U okolini Novog Sada sve veće parcele pod poljoprivredom: Traže se sezonski radnici

Borivoje B. radi dve godine kao sezonski radnik. Na to se odlučio jer je penzionisan, pa mu je 30.000 koliko mu sleduje jednom mesečno nedovoljno za plaćanje računa i kupovanje hrane.

- Penzioneri preživljavaju, a poneki, kao ja, odlučuju se za pronalaženje dodatnog posla. Berem trešnje za 2.500 dinara dnevno. Imam korektan odnos sa gazdom, a radimo u ranu zoru i predveče. Dakle, krećemo da radimo u 7 ujutru, pa radimo do 11, a potom od 17 do 20 sati, kako bismo izbegli najveće sunce - pojašnjava Borivoje.

Kaže da među sezonskim randicima ima i mladih koji skupljaju novac za odlazak na more ili neko putovanje, da mu posao ne pada teško i da će ukoliko ga zdravlje posluži, ponovo na njivu i sledeće godine.

Đorđe Đukić iz Poljoprivrednog gazdinstva “Đukić” iz Gospođinaca  kaže da u okolinu Novog Sada dolaze radnici iz: Makedonije, Valjeva, Kragujevca i Kraljeva, te da on već ima ustaljenu ekipu, ali da njegovo iskustvo govori da treba imati korektan odnos sa radnikom.

- Kod mene dolazi stalna ekipa, a povremeno odlaze da rade i kod mojih drugara. Pravim raspored tako da sezonci imaju dovoljan broj radnih dana i da nešto i zarade. Ljudi dolaze na sigurne uslove rada. Isplata je sredom i subotom  – kaže naš sagovornik. 

Najveći problem imaju poljoprivrenici koje imaju parcele od nekoliko hektara i koji nisu toliko popularni na tržištu jer su radnici upravo zbog zarade na većim parcelama.

- Povećale su se parcele koje su pod poljoprivredom i samim tim i potreba za sezonskim radnicima. Recimo, proizvodnja paprike nije ista kao 2005. godine. Sada su potrebe daleko veće jer je potrebno nekoliko tona ovog povrća. Seje se mnogo više paprike, kako zbog izvoza, tako i zbog potrošnje ajvara. Tako nije bilo 2005. godine, kada su parcele pod paprikom bile daleko manje i samim tim i potreba za sezonskim radnicima nije bila tolika – kaže Đukić.

Dragana Bilogravić, koja ima agenciju za zapošljavanje sezonskih randika, kaže da je dobru radnu snagu sve teže naći, da radnici traže veću dnevnicu, a da tenuto najveći problem imaju malinari.

- Dnevnica na današnji dan je 2.400 dinara. Bila je pobuna danas, jer su radnici počeli da postaaljju svoje uslove, pa su tražilui 3.000 dinara za dnevnicu i nisu otišli na njivu – kaže Bilogravić.

Njeno isksutvo govori da nije istina da mladi i Romi neće da rade na njivi jer ih ima dosta koji su angažovani ovih dana.

- Uvek je problem naći dobrog radnika. Zovu me malinari i mole da im nađem radnike iz Vojvodine. Ne mogu ljudi ići odavde, kada ovde ima posla. Ranijih godina nije bilo ovoliko fabrika koje su otvorene, pa je dosta sezonaca tu našlo uhlebljenje – pojašnjava Bilogravić. Sada je, kaže ona, velika potreba za radnicima za berbu metlica sa semenskog kukuruza, za branje trešanja, borovnice i maline.

Prosečni sezonski radnik u poljoprivredi je muškarac između 18 i 30 godina iz Novog Sada, koji je u protekle dve godine najčešće radio za poslodavce iz svog grada i to na poslovima od pripreme zemljišta do žetve, sortiranja i skladištenja prozvoda ili berbi jabuka, pokazuju podaci portala sezonskiradnici.gov.rs. o profilu najčešće angažovanih sezonaca od uspostvaljanja pojedostavljene elektronske procedure prijave poslovima u poljoprivredi. Tokom prve dve godine putem portala ili mobilne aplikacije angažovano je ukupno 44.300 radnika.

Analiza prve godine primene elektronske prijave radnika u poljoprivredi pokazala je da novi sistem nije uticao na smanjivanje prava ili promenu statusa već zaposlenih radnika i ne predstavlja zamenu za standardne forme angažovanja. Broj ugovora o privremenim i povremenim poslovima se zadržao na godišnjem proseku od 3.000 i zaključivani su s radnicima za koje su poslodavci unapred znali da će im biti potrebni na duži period (u proseku tri meseca). Prijava preko novog sistema korišćena je za angažovanje sezonaca koji su bili potrebni u proseku od 15 do 21 dana.

S. Aničić Ilić