U Karlovcima krov nad glavom za 16 izbegličkih porodica

Na svečanosti skromnoj zbog pandemije koronavirusa, njima su juče u krugu zgrada koje su izgrađene u Čeratskoj ulici za njihov smeštaj, uručeni ugovori o zakupu i ključevi stanova.

– Konačno na svestrano zadovoljstvo predajemo ključeve ovih 16 stanova u ruke onih čije su kuće nestale u besu ognja i čelika u ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije – rekao je predsednik opštine Sremski Karlovci Aleksandar Saša Stojkečić, poželevši stanarima srećno useljenje u nove domove, u nadi da će im oni pružiti dugoočekivani porodični mir i životnu sigurnost. – Time se okončavaju njihovi dugogodišnji napori da napokon dobiju svoje nove domove, u kojima im životne studeni neće rasturati ognjišta. Zahvanjujući Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, ovi stanovi za izbegle od danas su privedeni nameni.

Pomoćnik komesara za izbeglice Republike Srbije Ivan Gerginov istakao je da su Sremski Karlovci 1995. primili 2.500 izbeglica, što je bio veliki udar na tako malo mesto. Od tada do danas, za 145 porodica od onih koje su se zadržale u Karlovcima obezbeđen je krov nad glavom, a 50 njih je ekonomski osnaženo.

U okviru Regionalnog stambenog programa, u decembru 2018. počela je gradnja 16 stanova u Čeratskoj ulici, od kojih će 12 korisnici moći da otkupe, a četiri, namenjena za smeštaj najugroženijih izbeglica ili takozvano socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, dodeljena su bez prava otkupa.

Dragana Majkić, koja je sa suprugom i troje dece, od kojih je jedno bilo novorođenče, drugo staro 18 meseci, a najstarije tada imalo pet godina, 1996. godine došla u Karlovce iz Sanskog Mosta, jedna je od korisnika juče dodeljenih stanova. Kaže da još uvek nije svesna da su dobili stan posle 24 godine podstanarstva.

– Najteže je bilo u početku, kada je trebalo školovati decu, a plaćati stan – kaže Dragana Majkić. – Moram priznati da nemam još nikakav osećaj jer je ovo došlo posle gotovo četvrt veka života pod tuđim krovom, a u međuvremenu su sin i kćerka zasnovali svoje porodice i stiglo unuče na svet.

Dugo iščekivanje takvog epiloga izbegličkih muka većinu je sprečilo da se raduje jučerašnjem činu.

– Sve ove posleratne godine živim u Sremskim Karlovcima kao podstanar s mužem i dvoje dece – kazala je Mladenka Bigović, koja je došla iz Zenice 1992. godine. – Mnogo nam znači što smo dobili stan. Zahvalnost dugujemo Opštini, Komesarijatu za izbeglice i migracije, a posebno Nadi Ostojić Agbabi, koja je uvek bila uz nas.

Na red dolaze raseljeni

Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić istakao je da je Regionalni stambeni program izrazito ozbiljan projekat, koji je pripreman više od 20 godina, a njegov rezultat je gotovo 16.000 različitih stambenih rešenja u četiri zemlje.

– Srbija je najveći korisnik tog programa i kod nas će biti oko 7.600 rešenih stambenih slučajeva – naglasio je Cucić. – Tome treba dodati u proseku oko pet stotina različitih vidova podrški koje godišnje obezbeđujemo iz budžeta. Između pet i osam stanova, kuća, što montažnih, što seoskih, te paketa građevinskog materijala dnevno uspevamo da pružimo. Nastavićemo i dalje jer su potrebe mnogo veće od toga. Nakon ove dodele ključeva, malo ko će ostati da nije stambeno zbrinut, čime se Karlovci svrstavaju među 70 opština u kojima mi više nemamo šta da radimo kada su izbeglice u pitanju. Čeka nas ogroman posao zbrinjavanja oko 18.000 interno raseljenih, koji žive ispod granice siromaštva. To je projekat za koji se borimo četiri-pet godina. Nadam da ćemo u sklopu sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju uspeti da dobijemo podršku za to.

Novac za gradnju stanova, 566.653 evra, obezbeđen je u sklopu Regionalnog stambenog programa, koji se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansira parama Evropske unije, koja je najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.

Po rečima rukovodioca opštinskog Odeljenja za društvene delatnosti Nade Ostojić Agbabe, koja je u Karlovcima obavljala poslove poverenika za izbeglice od njihovog dolaska, lokalna samouprava je u tom projektu, u kojem je KIRS glavni partner, a Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru (JUP) zadužena za nabavke, izradu projektno-tehničke dokumentacije i praćenje realizacije, imala značajne obaveze.

- Opština je obezbedila pet parcela za gradnju i infrastrukturno ih opremila o svom trošku – istakla je Nada Ostojić Agbaba. – Zahvaljujući pomoći Komesarijata za izbeglice i migracije u vidu 11,4 miliona dinara, poslednji građevinski zahvat bio je parterno uređenje. Ostalo je dosta nezbrinutih iz treće generacije izbeglica. Među njima oko 25 porodica je zainteresovano za građevinski materijal da bi dovršili započete kuće, a deo se izjasnio za otkup seoskih domaćinstava.

Z. Milosavljević