam ne odobre to što tražimo. Čak smo uključili i Francuski institut u kampanju.

Direktor Karlovačke gimnazije napominje da se slični pokušaji  čine i kada je očuvanje  klasičnih jezika u pitanju. Po njegovim rečima, u Srbiji pored bogoslovija, klasični grčki jezik se uči samo u dvema gimnazijama, što je nepojmljivo.

- Zato smo i pokrenuli letnje škole latinskog jezika u Karlovcima, koje su naišle na lep ođek, s tim što nas je koronavirus lane omeo u realizaciji – kaže Stojkov. – Ne treba zaboraviti da se latinski počeo izučavati u Karlovcima kada se pogleda mapa Srbije. Do kraja Prvog svetskog rata latinski i klasični grčki učili su se u Karlovačkoj gimnaziji. Ta nas tradicija obavezuje. Znam da ima raznih poteškoća, ali ovo je samo trenutak u kom se nalazimo, škola je bila pre nas i biće posle nas. Treba da se trudimo da nastavimo što su preci počeli i unesemo određene izmene.

Koliko najstarija srpska gimnazija ide u korak s vremenom govori i podatak da se društvene mreže koriste za promociju škole. Pre nekoliko sedmica se počelo s predstavljanjem stranih jezika koji se izučavaju u školi na Instagramu. Direktor kaže da sa svih strana stižu pohvale za taj vid prezentacije. Kako kaže, Instagram se pokazao kao najefektniji medij od svih, budući da ga deca najviše i koriste.

Zorica Milosavljević